Foto: Shutterstock / finwal89Ispražnjenost, potištenost, demotivisanost i tuga su normalne reakcije kada se, nakon praznične euforije, vratimo svakodnevnim obavezama, kaže za Danas subotički psiholog Boris Telečki.
Praznici su period godine kada se vreme toliko ubrza da, pripremajući slavske, božićne i novogodišnje trpeze, ukrašavajući dom, kupujući poklone, odlažeći na druženja i brojne poslave, ni ne primetimo da je već prošao decembar i prva polovima januara.
Zato u drugoj polovini januara, kada vreme uspori i euforija utihne, vraćanje uobičajenim rutinama i svakodnevnim obavezama ume da padne teško, što je donekle i normalno, objašnjava subotički psiholog Boris Telečki.
Prema njegovim rečima, postpraznička depresija kao posebna kategorija ili dijagnoza, još uvek nije realna da bi se o njoj na taj način moglo govoriti, ali se kod određenog broja ljudi nakon prazničnog perioda mogu ispoljiti simptomi koji su slični depresiji, poput produženog neraspoloženja, potištenosti, tuge, nedostatka energije i motivacije, kao i osećaja praznine i besmisla.
“Ali, da ne bismo sve stavljali u kategoriju patogologije, negde je normalno za svakoga od nas da se nakon perioda praznika i euforičnosti, oseća malo ispražnjeno i potišteno. Zapravo možemo da se osećamo na sve načine koje sam pobrojao i pre bih rekao da je to jedno stanje koje je donekle normalno nakon ovog perioda sa svim ovim karakteristikama”, kaže Telečki.
Naš sagovornik objašnjava da ova stanja mogu biti prolazna, ali da mogu i da budu deo prethodnog poremećaja ili prethodne dijagnoze, odnosno depresivnog stanja.
“Kod ljudi kod kojih je već prisutno takvo stanje ili imaju takvu vrstu depresivno kognitivnog stila, u periodu nakon praznika mogu da se pojačaju. Moramo uzeti u obzir i individualnu psihološku dinamiku pojedinca, pa tako oni koji su i ranije imali određene dinamike ili su se ne tako davno suočavali sa gubitkom, sve te emocije i stanja mogu da im se pojačaju u prazničnim trenucima. Naročito ako govorimo o gubitku, jer postoji određena težina kada prvi praznik provedemo bez nekoga bliskog. To je momenat koji može da utiče i čini da se osećamo dodatno potišteno za vreme praznika”, ističe psiholog.
Takođe, praznici mogu da budu i okidač za usamljene ljude i one koji inače pate od depresivnih stanja, dodaje Telečki, naglašavajući da “to treba razlikovati od jedne prirodne i normalne reakcije kada se emotivno ispraznimo za praznike”.
“Taj proces treba odvajati od patoloških kategorija koje su, pak, sasvim druga dimenzija”, naglašava naš sagovornik.
Kada je u pitanju prevazilaženje stanja produženog neraspoloženja nakon praznika, psiholog podvlači da “ne postoji čarobni štapić” i da sve zavisi od individualnih psiholoških snaga pojedinca.
“Generalno mislim da je važno da pojedinac dozvoli sebi da se nekad i loše oseća. Da dozvoli sebi da oseti sve te emocije i eventualno da proba da istraži da li postoji neka konkretna stvar koja je dovela do toga. Ako je to nešto na šta može da se utiče ili može da bude pod našom kontrolom, onda je to potrebno da se uradi, a ako ne možemo da identifikujemo, mislim da je bitno da se dozvoli da taj period budemo loše i da se osećamo tužno i potišteno, kada je reč o takvoj reakciji emotivne ispražnjenosti nakon praznika”, kaže Telečki.
On dodaje i da je normalno da se periodi potištenosti i tuge ciklično vraćaju, ali da je problem ukoliko potraju mesecima, zbog čega savetuje da obratimo pažnju na sebe i pratimo svoje emocije i potrebe, jer je to preduslov da ti periodi i prođu.
“Imamo konstantan pritisak da uvek moramo da se smejemo i da se osećamo dobro od raznih, da se tako izrazim, nekompetentnih ljudi koji se bave ovim delom i koji ne razumeju sa naučnog aspekta funkcionisanje ljudske psihe. Tu pre svega mislim na neke koji se bave lajf koučingom. Ne moramo uvek dobro da se osećamo i mislim da je osnova prevencije mentalnog zdravlja upravo da dozvolimo i periode kada se loše osećamo. Nema ničega lošeg u tome i to je sastavni deo života, niti je realno da uvek budemo nasmejani i srećni”, poručuje psiholog.
Posledice pandemije uzrokovale da se veći broj ljudi obrati za pomoć
Prema rečima našeg sagovornika, teško je utvrditi da li je pandemija korona virusa dovela do svojevrsne promene u svesti ljudi o važnosti mentalnog zdravlja, ali da su posledice koje je ostavila svakako uticale na to da se ljudi više suočavaju sa raznim psihološkim i psihičkim izazovima, što ih je motivisalo da se obrate za pomoć.
“Mislim da je to najviše uticalo, te posledice i slini gubici koje su ljudi doživljavali. Gubili su svoje najmilije u tome i taj neki strah, koji je preovladavao sve vreme, jeste ostavio posledice i te posledice su svakako uticale da se ljudi javljaju više”, kaže Boris Telečki.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
