Kako se putovalo po svetu bez para?

Ovo je naslov iz dnevnog lista Vreme od pre tačno osam decenija, a Danac je izgleda preteča današnjih modernih avanturista ili aktivista, koji se utrkuju ko će više zemalja obići i sa manje novca.

Za razliku od aktivista, koji šetaju danas za neki cilj, ili turista koji su jednostavno željni da nešto vide, danski inženjer je tačno 19. aprila 1938. godine posetio redakciju Vremena, dok je kroz Jugoslaviju putovao, na svom proputovanju pešice po celom svetu iz drugog razloga.

Zašto je Danac krenuo na put?

“Godine 1936. pisale su sve engleske novine o nekom Englezu koji je bez novaca obišao celu zemlju, za kratak vremenski period”, piše novinar Vremena. “Povodom ove vesti u klubu novinara u Kopenhagenu povela se živa diskusija. Tvrdilo se da niko to ne bi mogao da ponovi”.

Javio se upravo mladi inženjer, koji je tvrdio da će preći zemljinu kuglu za još kraći period, a da pri tom ne ponese novac. Izvor njegovih prihoda trebalo je da budu fotografije koje će usput prodavati.

“Odmah je sastavljen zapisnik i opklada, po kojem Danac treba da obiđe 52 zemlje i kolonije, 1940. godine treba da bude na Olimpijadi u Tokiju, a onda preko Severne i Južne Amerike treba da stigne u Kopenhagen 1. maja 1945. godine”, piše reporter. “Ako njegov put uspe, dobija nagradu od 20.000 danskih kruna, a ako omane, po povratku mora da uplati 5.000 kruna jednom humanitarnom društvu za siročad. Jedna danska firma obećala je inženjeru i stalno nameštenje ako obavi put”.

Već sutradan posle opklade, krenuo je Danac preko Pariza, Nemačke i Austrije, Mađarske do Jugoslavije. Sve je krenulo dobro, ali su mu već u Mađarskoj ukrali ruksag sa svim ličnim stvarima u jednom jeftinom motelu.

“Tu mu je bio i fotoaparat i celokupan veš”, piše novinar i dodaje da se, pošto više nema fotoaparat da bi pravio fotografije i prodavao ih, Danac se “prešaltao” na novinarstvo i isplanirao da piše priče o svakoj zemlji koju poseti, a da to onda objavi u Kopenhagenu. Ipak je uspeo da nađe finansijera za put – Novinarsko udruženje svog rodnog grada.

Kada je robovlašništvo nestalo u Egiptu i da li se održalo u nekoj formi između dva svetska rata, piše Vreme 19. aprila 1938. godine. Tada se još u lov išlo na – krokodile i tigrove.

“Pre mnogo, mnogo godina, kada su u Egiptu još postojali faraoni, robovi, sultan, paše i begovi, išli su u lov na divlje patke i krokodile”, piše reporter Vremena. “Ova tradicija se održala i do danas (1938. godina). Samo što umesto roblja sada u društvu paša i begova idu “felari” – zemljoradnici i posluga”.

U Indiji se, dodaje novinar, u to vreme išlo slonovima u lov jer “krvoždelni tigrovi imaju neprijatan običaj da iznenade svojim skokom dobronamerne lovce”. Slično tome se u Egiptu išlo u lov – na leđima dvogrbe kamile.

“Ne zato što bi divlje patke bile opasne kao tigrovi, već prosto jer to zahteva tehnika lova”, piše dopisnik Jovan Običan.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je izgledao “džentlmenski sporazum” pre 80 godina?

Dopisnik “Dejli mejla” iz Rima najavio je da zna kako će izgledati “džentlmenski agriment” između Francuske i Italije. To je bilo pred sam početak Drugog svetskog rata. Tekst sporazuma prenosi i Pravda 19. aprila 1938. godine.

“Francuska treba da potvrdi prava italijanskim državljanima u Tunisu. Osim toga treba da se uspostave dobri susedski odnosi između Libije i Tunisa. Takođe, izvršiće se revizija sporazuma, po kojem će Italija dobiti 2.500 od 34.000 akcija železničke pruge Džibuti – Adis Abeba”, pisalo je u sporazumu, koji se najviše zapravo odnosio na odnos snaga u kolonijama zapadnih sila i ono što Italija dobija.

Sa druge strane, Francuska je tražila ustaljen položaj italijanskih emigranata u Francuskoj. Njoj je bilo bitno da oni ne šire fašizam u Francuskoj, odnosno da udomi prevashodno antifašističke emigrante.

Pravda piše i o izvesnom američkom gradu Lindonu, nazivajući ga “najmaleroznijom varoši na svetu”. List prenosi pisanje američkih novina koje su izvestile o nizu neverovatnih nesrećnih slučajeva i katastrofalnih nepovezanih događaja, koji su se u Londonu 1938. godine dogodili, za samo jedan dan.

Tu je i tekst o čuvenom pronalasku jednog izumitelja. On je tada pronašao način da spreči cepanje svilenih čarapa. On je smislio da na gornjem delu svilenih čarapa napravi mali otvor koji će omogućiti da čarapa ne puca kada dama savije nogu u kolenu.

Sudeći po današnjim varijantama, izgleda da izum i nije bio toliko popularan koliko je pre 80 godina predstavljeno.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.