Kako se u javnosti pre 20 godina pisalo o vezi Čedomira Jovanovića sa Zemunskim klanom?

Banđur je tvrdio da je privatnim poslom dva puta išao do Spasojevićeve kuće u Šilerovoj ulici i tamo video Jovanovića i pokojnog premijera Zorana Đinđića.

Banđura su na konferenciji za novinare, koja je održana u Skupštini Srbije 17. aprila 2003. godine predstavili poslanici Demokratske stranke Srbije kojima se on ranije obratio.

Potpredsednik DSS Dragan Jočić istakao je tom prilikom da njegova stranka želi da pomogne rasvetljavanju svih aspekata ubistva premijera Zorana Đindića.

Banđur je kazao da je Jovanović u posetu Spasojeviću nekoliko puta dolazio u društvu njegove dece i Milorada Lukovića Legije.

Radnik Okružnog zatvora je tvrdio i da je Spasojević pušten iz pritvora na Jovanovićevo insistiranje.

Potpredsednik Vlade je pokojnog šefa “zemunskog klana”, prema Banđurevim rečima, posećivao uveče, o čemu je postojala samo pismena evidencija, ne i kompjuterska, budući da su kompjuteri u to doba bili isključeni.

Banđur je naveo da poseduje fotokopije evidencije Jovanovićevih poseta pokojnom Spasojeviću i poručio da su mnogi radnici Okružnog zatvora spremni da potvrde njegovu priču.

Kako je Banđur imao stambeni problem, šef smene Okružnog zatvora Dragutin Jadran preporučio mu je da ode do Dušana Spasojevića koji mu preko veza sa Jovanovićem i Đindićem navodno može pomoći.

Spasojevićevu kuću u Šilerovoj ulici Banđur je posetio dva puta.

Jednom prilikom je ušao unutra i video Čedomira Jovanovića, a drugi put nije uspeo da uđe.

Obezbeđenje mu je reklo da se u kući nalazi premijer Zoran Đinđić, koga je Banđur, kako tvrdi, video da izlazi iz Šilerove.

Službenici Okružnog zatvora koji su posredovali u Jovanovićevim i Spasojevićevim kontaktima nagrađivani su različitim poklonima, kao i unapređenjem i stanovima.

Spasojević je nakon puštanja iz pritvora, po Čedomiru Jovanoviću poslao kompjutere za Okružni zatvor “za koje se ne zna gde su završili”, rekao je Slavomir Banđur.

Zoran Živković: Čovek sa stambenim problemom

“Nisam čuo celu priču. To je čovek koji ima stambeni problem, a rešavao ga je na loš način”, izjavio je novinarima tadašnji premijer Srbije Zoran Živković, komentarišući tvrdnju čuvara zatvora da je potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović posećivao Dušana Spasojevića u zatvoru.

„Da li je to tačno, to je pitanje za istragu. Moj utisak je da je tu problem stambeno pitanje. To što je neko tražio stan kod Dušana Spasojevića Šiptara i priča koga je tamo sve video, od premijera, potpredsednika Vlade, je neozbiljna stvar da bi Demokratska stranka, kao ozbiljna stranka, to komentarisala. Sačekajmo da vidimo te “kolege”. Ja mogu da ispričam 15 priča i da sve budu interesantne, ali da budu lažne kao što je ova lažna“, rekao je tada Živković.

Brzopotezni odgovor Jovanovića: Banđur bio na platnom spisku Spasojevića

Članovi Vlade Srbije Čedomir Jovanović, potpredsednik i Vladan Batić, ministar pravde Srbije, odbacili su istog dana na vanrednoj konferenciji za novinare tvrdnje Slavomira Banđura.

Batić je naglasio da je Banđurova tvrdnja „očigledno neistinita“ i dodao da je protiv Banđura podneta krivična prijava, kao i da je Banđur dva puta prekršajno osuđivan i disciplinski kažnjavan.

Istovremeno, naglašeno je da je Banđur bespravno useljen u stan Ministarstva pravde u Nehruovoj ulici i da već godinu i po pokušavaju da ga isele, kao i da će to biti ponovo pokušano.

U pisanoj izjavi koja je podeljena novinarima, a koju je upravniku Okružnog zatvora Aci Jovanoviću 14. juna 2003. godine svojeručno dao Zoran Vukojević Vuk, policajac i bivši šef obezbeđenja vile Dušana Spasojevića „Šiptara“ u zdanju u Šilerovoj ulici u Zemunu, ovaj bivši policajac tvrdi da je Slavomir Banđur „dolazio u objekat u Šilerovoj ulici, pet do šest puta i to uglavnom u uniformi i to prvi put mesec dana nakon izlaska Dušana Spasojevića iz Okružnog zatvora, kao i da je Banđur od Spasojevića dobijao između 200 i 500 nemačkih maraka radi prenošenja
poruka, novina i cigareta uhapšenim članovima „zemunskog klana“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Vukojević se u pritvoru nalazio zbog osnovane sunnje da je bio član grupe koja se bavila organizovanim kriminalom.

Batić je rekao da Vukojevićeva izjava potvrđuje ko je bio u Šilerovoj ulici i da je na „platnom spisku Dušana Spasojevića bio upravo Slavomir Banđur, koji je bio glasnogovornik na konferenciji DSS u Skupštini Srbije“.

Odgovarajući na optužbe Banđura, Čedomir Jovanović je rekao da su ove Banđurove optužbe „ništa drugo nego pokušaj ometanja istrage“, koja pokazuje kakva je politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića i da Banđura nikada nije video niti za njega čuo, kao i da nikada nije bio u zdanju u Šilerovoj ulici.

„Zoran Đinđić lišen je života 12. marta ispred srpske vlade, ali je ubijen mnogo pre toga kroz politiku koju je promovisao i vodio Vojislav Koštunica sa svojom strankom, koji je kriminalizovao prošlogodišnju predizbornu kampanju i u prisustvu kriminalaca govorio da bi Vladu Srbije trebalo srušiti, razjuriti, obaliti“, rekao je Jovanović i dodao da neće ni da pokušava da brani samog sebe, „ili da odgovaram na one tvrdnje plaćenika vođa zemunskog klana, koji su ubili mog prijatelja, predsednika stranke i premijera“, kao i da je za dešavanja u Skupštini Srbije odgovoran Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik DSS.

DS „zaprepašćen lažima“

Demokratska stranka saopštila je istog dana da je „zapanjena lažima, klevetom, i mržnjom“ iznetim na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije gde je radnik Okružnog zatvora u Beogradu Slavomir Banđur rekao da je lično bio svedok da je potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović posećivao u zatvoru Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića.

„Za svog predstavnika DSS je odabrao osuđivanog džeparoša sa ciljem da se baci ljaga na nas i na naše funkcionere i da se njegovim izjavama omete istraga o ubistvu našeg predsednika“, navedeno je u saopštenju DSS-a.

„Lakoća neodgovornosti kojom su izrekli otrovne laži o nama je ona ista lakoća kojom su zločine, sopstveni strah od istraga i nesposobnosti za sve osim mržnje nazvali legalizmom“, dodaje se u saopštenju.

DS je tom prilikom istakao da će „verujući u Srbiju koju gradi, podneti krivičnu prijavu protiv ovlašćenog lica predsednika DS Vojislava Koštunice da bi mu na sudu pružili priliku da dokaže tvrdnje koje je u njegovo ime, blateći Zorana, Čedu i nas iznosio osuđivani džeparoš“.

Suspenzija za Banđura

Aca Jovanović, upravnik Okružnog zatvora, istog dana saopštio je da je Banđur „nesavesan i neodgovoran radnik, koji je dva puta disciplinski kažnjavan i da je bilo priča da su on i još neki čuvari odlazili u Šilerovu ulici i da su sarađivali sa Dušanom Spasojevićem“ i da je Vukojević ispričao da je Banđur omogućavao kontakte sa pritvorenim licima iz iste grupe, da je namerno spajao članove iste grupe, omogućava0 probijanja istrage i kontakte i naglasio da će Banđur biti suspendovan.

Banđur je zaista najpre suspendovan, a potom i priveden dok se selio iz spornog stana.

„Jutros sam imao iseljenje iz stana. Iselio sam se, naravno, sačekao sam da dođu policija i opštinari. Predao sam
ključeve, a gospodin iz policije Novog Beograda mi je rekao da mora da me privede, pošto ima nalog za privođenje. Priveli su me i bili su veoma korektni“, izjavio je Banđur tada za TV B92.

„Onda su došli iz Uprave za organizovani kriminal. Vodili su me da dam izjavu, onu koju sam dao i na televiziji. Vodili su me čak tri puta na poligraf i pokazalo se da nema ništa sumnjivo, da je sve istina i da nemaju osnova da me zadrže. Znači da je sve ono što su ispričali protiv mene – da sam džeparoš, kriminalac, član Zemunskog klana i tome slično – potpuno netačno. Ljudi su rekli da nemaju osnova da me zadrže, da sam potpuno čist, da nisam osuđivan ni za džeparenje, ni za šta… Pitali su me dali sam privođen, rekao sam da nisam ni to“, rekao je tada Banđur.

Već 18. juna 2003. godine kasno popodne pušten je iz pritvora.

Slučaj „Banđur“ tresao i Narodnu skupštinu 

Nataša Mićić, tadašnja predsednica Skupštine Srbije, opomenula je poslanike DSS Dragana Jočića, Dejana Mihajlova i Đorđa Mamulu zbog dovođenja zatvorskog čuvara Slavomira Banđura na konferenciju za štampu u prostorije parlamenta.

Obrazlažući odluku, Mićić je rekla da je primila izveštaj Administrativnog odbora i saopštenje Poslaničkog kluba DOS-Reforme Srbije o konferenciji za novinare DSS na kojoj je Banđur izrekao teške optužbe i uvreda na račun Čedomira Jovanovića, potpredsednika Vlade Srbije.

Poslanički klub vladajuće koalicije zatražio je da poslanici DSS budu najoštrije kažnjeni, ali sam Jovanović je zamolio predsednicu Skupštine da ne isključuje poslanike DSS iz rada Skupštine.

Nataša Mićić je zato izrekla trojici poslanika dve mere opomene, prvu zbog kršenja člana 173 Poslovnika i drugu zbog uvrede dostojanstva Skupštine i narodnog poslanika.

Ove opomene su povukle novčanu kaznu od po osam hiljada tadašnjih dinara.

Tvrdnje još jednog čuvara

Radnik obezbedenja Okružnog zatvora u Beogradu Novak Terzić, koji je 2003. godine radio u Kazneno-popravnom domu „Zabela, izjavio je dva dana nakon Banđura, da je u dva navrata bio očevidac ulaska potpredsednika Vlade Srbije u Centralni zatvor.

On je, na konferenciji za novinare Demokratske stranke Srbije, kazao da nije video kod koga je Jovanović dolazio,  s obzirom na to da je radio u holu, ali da mu je kolega koji je sprovodio zatvorenike rekao da se Jovanović sastajao sa vođom kriminalnog „Zemunskog klana” Dušanom Spasojevićem.

Terzić je rekao i da su sve njegove kolege, koje su imale uvid u posete Jovanovića Okružnom zatvoru, spremne da posvedoče te tvrdnje.

Novak Terzić rekao je da je Jovanović u Okružni zatvor dolazio sivim automobilom marke „BMW“ u pratnji „dva gospodina“.

On je naglasio da je Spasojević „izvođen s blokova u popodnevnim časovima, verovatno bez dozvole suda“.

Terzić je rekao i da „nema pouzdanih informacija“ zašto je iz Okružnog zatvora u Beogradu raspoređen u KP dom „Zabela“.

On je tom prilikom dodao i da nije član ni jedne političke partije, te da je njegov kolega Slavomir Banđur, koji je prvi izneo tvrdnju da se Jovanović sastajao sa Spasojevićem, pošten čovek koji i dalje radi u Okružnom zatvoru, ali da posle prinudnog iseljenja trenutno živi u mestu udaljenom 40 kilometara od Beograda.

Istog dana, zajedničku sednicu odbora za bezbednost i za pravosuđe Skupštine Srbije, zatražio je upravo Jovanović, a zakazana je za ponedeljak 23. jun, kako bi na njoj „saopštio istinu“ o optužbama koje su protiv njega izneli radnici Okružnog zatvora u Beogradu na konferencijama za novinare DSS.

Mediji su isti dan javili i da je Jovanović od nadležnih državnih organa zatražio da ga oslobode „trostruke obaveze čuvanja državne tajne kako ne bi remetio istragu“ o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

On je ocenio tim povodom da „posle svih poteza DSS proteklih dana, ni Nacionalni savet za bezbednost ne može više da traži od njega da ćuti“, te da je „došao trenutak da javnost upozna sa informacijama kojima raspolaže“.

Jovanović je tom prilikom zatražio i da sednica bude javna, te da na nju budu pozvani poslanici DSS Dejan Mihajlov i Dragan Jočić kako bi se „suočili sa njim, a ne pričali protiv njega bez njegovog prisustva u javnosti“.

– Tražićemo da sednici prisustvuju i svi stražari i svi načelnici 0deljenja. Pod tim uslovima, možda ćemo tražiti i poligraf za Čedomira Jovanovića – rekao je za Danas Dragan Jočić, tadašnji potpredsednik DSS.

Po njegovim rečima,taj odbor bi omogućio da se ispitaju sve okolnosti i svi ljudi, te da se svi oni dovedu u skupštinu i „fono snime“.

– Bilo bi dobro da se pozovu komandiri, da UBPOK dođe sa poligrafom, sastavi listinge pitanja i da se to utvrdi na sednici odbora, jer Dejan Mihajlov i ja ukazujemo na stvari kojima nismo prisustvovali, niti i jedan poslanik, ali su drugi prisustvovali. Na sednici moraju da govore ljudi koji su ukazivali na te događaje. To znači, šefovi smena, svi koji su to sada i koji su otišli u penziju, a radili su tu – objašnjavao je Jočić.

Sa Spasojevićem razgovarao tokom pobune „beretki“

Jovanović je oslobođen obaveze čuvanja službene, državne i vojne tajne uoči zajedničke sednice odbora za bezbednost i pravosuđe.

Njega su obaveze čuvanja tajne oslobodili Vlada Srbije, MUP i Vrhovni savet odbrane.

To je značilo da je on na zajedničkoj sednici odbora mogao da se koristi dokumentima dok bude odgovarao na optužbe protiv njega.

„Tokom pobune jedinice za specijalne operacije novembra 2001. razgovarao sam sa Dušanom Spasojevićem u Šilerovoj ulici u Zemunu“, rekao je Jovanović na pomenutoj sednici uz dodatak da se taj razgovor može prepoznati u stenogramu objavljenom u jednom nedeljniku, u kojem je opisan kao „mali koji je tražio Legiju“.

On je tom prilikom rekao i da je u Centralnom zatvoru u Beogradu posećivao samo bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, a da su svi kontakti sa vođom „Zemunskog klana“ Dušanom Spasojevićem bili posredni.

„Tačno je da sam odlazio u Centralni zatvor, ali sam tamo posećivao Slobodana Miloševića i to je jedina osoba koja je sa mnom direktno razgovarala. Od njega sam dobio uveravanja da vlast ne stoji iza otmice Ivana Stambolića, ubistva Slavka Ćuruvije, atentata u Budvi… Nikada nisam u zatvoru posećivao Dušana Spasojevića, već sam na njegovu inicijativu, posredstvom upravnika zatvora Dragiše Blanuše, s njim komunicirao povodom otmice Miroljuba Miškovića – izjavio je Jovanović, navodeći da je Spasojevićeve poruke koje je dobijao preko Blanuše prosledivao „na nadležno mesto“.

U Šilerovoj je, prema njegovim tadašnjim rečima, prvi put bio „na godišnjicu 5. oktobra“, na poziv Nenada Škare, ličnog pratioca Milorada Lukovića.

Prema njegovim rečima, tada je razgovarao sa Lukovićem u „nedovršenom objektu“ u Šilerovoj, a Spasojevića „tamo nije video“.

„Prvi put sam u Šilerovoj bio na godišnjicu 5. oktobra, na poziv ličnog pratioca Milorada Lukovića, ali Spasojevića nisam video, iako je sve ukazivalo da su tamo bili ljudi iz njegovog obezbeđenja. Drugi put sam u Šilerovoj bio 12. novembra 2001. godine, u vreme pobune Crvenih beretki. Išao sam na adresu Milorada Lukovića. Njega tamo nije bilo, ali sam se sreo sa Dušanom Spasojevićem sa kojim sam imao razgovore koji nisu bili ni prijatni ni prijateljski“, rekao je Jovanović.

On je, između ostalog, naveo da je u Kuli bio sa Zoranom Đinđićem, ali da ni Lukovića ni Spasojevića tamo nije video i naveo da je tada pred svedocima pocepao odluku o ostavci tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajilovića.

Jovanović je, izmedu ostalog, naveo da je Lukovića upoznao 5. oktobra 2000. godine tako što je, kako je rekao, „Luković našao nas, a ne mi njega, po nalogu šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića sa zadatkom da onemogući promenu vlasti“.

Jovanović je rekao i da je u Centralni zatvor u Beogradu vodio ženu i dete Milorada Lukovića, a ne Dušana Spasojevića.

Reagujući na tu tvrdnju, poslanik Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov upitao je Jovanovića ko ga je ovlastio da vodi ženu i dete Lukovića u zatvori, te upitao „da li je on dadilja“.

Nakon Jovanovićevog izlaganja, Mihajlov je rekao da je za sednicu odbora dostavljena „fabrikovana dokumentacija“, jer na „pojedinim dopisima nema službenih pečata“, pa se ne zna kada su zavedeni.

Mihajlov je upitao Jovanovića i kakve su njegove veze sa vlasnikom Ljubišom Buhom i njegovom firmom „Difens roud“.

Jovanović je demantovao da je u srodstvu sa Ljubomirom Jovanovićem Staklenim, pripadnikom „surčinskog klana“, a negirao je i da je u noći kada je miniran „Difens roud“ bio u toj kompaniji.

On je, obraćajući se odborima, optužio Demokratsku stranku Srbije da su njeni saradnici i pojedini članovi mnogo više posećivali Šilerovu ulicu od njega.

Jovanović je rekao da mu je Spasojević posredstvom tadašnjeg upravnika zatvora Dragiše Blanuše slao pisane i usmene poruke u vezi sa otmicom čelnika Delta kompanije Miodraga Miškovića.

Dodao je da je poruke od Spasojevića dobijao i od njegovog advokata Slobodana Milivojevića.

Detaljnije o iskazu nekadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Čedomira Jovanovića, reakcijama i razvoju događaja, pročitajte u arhivi lista Danas na sajtu Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.