Kako se Gibraltar otcepio od Evrope i postao ostrvo?

List Pravda je pre 80 godina pisao o tome kako će se Gibraltar, kog su Englezi uvek smatrali svojim najjačim pomorskim utvrđenjem, uskoro otcepiti od kontinenta.

„Prema vestima iz La Linee, poslednjih dana iza ogromnih i snažnih gibraltarskih utvrđenja čuje se paklena i gromoglasna buka i tresak, što izazivaju eksplodirane mine, postavljene na severnom delu Gibraltara“, piše list.

Gibraltar ima malu površinu, mali broj stanovnika i nema nikakav ekonomski značaj. U tom smislu, ovaj događaj značajan je jedino sa vojnog stanovišta, navodi list.

Kada je Španija ušla u rat, zauzimala je neutralan stav, ali vrlo brzo je postala neprijatelj Velike Britanije. Gibraltar je od strane vojnih stručnjaka ocenjen kao pretnja i opasnost po engleski narod i državu.

„Kao što je poznato, Španija na obalama Atlantskog okeana i Sredozemnog mora ima prilično veliki broj pristaništa, koja su u stanju da savršeno obezbede pomorski saobraćaj između Španije i njenih kolonija u severnoj Africi. Činjenica da se Gibraltar nalazi u engleskim rukama, mogla bi u najgorem slučaju donekle da ometa špansko obalsko brodarstvo, ali i to u minimalnoj meri“, opisuje Pravda.

U političkim krugovima se govorilo da će Gibraltar biti napadnut i da je to neizbežno. Engleska je smatrala da je najkritičniji prilaz sa kopna i zato su vojnici krenuli da grade duboki kanal, koji bi služio kao zaštita od napada.

Takođe, Engleska je stenoviti deo Gibraltara pretvorila u jako utvrđenje, a ispod tla su prodrli toliko duboko da su stvorili najveći benzinski rezervoar u Evropi.

Na kraju, ovaj list zaključuje da Gibraltar, i pored kanala koji se gradi, ne predstavlja više zaštitu za Englesku kao ranije.

„Do skora je jedina slaba strana Gibraltara, njegova Ahilova peta, bio njegov severni deo, gde je pripojen kopnu. Sa kopna Gibraltar bi se još i mogao zauzeti i baš zbog toga Englezi sad grozničavom brzinom izgrađuju nov kanal, kojim će se Gibraltar otcepiti od Evrope i pretvoriti u malo ostrvo u Sredozemnom moru, u neposrednoj blizini Atlantskog okeana“, piše list.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

Istog dana pre 80 godina, list Vreme je pisao o otvaranju sedmog međunarodnog sajma uzoraka u Beogradu.

„Posle velikih teškoća i borbi, posle čitavog niza smetnji kroz koje je prošla zamisao o podizanju Sajmišta u Beogradu – nižu se sajamske priredbe jedna za drugom sa svim plodovima, koji se na jasan način pred očima svih manifestuju“, objašnjava list.

Kako opisuje Vreme, pre početka izgradnje sajma veliki broj ljudi imao je loše predikcije o njegovoj budućnosti, jer su smatrali da tako veliki sajam treba da bude izgrađen u industrijskim središtima.

Međutim, Beograd ima odličan položaj za izgradnju ovakvog sajma. On se nalazi između industrijskog zapada i poljoprivrednog istoka, na raskrsnici svetskih puteva i samim tim pruža odlične uslove za razvoj i uspeh sajma.

„Evropom se zahuktao požar novog velikog rata i u jednom času našli su se opet pesimisti čije je mišljenje bilo da će nove prilike u svetu uništiti sve ono što je s mukom stvoreno i da će naš Sajam na levoj obali Save ostati prazan, bez izlagača, bez robe i bez posetilaca“, navodi list Vreme.

Ipak, to se nije dogodilo. Sajam je ugostio veliki broj domaćih i stranih privrednika koji su izlagali svoje proizvode.

Te godine je, kako piše list, počela izgradnja novog izložbenog paviljona na novom zemljištu. Plan je da se izgradi paviljon broj 6 koji će biti najveći i najlepši.

Zahvaljujući njemu, mnogo veći broj ljudi će moći da izlaže svoje proizvode. U periodu između sajmova, ovaj paviljon će služiti kao kulturni dom Beograda, gde će se održavati kulturne manifestacije.

„Uporedo sa izgradnjom ovog paviljona uprava Beogradskog sajmišta potpomognuta od strane Ministarstva poljoprivrede, trgovine i industrije i Beogradske opštine, pristupiće uskoro izgrađivanju sajmišta za poljoprivredno-stočarske izložbe u Beogradu“, dodaje list.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“