Kako se škole u svetu pripremaju za povratak đaka u klupe

Za pojedine, poput američke sekretarke za obrazovanje Betsi Devos, rešenje bi mogla biti nastava napolju, što se, kako je navela, radilo u doba epidemija tuberkuloze i gripa ranih 1900-ih, čak i po hladnom vremenu.

Ključnu reč o tome da li će škole biti otvorene ili će organizovati onlajn nastavu imale su vlasti američkih država pojedinačno.

Kako piše Njujork tajms – 97.000 dece u SAD testirano je pozitivno na kovid 19 u poslednje dve nedelje jula – dok je ukupno 338.000 zaražene dece do sada prijavljeno u zemlji. U Izraelu je, prenose tamošnji mediji, „drugi talas“ infekcija direktno povezan sa otvaranjem škola.

U zavisnosti od države, u Americi se primenjuje više modela nastave – od onlajn do klasičnog modela koji podrazumeva nova pravila: razmaknute klupe, merenje temperature đacima na ulazu u školu, ručak u manjim grupama, od učenika se zahteva da nose maske, a nužno je i da se školske prostorije često dezinfikuju.

Obrazovne ustanove širom SAD u načelu su počele rad tokom avgusta, što je izazvalo oprečne reakcije budući da je epidemija još prisutna u zemlji. Veći gradovi, među kojima su Čikago, Hjuston, Los Anđeles i Majami, odlučili su se zasad za onlajn nastavu.

Međutim, grad Njujork, koji je objavio da razmišlja o hibridnom modelu po kojem bi deca dolazila u školu jedan do najviše tri dana u sedmici, još nije potvrdio kako će nastava izgledati u septembru za 1,1 milion učenika.

S druge strane, guverneri republikanskih saveznih država traže da se svi učenici vrate u učionice, u skladu sa stanovištem predsednika Donalda Trampa, koji smatra da se „ne može u edogled zaustaviti 50 miliona dece da idu u školu“, te da je „ponovno otvaranje škola od presudnog značaja kako bi roditelji mogli da rade i obezbede svoje porodice“.

Tako su odlučile vlasti država Misisipi, Džordžija, Tenesi i Indijana, gde je školska godina počela u avgustu. U roku od dve nedelje, kako navode tamošnji mediji, prijavljeni su i prvi slučajevi zaraze. Sistem javnih škola u Njujorku, najveći u SAD, kaže da će automatski zatvarati učionice ili škole na 14 dana, u zavisnosti od broja zaraženih.

Poput Trampa, i britanski premijer Boris Džonson smatra da su škole „poslednja stvar“ koju bi vlada želela da zatvori. Rekao je da je bolje za zdravlje dece, mentalno blagostanje i obrazovne perspektive ako se „svi“ vrate u školu sa punim radnim vremenom, dodajući da je to „moralna dužnost“.

Škole u Škotskoj otvorene su od sredine avgusta, dok će one u ostatku Britanije početi da rade mesec dana kasnije. Preovlađuju fazni pristupi koji daju prvenstvo mlađim razredima koji se prvi vraćaju u školske klupe.

Britansko ministarstvo za obrazovanje izražava očekivanja da se sve škole u na jesen otvore sa punim radnim vremenom. Jer, kako ističe tamošnji ministar obrazovanja Gavin Villijamson, „malo je dokaza da se virus korona prenosi u školama“.

Sačinjene su smernice u slučaju pojave zaraze u školama kada će biti primenjivan sistem rada – jedne nedelje idu u školu, druge ne idu.

Školama je naloženo da deca treba češće da peru ruke, da nastavnici promovišu adekvatne higijenske navike, održavanje socijalne distance. Pohađanje škole, kako se navodi, biće obavezno od jeseni, osim ako učenici ili bliski kontakt ne prijave simptome ili ne budu pozitivni na testu.

U suprotnom, izostanak zdravog učenika biće novčano kažnjiv. Britanske vlasti su spremne na brojne kompromise, poput recimo zatvaranja pabova zarad otvaranja škola. „Pitanje je prioriteta“, kaže Graham Medli, profesor na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.

„Da li mislimo da su pabovi važniji od škola?“, pita Medli. Trenutno se razmatra uvođenje obaveznog nedeljnog testiranja nastavnika i učenika čak iako nemaju simptome. Ukoliko dođe do razbuktavanja zaraze, lokalnoj zajednici biće podeljeni računari a oni će ih proslediti porodicama đaka slabijeg imovinskog statusa kako bi mogli pratiti nastavu onlajn.

Više od 40 škola u Berlinu, manje od dve nedelje od kada su počele da rade, prijavile su da su njihovi učenici ili nastavnici zaraženi, potvrdile su nemačke vlasti. U karantinu su stotine učenika i nastavnika osnovnih i srednjih škola, kojih u Berlinu ima više od 820.

Učenici moraju da nose zaštitne maske u hodniku, tokom odmora i prilikom ulaska u učionicu, ali ih mogu skinuti u klupama. To, međutim, nije slučaj u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji, gde su učenici i nastavnici u obavezi da nose maske sve vreme.

Ostatak Nemačke pažljivo je pratio iskustva iz, kako su nazvali, „velikog eksperimenta“ savezne države Meklenburg-Zapadna Pomeranija, gde su učenici početkom avgusta počeli da pohađaju redovnu nastavu.

U 16 nemačkih saveznih država letnji odmor pada u različito vreme, u periodu od juna do septembra, kako ne bi svi đaci u isto vreme imali raspust. Pokrajina Meklenburg-Zapadna Pomernija je ove godine bila prva na spisku otvaranja škola zbog najmanjeg broja slučajeva zaraze.

Od ponedeljka do petka učenici pohađaju normalno nastavu, sa najmanje četiri ili pet časova dnevno, a uredno se održavaju i časovi muzičkog i fizičkog. Cilj je da se različite grupe učenika po mogućnosti ne sreću, iako je unutar samih grupa fizička distanca nepotrebna.

Da bi se obezbedilo razdvajanje grupa, časovi za pojedine grupe održavaju se sa vremenskim razmakom. Grupe će imati svoje odvojene „sektore“ u školskim dvorištima, garderobama i u menzama.

Ovakvo strogo razdvajanje grupa u školama preporučio je i berlinski Institut Robert Koh, vladina agencija za kontrolu i prevenciju bolesti. Direktor tog instituta Lotar Viler naglasio je da je sada važno i da se obezbedi solidarnost razrednih zajednica, pošto se tako može smanjiti rizik zaraze.

Pozdravljanje direktnim fizičkim kontaktom je zabranjeno, učenicima je sugerisano da izbegavaju da dodiruju lice rukama kao i da dodiruju rukohvate na stepeništima. Posle svakog časa učionice se provetravaju.

Dezinfekciona sredstva neće biti raspršivana, već će se dodavati u vodu za pranje. Nastavnici će moći besplatno da se testiraju na korona virus, prenosi Dojče vele. Zamisao je da i u slučaju zaraze samo određena grupa bude eventualno upućena u karantin, a da ostali nastave da pohađaju nastavu.

Prvi put od strogog prolećnog karantina u Italiji se planira otvaranje škola 14. septembra pod nizom uslova i sa posebnim oprezom.

Kako piše tamošnja štampa, vlada u Rimu ulaže milijardu evra u škole kako bi bili ispunjeni svi propisani uslovi za sprečavanje zaraze u školama. Najavljeno je zapošljavanje dodatnog nastavnog osoblja (50.000) jer je cilj da se zacrtano realizuje kako treba.

Deca u školama, po planu, sedeće na metar udaljenosti podeljeni u manje grupe unutar razreda u koji neće dolaziti svi odjednom. Kad god vremenske prilike budu dopuštale, italijanski školarci će slušati nastavu na otvorenom.

Maske će nositi i učitelji i đaci, a u izradi su dodatna dva miliona školskih klupa koje će biti isporučene školama kako bi se postigla optimalna distanca među decom tokom nastave.

Takozvani „korona semafor“ je plan vodilja za škole za početak nastavne godine u Austriji.

Ono što važi za sve, kako bi škole ostale u „zelenom“ na semaforu, jesu mere poput maksimalnog održavanja nastave na otvorenom kad god to vreme dopušta, često provetravanje učionica, nošenje maski pri ulasku i izlasku iz škole i bez druženja učenika iz različitih razreda.

Semafor će biti „žute“ boje onda kada se poveća broj zaraženih, što će značiti obavezne maske i izvan učionica. „Narandžasto“ znači brže širenje virusa kada će stariji učenici biti prebačeni na „hibridno učenje“ – kombinacija škole kod kuće i odlaska u školi. „Crvena“ situacija podrazumeva potpuno prebacivanje na onlajn nastavu.

Među evropskim zemljama koje su pokazale da imaju najdetaljnije planove za jesenje funkcionisanje škola su skandinavske zemlje koje imaju takozvane zelene, žute i crvene modele.

Zeleno znači da se nastava u školama odvija kao da virusa uopšte nema. Trenutno se u većini škola u Skandinaviji primenjuje žuti model, po kojem je fizički kontakt minimalan, a naročito se vodi računa o higijeni. Crveni model će biti uveden ako dođe do veće epidemiološke krize. Broj učenika koji dolaze u škole tada će biti smanjen na minimum, a ostali će nastavu pratiti od kuće.

U Norveškoj koriste takozvani žuti model, a na školi je da preduzme sve mere kako bi se fizički kontakt među učenicima sveo na minimum. Škole se dezinfikuju više puta na dan, a veliki je akcenat i na higijeni nastavnika i đaka.

U Danskoj je nastava organizovana tako da u školu nikada ne dolaze svi odjednom, već po nekoliko razreda u isto vreme. U učionici može biti do 12 učenika u klupama koje su razmaknute dva metra a u školu ulaze na razne ulaze. Maske nisu obavezne a ruke se peru na svakih sat i po.

U Španiji razmak među učenicima mora biti 1,5 metara. Za vreme malih i veliki odmora obavezan je boravak na otvorenom. Maske su obavezne za sve. Jednom dnevno učionice se čiste i dezinfikuju, a toaleti tri puta dnevno.

U Sloveniji se primenjuju četiri modela sa dva podmodela. Model A podrazumeva da svi idu u školu, model B, koji je trenutno na snazi, znači da se učenici školuju u školi uz epidemiološke mere. Model C znači da samo niži razredi idu u školu, a D da svi prate nastavu onlajn.

Nova školska godina u Rusiji počinje u redovnom terminu prvog dana septembra na uobičajen način – puno radno vreme, uz poštovanje svih bezbednosnih mera uvedenih zbog pandemije virusa korona. Nošenje medicinskih maski u zatvorenom prostoru je obavezno, dok će nastava fizičkog biti održavana na otvorenom. U svakoj školi će do 14. septembra biti prisutan medicinski radnik.

Nastava u svim školama u Hrvatskoj počinje 7. septembra. Plan je da učenici idu na nastavu u svim školama uz određene mere zaštite – pojačana higijena, ako nije moguće organizovati razmak od 1,5 metara, učenici ili učitelji treba da nose maske ili se razredi dele na grupe. Maske za učitelje i nastavnike su obavezne i u situacijama ako učenik razvije znakove bolesti tokom boravka u ustanovi.

U Francuskoj i Poljskoj insistiraju da učenici obavezno dolaze u školu. U Francuskoj je škola počela 24. avgusta, a u Poljskoj nedelju dana kasnije. U Francuskoj nisu smanjivali broj učenika u razredu, a preporuka je da se drži distanca od jednog metra. Maske su obavezne za starije od 11 godina. Dolazak u školu je obavezan, a roditelji su dužni da mere temperaturu deci i ukažu na eventualnu pojavu sumnjivih simptoma.

Kina će meriti temperaturu svakom učeniku koji dođe pred školu, kada će im biti skenirane i zdravstvene knjižice. Maske su obavezne za sve, a roditeljima je zabranjen ulazak u školu.

Južna Koreja je krajem avgusta rešila da zatvori većinu škola u Seulu i okolnim područjima i prešla na onlajn učenje, kako bi se sprečilo dalje širenje virusa korona. Školska godina u Meksiku je počela onlajn za oko 30 miliona đaka. Nastava obuhvata decu uzrasta od četiri do 18 godina koja pohađaju javne škole. Privatne škole takođe organizuju nastavu na daljinu.

Odlaganje

Konačna odluka o datumu početka školske godine u Grčkoj biće doneta početkom septembra, a sanitarne mere koje će se primenjivati u prosveti na svim nivoima obrazovanja su već poznate.

Ministarka prosvete Niki Kerameos je još krajem avgusta pozvala roditelje se decom da se sa odmora vrate do kraja avgusta, da bi bilo vremena da se sagleda epidemiološko stanje i da bi se smanjila mogućnost donošenja infekcije u škole. Ministarka je predstavila niz mera, koje se razlikuju za osnovne, srednje i specijalne škole, kao i za visoko obrazovanje i javne biblioteke.

U slučaju pojave infekcije u nekom školskom odeljenju, ono se zatvara i traga se za kontaktima zaražene osobe, a u slučaju zaraze u nekoliko razreda, zatvara se škola i prelazi na onlajn nastavu. Nošenje maski je obavezno. U Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji početak školske godine odložen je za 1. oktobar.