Kako se Francuska borila sa nezaposlenošću

List Pravda je pisao o glavnim merama francuske vlade za pomoć nezaposlenima.

Francuska se pre 80 godina suočavala sa mnogim problemima, od kojih su najteži bili snabdevanje stanovništva i nezaposlenost.

Tada se u Francuskoj mislilo da će problem nezaposlenosti biti po državu veći ukoliko se puste na slobodu zarobljenici iz logora.

Oblast rada koja je bila najviše pogođena nezaposlenošću bila je metalurgija gde je bilo skoro 300.000 radnika bez posla. Iako su mnoge zemlje ovaj problem rešavale ratnom proizvodnjom, Francuska je zaostajala po tom pitanju.

Nezaposlenost je rasla i pre početka rata, ali se posle primirja situacija pogoršala jer je mnogo preduzeća bilo uništeno za vreme ratnih operacija.

Tadašnja vlada je preuzela niz mera kako bi rešila gorepomenute probleme. Te mere su bile: stvaranje rada, raspodela tog rada i pomoć nezaposlenima.

Ministarskim resorima je bio dodeljen zadatak da pronalaze i omogućavaju radove koji su se mogli odmah započeti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Na isti dan, list Vreme je pisao o tome kako je prošlo 30 godina otkako je preminuo Laza Kostić.

Laza Kostić, kojeg su prema pisanju ovog lista nazivali srpskim Šekspirom, je bio poznat po tome što je pored pisanja pesama, bio osoba koja se proslavila tako što je na naše prostore prevela tragedije Vilijema Šekspira.

Iako se smatra da ti prevodi nisu bili bukvalno tačni, u njima se moglo naći pesničkog nadahnuća i pesničkih figura – koji nisu bili specifični za druge prevode ovog pisca.

Njegov prevod Romea i Julije obilovao je toplinom koja je stvarala prijatnu atmosferu podneblja ovih Šekspirovih likova.

Dok su u prevodu Hamleta stihovi dobili zvučnost, i ostali u sećanju tadašnjih savremenika.

Kostić je započeo svoju karijeru književnika lirskim pesmama, ali je uprskos tome ostao u našoj književnosti zapamćen kao dramatičar, čiji je život bio buran.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.