Kako se izgubila tačna lokacija groba verskog reformatora Kalvina?

Pravda je pisala o neobičnoj želji velikog verskog reformatora Kalvina da bude skromno sahranjen u Ženevi, kao običan čovek.

– Na njegov grob se nije smeo stavljati nikakav kamen, jer Kalvin je bio protivnik svih ukrasa, i spoljnih ulepšavanja – pisao je list.

Njegov grob, kako stoji u tekstu, nije se ni po čemu razlikovao od drugih grobova siromašnih građana.

– Na grobu je zasađena jedna žalosna vrba, a kada je ona istrunula, Kalvinove pristalice su na grobu podigle malu kamenu ploču sa inicijalima A. K. – pisala je Pravda.

Kako se taj kamen vremenom izgubio, više se nije znalo na kom mestu počiva Kalvin.

– Skoro se međutim javio stari ženevski sveštenik Špajer, koji tvrdi da tačno zna ono mesto gde se nalazi grob velikog reformatora. U svešteničkoj porodici su očevi stalno kazivali svojim sinovima gde se nalazi grob Kalvinov – navodi se u tekstu.

Reformatorska crkvena opština u Ženevi je odlučila da ipak ne dira grob reformatora, već jednom kamenom pločom u blizini obeleži njegovo mesto počinka.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Mnoge žene koje su verovale u reinkarnaciju su tvrdile da su u nekom od prošlih života bile Kleopatra, pisao je list Vreme.

Američka novinarka Žerze Baront se ovom temom, kako se navodi, bavila u svojoj knjizi „Moji simboli“. Ona je putovala Amerikom, Evropom i Dalekim istokom, i beležila svoje susrete sa „mnogobrojnim Kleopatrama“.

Bezbroj misterija se vezivalo za život Kleopatre, a jedna od njih je kada je zapravo rođena. Verovalo se da je u putanju 69. godina pre nove ere, prema Plutarhu između marta i jula, a po knjizi „Moji simboli“ tačno 21. maja.

– Kleopatra predstavlja večitu ženstvenost i večiti Istok, ženu punu strasti, umornu od ljubavi i raskoši, ali koju je neprestano podmlađivala njena volja za vlašću – pisao je list Vreme.

Iako nije bila naročito lepa, kako se dalje objašnjava, ona je bila šarmantna, jedinstvena i posebno muzikalna.

– Njena statua u britanskom muzeju u Londonu nije nimalo laskava. Nos joj je nesrazmerno velik, a usta uzana i opuštena. Razni pisci predstavljali su je čas kao plavušu, drugikao riđokosu, mnogi kao smeđu ženu, a neki su pak tvrdili da je bila crna žena. U samoj stvari izgleda da je bila veštačka plavuša, jer je njen grad Aleksandrija imitirao Grčku i tadašnju rimsku modu – navodi se u tekstu.

Kako je pisao list, prva inkarnacija se desila u 14. veku na Kipru. Siromašna žena je po primanju hrišćanske vere, postala poznata kao brižna majka, koja se žrtvovala za svoju decu. Ova Kleopatra još uvek je imala talenat za učenje stranih jezika, i hovorila ih je čak sedam.

– Poznata današnja Kleopatra živi u Njujorku. Ali ona je rođena 18. novembra 1911. godine. Njena mati Amerikanka umrla je ubrzo posle njenog rođenja, a otac joj je bio slep – navodi se u tekstu.

Ona u lošem braku sa mužem, ukrotiteljem životinja, ispašta za svoje grehe zbog prošlog života, objašnjava autor.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.