Kako se gradio Zagreb?

Novi Zagreb podrazumevao je zapravo izgradnju posle 1900. godine kada se grad širio na donji deo. Izgradnjom kazališta i “Kola” dobili su Zagrepčani zabavu, stoji u Vremenu od 16. aprila 1938. godine.

“I današnji Jelačićev trg, nekada se zvao Harmica, a dobio je novo rugo”, piše novinar. “Svi su uzeli tu da grade zgrade. I apotekari, a dobili su i Jugobanku u samom centru”.

Piše se još kako je na mestu Narodnog pozorišta ranije bilo vašarište, kao i da je do 1880. godine Zagreb bio “stisnut” u jednom jako uskom pojasu.

Jedino će se teško promeniti najbitnija ulica, piše reporter, a to je Ilica, najduža ulica u gradu, koja je po njegovom mišljenju bila “najneukusnija u estetskom smilu”. On još ovu ulicu naziva i  – najživljom i najkrivljom.

Vreme od istog dana piše i o izložbi jedne od najpoznatijih slikarki tog doba – Milene Pavlović Barili u Parizu. O njoj se govori kao o umetnici koja slika italijanskog grofa Đana, kao i o Jugoslovenki koja je izazvala interesovanje i polemiku među slikarima u Francuskoj.

Njena izložba bila je prikazana na Jelisejskim poljima, a najveća nedoumica među Francuzima jeste bila u formulisanju slikarskog pravca kojim se umetnica bavila.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Koliko udvarača je smela da ima jedna mlada Engleskinja – o tome je pisao jugoslovenski list Pravda pre osam decenija.

“Engleski zakoni su veoma strogi kada je reč o svetinjama porodičnog života. Strogi puritanizam postoji u Engleskoj po pitanju moralnih vrednosti. On je na bezbroj mesta označen u krivičnom zakoniku zemlje”, piše novinar Pravde.

Broj udvarača u tom trenutku bio je aktuelna tema u Londonu jer je jedna devojka od 17 godina ukrala svojoj staroj tetki zlatan sat. Nije nikako htela da odgovori zašto, a kada je slučaj došao do suda, ona je objasnila da je u tom trenutku imala čak tri udvarača. Kako bi ih očarala, želela je da kupi skupocenu haljinu, pa se tetkin sat založila za novac za odeću.

Engleski preki sud ipak je bio blag – ali samo donekle. Kako  je devojka bila siromašna, kaznu nije morala da plati, ali samo ako se narednih godinu dana bude vraćala kući pre deset sati uveče, odnosno ako odbije udvarače.

“U isto vreme sud je doneo odluku da jedna čestita devojka ne može imati u isto vreme više od jednog udvarača”, glasila je odluka suda, potpuni presedan u tom trenutku.

List istog dana piše i o masovnim horskim delegacijama koje se pripremaju za proslavu Vukove stopedesetogodišnjice.

Tu je i tekst o učešću u ratu male kneževine Lihtenštajn pod naslovom “Njih 58 otišlo je u rat, a vratilo se 59.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.