Kako se zaštititi od provalnika dok ste na odmoru?

„Tačno je da se tokom ljeta dogodi malo povećani broj provala u domove, međutim, možemo se pohvaliti da je u prvih šest meseci ove godine počinjeno čak 47 posto manje ove vrste krivičnih dela. To ne znači da i dalje ne moramo biti na oprezu i da smo se rešili ove vrste kriminala – nismo, samo je svedena na manju meru. Treba ljudima ukazati na to da provalnici postoje i da su njihove kuće i stanovi njihova meta“, rekao je šef službe opšeg kriminaliteta Zvonimir Petrović iz PU zagrebačke u HTV-ovoj emisiji Studio 4.

Najčešće se iz domova, dodaje, kradu novac, nakit i sitni tehnički predmeti. Retko se dogodi da provalnici izvuku neke veće predmeta, poput televizora.

Mnogo je stvari koje možemo učiniti kako da do provale ni ne dođe.

„Preventivne mere obično gledamo kroz tri osnovna segmenta – prvi je dobro poznati komšijski nadzo, i stvaranje privida da stan ili kuća nisu bez nadzora dok nas nema. Povremeno ulaženje suseda ili članova porodici u stan, paljenje svetla, promena rasporeda podignutih ili spuštenih roleta, obavezno pražnjenje poštanskog sandučeta i apsolutno izbegavati bilo kakve poruke ili fotografije na društvenim mrežama koje bi upućivale da nas nema kod kuće“, objašnjava šef službe prevencije Mislav Švigir.

Drugi segment preventivnih mera, dodaje, jeste smanjenje štete.“

Da u stanu ili kući ne ostavimo ‘materijal’ provalnicima, preporučujemo privremeno pohranjivanje zlatnog nakita u sefove banaka, kao i ušteđevine.

Treći segment je tehnička zaštita – jedna dodatna brava usporava i oduzima provalniku dragoceno vrijeme za provalu.

On će se preseliti na drugi stan koji je slabije zaštićen, jer mu je vreme bitan faktor.

Strani policajci u Hrvatskoj

Od 2006. godine traje projekt kroz koji strani policijski službenici dolaze u Hrvatsku, a taj je projekt nakon pandemije ponovno aktiviran, kaže Švigir: „U Zagrebu su trenutno prisutni policajci iz Republike Koreje, te koleginice i kolege iz Narodne Republike Kine. U Zagrebu ih je po dvoje iz obe zemlje, dok su u kontinentalnom delu još pokrivena i Plitvička jezera. Ceo Jadran je pokriven sa stranim službenicima iz dvadesetak zemalja.

„To je jedna odlična saradnja s policijama drugih zemalja, gde kroz njihov boravak olakšavamo stranim turistima boravak – i što se tiče bezbednosti i opštih informacija. Radi poznavanja jezika, njima je lakše i brže u slučaju problema. Među retkim smo zemljama u Evropi i svetu koje u sezoni imaju toliki broj stranih policijskih službenika iz toliko raznih zemalja“, zaključuje Švigir.

Mogu se ugraditi na protivprovalna vrata, koja obavezno treba zaključati.  Tu i razni alarmni i sistemi videonadzora.

„Kad zaokružimo priču kroza ta tri segmenta, mi smo potpuno sigurni kad su provale u pitanju“, ističe Švigir.

Ako ipak pri povratku s odmora shvatimo da nam je provaljeno u dom, Petrović savetuje da ništa ne diramo, jer to može uništiti tragove provalnika.

Dodaje kako svaki peti provalnik bude otkriven, što je dosta niska stopa.

Novčanike držati u unutrašnjim džepovima

U vreme letne sezone na obali često ‘operišu’ i džeparoši koji često dolaze i iz drugih zemalja.

„Oni uvek traže mesta gdje je veća koncentracija ljudi, poput plaža, barova i javnog prevoza, gde će lakše doći do vaših novčanika. Ljudi bi trebalo da budu oprezni i izbegavaju takve situacije“, preporučuje Petrović.

To se posebnoe odnosi na javni prevoz, dodaje Švigir, gde džeparoši obično koriste gužvu: „Oni nikad ne rade sami. Uvek je to barem u paru – jedan odvraća pažnju guranjem ljudi i stiskanjem, a drugi vadi novčanik. Treba novčanike držati u unutrašnjim džepovima ili staviti ruku na novčanik. Torbice treba držati s prednje strane tela na prsima i prekriti ih rukama. Tu smo već napravili 90 posto posla što se tiče samozaštite.“

Prevare na kućnom pragu

Česte su i prevare na kućnom pragu, gde su počiniocima najčešće meta stariji građani.

„Nazivaju ih na fiksne telefone i prodaju priču da su policajci iz Heinzelove ili bankari iz raznih banaka, govore im da sumnjaju kako im je novac falsifikovan i da ga pripreme za „kolegu“ ili „kolegicinicu“ koji će doći da ga provere. Ponekad čak nagovore ljude da odu u banku i podignu svoju ušteđevinu, koji onda predaju tom „policajcu“ na proveru. Takvi počinioci su vrlo maštoviti i uporni, znaju zvati i po nekoliko puta. Apelujem na građane, posebno one starije – kad su u pitanju policajci, oni se moraju legitimisati službenom značkom i iskaznicom s fotografijom službenika koji prema njima postupa“, kaže Petrović.

I dodaje: „Nemojte nasedati na te trikove, policajci ne idu po kućama da bi proverili novac, bankari još manje. Neka se s nekim konsultuju i nazovu 192 ako treba i pitaju dolazi li neko da proveriti njihov novac. Na taj će način sačuvati svoj novac. Jako nas boli kada zbog toga neki ljudi ostanu bez životne ušteđevine.“