Kako se jedan Englez obogatio na mrtvom konju?

Vlasnik konja “Merilend” Džon Varnon, upisao je ovog konja prilikom poslednjih trka u Londonu, u trku koju taj konj do sada nikada nije dobio, piše list Vreme pre 80 godina.

Pa ipak na opšte iznenađenje, “Meriledn” je odneo pobedu i doneo vlasniku 375.000 dinara.

Kad je posle trke Varnon pošao kući, prišao mu je Henri Džekson i ponudio mu 37.500 dinara za toga konja. Varnon je odbio čak i kada je Džekson ponudio 75.000 dinara.

Sledećeg dana Varnon je svog konja našao mrtvog u štali. On je odmah telefonirao Džeksonu i upitao ga da li još uvek nudi novac za konja.

Ovaj je potvrdio i odmah poslao novac. Na to je Varnon isporučio leš svog konja.

Dve nedelje kasnije sreli su se njih dvojica. U toku razgovora kupac uopšte nije pomenuo zaključeni posao. To se Varnonu učinilo sumnjivim i on ga je upitao da li je zadovoljan poslom.

Na to je Džekson izjavio da mu je to bio najuspešniji posao poslednjih godina.

On je pred samu trku na lutriji prodao pobenika i plasirao 80 lozova po 2.000 dinara. To mu jedonelo 160.000 dinara.

Zato je i hteo da otkupi konja, makar bio i mrtav. Samo zato da bi ga predao dobitniku.

Ovaj se, naravno, žalio i Džekson mu je vratio duplu cenu loza, što čini 4.000 dinara.

Njegova čista zarada iznela je 81.000 dinara.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Prada piše o najoriginalnijem muzeju. To je muzej pustinje u Sahari.

Usred pustinje sagrađen je moderni pustnjski grad Vargla. Taj grad izgradili su pioniri , vojnici stranačke legije, pod upravom guvernera pustinjskog distrikta potpukovnika Luja Karbijea.

Oni su sagradili i jedan muzej u Vargli, koji služi za čuvanje i sređivanje materijala, koji se odnosi na pustinju Saharu i njene stanovnike.

Tu se nalazhe predmeti, koji pokazuju običaje Tuareta, Berbera i drugih pustinjskih plemena.

Zatim umetnost Beduina, njihova odeća, nakit i pokućanstvo. Veoma interesantno je odeljenje u kojem su izložene uspomene na razne putnike, koji su otkrili Saharu.

Niz starih i novih mapa pokazuje kako je Sahara pomalo postala svojina kulturnog sveta.

Iz dnevnika istraživača vidi se s koliko je truda ovaj opasni deo sveta priveden kulturi.

Jedno naročito odeljenje posvećeno je istoriji Sahari.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

 List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.