Kako se u sudskoj praksi ublažavaju kazne za silovanje?

Budući da zakon za silovanje maloletnog lica predviđa i doživotnu kaznu, presuda bi mogla biti stroža, međutim, Više javno tužilaštvo u Šapcu ga nije ni teretilo za silovanje, nego za blaže krivično delo obljuba sa detetom, za koje je 12 godina maksimalna kazna.

Osumnjičeni A. I. je u junu prošle godine napastvovao devojčicu koju poznaje od njenog rođenja. Nakon što se devojčica poverila svom ocu, A. I. je prijavljen policiji, koja ga je uhapsila i sprovela u pritvor. Lekarskim pregledom utvrđeno je da je devojčica silovana.

Slučaj je postao poznat u javnosti u januaru ove godine, kada je tada osumnjičeni A. I. (38) pušten iz pritvora kako bi se branio sa slobode, uz obrazloženje suda da je opalo interesovanje medija.

„Nakon šest meseci od događaja o kom se već mesecima ne bave mediji ne može se objektivno očekivati bilo kakva reakcija javnosti u slučaju da se okrivljeni nađe na slobodi“, navodi se u obrazloženju Višeg suda u Šapcu.

Ovom odlukom sud je izazvao upravo ono što objektivno nije očekivao, a to je burna rekcija javnosti, pod čijim pritiskom se A. I. vraća u pritvor.

Ostala je zabrinjavajuća činjenica da se u jednom momentu osumnjičeni za silovanje maloletne osobe, kome nije bila izrečena nikakva mera, našao na slobodi u malom mestu u kome oštećena devojčica sa porodicom živi na 200 metara od njega. Takođe, skandalozna je poruka koju su organi poslali svojim obrazloženjem, a to je da će u određenim slučajevima adekvatno postupati samo ako postoji interesovanje javnosti, iako ovako osetljivi slučajevi iz više razloga ne treba da budu prisutni u medijima.

Presuda osumnjičenom izrečena je u junu ove godine. Osuđen je na 12 godina zatvora, što je maksimalna kazna za krivično delo obljuba sa detetom, za koje ga je Tužilaštvo teretilo. Upitna je ovde kvalifikacija krivičnog dela, jer je razlika između obljube sa detetom i silovanja u tome što se kod ovog prvog podrazumeva da nije bilo prinude, tj. da je maloletno lice pristalo na obljubu, što ovde, kako se čini na osnovu informacija iz medija, nije bio slučaj. Takođe, za obljubu sa detetom je zaprećena kazna od pet do 12 godina zatvora, dok je za silovanje kao teže krivično delo kazna od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor.

– Ovakvim postupanjem Višeg javnog tužilaštva u Šapcu okrivljeni je privilegovan jer se gonio za blaže krivično delo. Žalosno je i što je sud prihvatio ovakvu optužnicu, iako, prema svim informacijama koje su bile dostupne u medijima, 12-godišnja devojčica se nije bila saglasila sa seksualnim odnosom. Čak i da jeste, sigurno da devojčica nije dostigla zrelost kako bi mogla da razume to što joj se dešava i da se saglasi, ako je to bila odbrana okrivljenog – kaže za naš list Vanja Macanović, pravnica iz Autonomnog ženskog centra.

Iz Višeg suda u Šapcu navode za Danas da je javni tužilac nadležan da podiže i zastupa optužbu pred sudom za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, te da je „postupanje suda ograničeno tim okvirima“.

Profesorka krivičnog prava Univerziteta Union Slađana Jovanović objašnjava da u našem krivičnom pravu sve kažnjive obljube podrazumevaju da nije bilo valjanog pristanka, te da je razlika između obljube i silovanja u opisu dela i mogućnosti dokazivanja.

– U slučaju silovanja mora biti ostvareno obeležje vezano za primenu prinude (sile ili pretnje i to ne bilo koje nego pretnje da će se napasti na život ili telo žrtve ili njoj bliskog lica). Kod obljube sa detetom nema prinude, ali nema ni pristanka koji bi bio pravno valjan, jer se radi o detetu koje nije navršilo 14 godina – kaže za Danas profesorka Jovanović.

Kako dodaje, ima inicijativa da svaka obljuba kod koje nije bilo pristanka bude kvalifikovana kao silovanje, ali to za sada nije slučaj, ni prema zakonodavstvu ni prema praksi. Ranije se u sudskoj praksi insistiralo na „ozbiljnom i trajnom otporu“ kako bi se dokazalo da je u pitanju silovanje, odnosno da je primenjena prinuda kojoj se žrtva protivila, jer što je žrtva bila više povređena, jasnije je bilo da je u pitanju silovanje. Danas, ističe profesorka Jovanović, to više nije tako.

Bilo je slučajeva u kojima je delo bilo kvalifikovano kao silovanje iako žrtva nije pružala otpor niti je bilo povreda na njenom telu, ali je dokazano, s obzirom na utvrđene okolnosti slučaja, da je žrtva bila mlada, nasilnik neuporedivo jači i da je ona veoma racionalno odlučila da se ne odupire, jer je mogla biti povređena (odveo je napadač na usamljeno mesto, imao je nož itd).

– Dakle, suština je da li je primenjena prinuda ili nije. I, iz aspekta tužilaštva, a posle i suda – šta možete dokazati. Moguće je da u ovom slučaju tužilaštvo nije moglo da dokaže da je primenjena prinuda, pa se opredelilo za kvalifikaciju za koju ima dokaza – zaključuje profesorka Jovanović.

Iz Višeg javnog tužilaštva nismo dobili obrazloženje za odluku da se počinilac krivičnog dela A. I. tereti za obljubu sa detetom, a ne za silovanje. Tužiteljka Svetlana Nedeljković potvrdila je samo da je oštećena dobila status posebno osetljivog svedoka, te da je optuženom izrečena maksimalna kazna predviđena zakonom.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), uz podršku Norveške ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Norveške ambasade.