Kako se živelo na Severnom polu pre 80 godina?

List Pravda od 9. februara 1938. piše o pohodu na Severni pol istraživača, koji su nažalost bili izgubljeni. U tekstu je kaže da su polovi “odavno otkriveni”, a zapravo je u tom trenutku tek prošlo deset godina od kada je jedan istraživač došao do najudaljenije tačke pola.

“Nauci nije ništa poznato o strujama Ledenog mora i o načinu na koji se sante leda razbijaju, gde prestaju i kakva je njihova sudbina”, piše tadašnja Pravda.

Kako su zapravo tada izučavali moguće globalno otopljavanje, odnosno kako se i zašto sante leda odvajaju? Celokupna ekspedicija se – preselila na santu.

Preneli su sanduke pune hrane, pokretne šatore, žice i instrumente za merenje. Kako bi u svakom trenutku bili na santi, ukoliko se ona odvoji. Još neverovatnije zvuči da je glavni naučnik imao ideju da, kada se santa leda i odvoji, cela ekipa lovi na njoj, kako bi izučavala i vodene struje koje je nose.

“Čeka vas put kojim do sada niko nije prošao. Pred vama je neizmerno bogatstvo neispitanih naučnih problema”, bodrio je svoju ekipu naučnik Šmit, koji je bio i vođa ekspedicije.

U tekstu dalje stoji opis života na santi, kako su lovili ribu u iskopanim rupama i smrzavali se. Kako su se “doseljenici” smestili i kako se ubrzo površina i odvojila, a santa pokrenula. Na njoj su proveli i celih šest meseci bez dana, ali i polarne noći tokom letnjeg perioda.

Ipak, pohod se završio tragedijom, jer se santa, koja im je skoro godinu dana bila dom – raspala. Jedan deo ekipe se spasao, ali se u trenutku kada je napisan tekst još tragalo za trojicom istraživača.

Pravda od istog dana još piše i o “radostima i žalostima” profesorskog posla, što je tada bilo aktuelno pitanje u Jugoslaviji. Tu je i rasprava o podmlatku fudbalske reprezentacije, a u tekstu su neki od glavnih sagovornika iz Beogradskog loptačkog podsaveza smatrali da treba uvesti više turnira za mlade generacije, kako bi se one odmah uvele u takmičarski duh i želele da budu deo jugoslovenske reprezentacije što pre.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o socijalnim reformama u Kraljevskoj Vladi, odnosno zakonima koji treba da se uvedu u Jugoslaviji kako bi se radnicima pomoglo. U pitanju su odredbe o osiguranju zaposlenih u slučaju iznemoglosti – starosti, smrti i penzionisanju privatnika. Vreme piše da se na ove odredbe čeka već deceniju i po.

“Čitavih 15 godina naš radnički svet živeo je od obećanja raznih režima da će se životna pitanja i osnovni problemi naših radnika regulisati”, piše list.

Tu je i tekst o najvećoj jugoslovenskoj telegrafskoj mreži tog doba, koja je otvorena u Dubrovniku. Vreme još piše o engleskom novinarskom horu, koji je u tom trenutku bio jako popularan. Naime, predsednik tog hora posetio je i Jugoslaviju, a navodno je obećao da će za godinu dana i naučiti srpski i da će pred narednu sezonu uvrstiti u repertoar i srpske pesme.

Beogradska rubrika donosi i priču o čoveku koji je celu noć “trčao” po krovovima grada. Reporter ga opisuje kao zanesenjaka koji je verovao da se uputio u ekspediciju na Kilimandžaro.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.