Performansom volonterskog tima Odbora za ljudska prava u Vranju pod nazivom „Sigurna kuća = demokratija“ u centru grada najstarija OCD na jugu Srbije uključila se u „Demofest“, koji je sa partnerskim organizacija iz više gradova organizovala beogradska Crta.
Prepoznajući kao veliki problem za žene žrtve partnerskog nasilja činjenicu da je Sigurna kuća i dalje (po drugi put) od otvaranja aprila 2015. godine zatvorena za korisnice ovog vida socijalne pomoći, aktivistkinje Odbora za ljudska prava u Vranju žele da skrenu pažnju javnosti na ovaj problem, koji lokalna gradska vlast u potpunosti ignoriše.
– Neverovatno je da objekat Sigurne kuće koji je sagrađen na lokaciji van Vranja i dalje nema upotrebnu dozvolu, priključak na grejanje je tek urađen pa je ona zatvorena od januara ove godine, navode iz Odbora za ljudska prava. Sam performans u centru grada gde je postavljena improvizovana „Sigurna kuća“ sa katancem, pokazao je da građani malo znaju o ovom problemu, jer je većina anketiranih „podržala rad i potrebu postojanja ovakvog objekta“, ali nemaju nikakve informacije o tome da je objekat pod katancem i van upotrebe.
Istovremeno sa SOS telefona Vranje navode da je od početka godine do 30. juna registrovano 522 poziva žena, te da se njih 72 obratilo za pomoć ovoj organizaciji kako bi se sprečio kontinuitet partnerskog nasilja. U Srbiji je od početka godine u porodično-partnerskom nasilju život izgubilo 15 žena, dok je jedna osoba izvršila samoubistvo nakon višegodišnjeg nasilja.
U Vranju je nedavno boravio inspektorski tim iz Ministarstva za rad boračka i socijalna pitanja, po nalogu ministra Zorana Đorđevića, kako bi se skeniralo stanje vezano za objekat Sigurne kuće, kao i raspoloživi kadrovski kapaciteti za pružanje ove lokalne socijalne usluge. Inspektori su naložili otklanjanje nedostataka, nakon čega bi trebalo da usledi još jedan nadzor objekta i davanje licence za rad. Aktuelno stanje se sada prevazilazi korišćenjem objekta Prihvatilišta za žene i decu, koje nema adekvatnu zakonsku licencu za pružanje ovih usluga.
Objekat Sigurne kuće u Vranju izgrađen je nakon osam godina od inicijative koju je pokrenuo Odbor za ljudska prava iz Vranja i Fond B92, uz podršku Ambasade SAD u Beogradu i Kancelarije za vojnu saradnju, uz ulaganje od 213.000 dolara. Građevinske radove izvodila su lokalna preduzeća pod nadzorom tadašnje gradske vlasti na čelu sa SPS i gradonačelnikom Zoranom Antićem. Svečanosti otvaranja prisustvovao je tadašnji ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi i šef Kancelarije za vojnu saradnju Kori Šej. Sigurna kuća je ubrzo zatvorena za korisnike, a njen kratkotrajan rad obeležili su kršenje uslova za rad jednog ovakvog objekta, jer su se korisnice objekta često mimo pravila nalazile tokom noći zaključane bez prisustva socijalnog radnika.
Tadašnja socijalistička gradska vlast ignorisala je u više navrata apele žena žrtava partnerskog nasilja, kao i SOS telefona da se Sigurna kuća u potpunosti prilagodi standardima namene i korišćenja pa je objekat u međuvremenu poprilično devastiran. Aktuelna SNS vlast je nasleđeni problem „zamrzla“ bez konkretnih poteza da objekat bude ponovo otvoren. Javnost se otuda opravdano pita gde odlazi novac namenjen za finansiranje tekućeg rada ovog objekta i o kom iznosu se radi.
Objekat za žrtve iz sedam opština
Objekat Sigurne kuće koji se nalazi na lokaciji van Vranja izgrađen je sa namenom da na usluzi ženama žrtvama partnerskog nasilja iz sedam opština Pčinjskog okruga. „Utoliko je neophodno da se ovaj problem što pre reši i objekat stavi u funkciju, u suprotnom imaćemo dodatne probleme s obzirom da Prihvatilište nema licencu za pružanje ovakve socijalne usluge koja je jako specifična“, upozoravaju iz Odbora za ljudska prava u Vranju.
Za devet dana tri slučaja nasilja
Objekat je poslednjih meseci priključen na centralni toplovod u Vranjskoj Banji, čime je otklonjen samo jedan od problema vezan za razlog zatvaranja objekta. Za sada je neizvesno kada bi Sigurna kuća mogla ponovo da bude otvorena, uprkos činjenici da su u samo poslednjih deset dana zabeležena tri slučaja partnerskog nasilja u kome su žrtve žene, a u kojima je uhapšeno više nasilnika kojima je određen pritvor do trideset dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
