Kako smo došli dotle da đak ponese pištolj u školu i puca u drugove i drugarice: Psiholozi o slučaju u OŠ „Vladislav Ribnikar“

Psiholozi za Danas govore o tome kada se dešavaju školske pucnjave i koji su to okidači zbog čega deca posegnu za oružjem.

Dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević ocenila je za Danas da je to simptom agresivnog društva, ali da nemaju svi tinejdžeri ovakve motive, već da je u pitanju redak slučaj, koji se, nažalost, desio.

„Kod tinejdžera je razvojno uobičajeno da se javljaju određene nesigurnosti koje se mogu povremeno kompenzovati naizgled visokim samopouzdanjem („ja mogu sve što želim“), ali da se retko odlučuju na bilo kakve drastične korake“, navela je ona.

Psiholog Leo Ivanišević smatra da većina tinejdžera nema osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju u ljude, zato što znaju da je to pogrešno, zabranjeno, kažnjivo i nedopustivo. Pritom, ovako nešto, kako kaže, nije i ne treba da bude lako izvodljivo.

„Da bi se ovakav postupak sproveo u delo, dete treba da dođe do pištolja (ako pištolj nije napunjen treba ga napuniti). Budući da je držanje i nošenje oružija zakonom regulisano, jedini način da maloletnik dođe do pištolja je da ga ilegalno nabavi ili da ga ukrade od nekog od članova porodice. Zatim, treba uneti pištolj u školu i izbeći bezbednosne mere. Na kraju, koliko tinejdžera uopšte ume da koristi pištolj i da puca iz njega? Nije neobičan slučaj da dete ponese oružije u školu (uglavnom nož, bokser ili tako nešto) kako bi se pokazalo, zastrašilo druge učenike, dobilo validaciju vršnjaka, bilo prepoznato kao „opasan momak“. Ovakvi slučajevi su takođe alarmantni, no tu oružije služi za pokazivanje, ne i za stvarnu upotrebu. Ako pogledamo ono što je zajedničko za počinioce školskih pucnjava koje u Americi nisu nikakva retkost, videćemo da su počinioci vrlo dobro znali da je to što rade neprihvatljivo i zabranjeno, ali u tom trenutku ih prosto nije bilo briga ni za zakon, ni za društvene norme, ni za druge, ni za posledice“, navodi za Danas Ivanišević.

Najčešće okidači za tragediju

Govoreći o tome šta su okidači u ovakvim situacijama, Milosavljević kaže da je to simptom nečega što postoji od davnih dana. Ona nije htela da komentariše konkretni slučaj, ali je uputila veliki apel svim stručnjacima koji se bave decom, državi i celom sistemu, rekavši da je u pitanju simptom nefunkcionalnosti društva, visokog nivoa agresivnosti društva koji se plasira i na medije.

„To je problem celokupnog društva“, istakla je ona.

Milosavljević je dodala da bi novinari i novinareke trebalo da pročitaju priručnik organizacije Mental Hub, na koji način se izveštava o mentalnom zdravlju.

Svaki ovakav slučaj, kako objašnjava Ivanišević je jedinstven i nije zahvalno praviti „profil tipičnog počinioca“, ali da postoje stvari koje su zajedničke počiniocima ovakvih dela.

„Prema studiji Kovalskog iz 2021 većina počinilaca se uglavnom oseća marginalizovano, odbačeno, nebitno, zapostavljeno i često su takođe žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja. Više od polovine njih imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem (depresija, suicidalne ideje, bipolarni poremećaj, psihotične epizode). Važno je naglasiti da mentalni poremećaji nisu presudan faktor i da većina ljudi koji imaju neki mentalni poremećaj nije sklona činovima masovnog nasilja“, ističe Ivanišević.

Dugoročno odbacivanje od strane porodice ili zajednice je, kako dodaje ovaj psiholog, ono što čini da se unutar pojedinca akumuliraju ogorčenost, mržnja i agresija. Na tu akumuliranu frustraciju, prema njegovim rečima, najčešće dolazi neki događaj koji će biti okidač za nasilje, a taj događaj može biti bilo šta što pojedinac može da protumači kao pretnju, uvredu ili odbacivanje.

„Dosta počinilaca ovakvih dela pokazuju fascinaciju pištoljima ili preokupiranost nasiljem. Igraju nasilne video igre, gledaju nasilne filmove i čitaju knjige koje glorifikuju nasilje i ubijanje. Nekoliko počinilaca je pokazalo fascinaciju onim što se desilo u gradu Columbine 1999, Hitlerom ili Satanizmom. Pisali su dnevnike ili su crtali nasilne i morbidne slike. Stalna izloženost ovim sadržajima može da učini pojedince manje osetljivim na nasilje i da pruži određene ideje koje se onda sprovode kroz školske pucnjave“, naglašava Ivanišević.

Naglašava da nijedan od ovih pojedinačnih faktora ne mora sam za sebe da znači da postoji rizik za nasilje.

„Više ovih faktora koji deluju zajedno, u paketu sa okolnostima (neko je došao do pištolja, ume da ga koristi i uneo ga je u školu) je ono što može dovesti do tragedije“, zaključuje naš sagovornik.

Iz Pedagoškog društva Srbije rekli su za Danas da se povodom ovog slučaja neće oglašavati, navodeći da je tema jako delikatna.

Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Suzdržati se od deljenja pretpostavki uzroka događaja

Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izrazilo je saučešće porodicama, deci, prijateljima žrtava, i celokupnom kolektivu OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.

„Psihološka krizna intervencija je psihološka prva pomoć i cilj joj je da stabilizuje misaone i emocionalne procese kod ljudi izloženih kriznom događaju, kako bi se smanjila učestalost pojave dugoročnih negativnih posledica traumatičnog događaja. U skladu sa njenim načelima, smatramo da je u ovom trenutku najvažnije da, kao zajednica, vratimo doživljaj bezbednosti, i pružimo podršku svima koji su neposredno ili posredno pogođeni“, navode u saopštenju.

Kako navode, razumeju ljudsku potrebu da se teški događaji brzo objasne, ali naglašavaju da u ovom trenutku nema dovoljno informacija o slučaju da bi psiholozi donosili zaključke o uzrocima današnjeg događajau u školi.

Takođe dodaju da će iznošenje neutemeljenih pretpostavki o mogućim uzrocima neminovno dovesti do okrivljavanja i sukoba u javnom prostoru.

„Neposredno pogođenima će to pružiti suprotnu poruku od one koja im je potrebna. Danas, u fazi u kojoj se trenutno nalazimo, onima koji su pogođeni i koji su nekoga izgubili potrebno je da vide da je okruženje bezbedno i dobronamerno i da u njemu imaju vreme, prostor i dodatnu podršku u nošenju sa gubitkom i bolom“, naglašavaju iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta.

Oni apeluju i na sve građanke i građane, bilo da su deo javnosti ili donose odluke u ime javnosti, da se suzdrže od deljenja pretpostavki o uzrocima današnjeg događaja, od širenja detalja, kao i neproverenih ili osetljivih informacija. Upućuju i apel novinarima i medijima da izveštavaju u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, kako bi se sprečilo činjenje dodatne psihološke štete žrtvama.

Telefoni za besplatnu psihološku podršku i pomoć

U cilju podrške porodicama stradalih u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nastavnicima i učenicima kojima je potrebna psihološka pomoć i podrška Institut za mentalno zdravlje u Beogradu otvorio je dve telefonske linije: 063/8681-757 i 063/8682-217.

Takođe, oni kojima je ova vrsta pomoći potrebna mogu da pozovu i Nacionalnu dečju liniju (NADEL) 116 111, zatim Savetodavni telefon za roditelje 0800 007 000, Cenar Srce na broj 0800 300 303, Centar za mentalno zdravlje – Terazije 3 011 3612467, kao i Pokret Nesalomivi na broj 0800 001 002.

Psiholozi koji žele da se pridružite timu za pružanje besplatne psihološke podrške mogu da se obrate Društvu psihologa Srbije, koje okuplja volontere.

UNICEF: Ne zaboravimo značaj pravde za decu

Iz UNICEF-a su poručili da škola treba da bude mesto nade, optimizma i pripreme za bolji svet, a ne mesto za nasilje bilo koje vrste.

„Dužni smo da osiguramo da su deca bezbedna u školi! Ovaj tragični događaj je podsetnik zašto su važni svest o mentalnom zdravlju i podrška, posebno u obrazovnom sistemu“, naveo je UNIFEC u saopštenju i uputio saučešće porodicama i prijateljima žrtava, preživelih, povređenih u ovom napadu, i onima koji su doživeli traumu.

Ukazuju na to da kao društvo ne smemo da zanemarimo potrebe mentalnog zdravlja naše dece i mladih, kao i da ne zaboravimo značaj pravde za decu.

„Moramo da preduzmemo konkretne korake da identifikujemo i podržimo one koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja i da stvorimo društvo koje promoviše mentalno zdravlje i dobrobit za sve. Važno je da se obezbedi pristup uslugama mentalnog zdravlja i podrška deci i mladima, kao i da se promoviše bezbedno i negujuće okruženja u školama i zajednicama. Pored toga, ne smemo zaboraviti značaj pravde za decu. Ona ne mogu biti uhapšena ili krivično gonjena na isti način kao odrasle osobe, i po zakonu imaju pravo na posebnu brigu i zaštitu“, navodi se u saopštenju.

Takođe, UNICEF je pozvao da se prioritet stavi na zaštitu i prava dece u pravosudnom sistemu, što uključuje da se deca koja dolaze u kontakt sa zakonom tretiraju na način koji podržava njihovo dostojanstvo i prava, kao i da su uspostavljene odgovarajuće mere za sprečavanje i reagovanje na nasilje nad i među decom.

„Građani i mediji da se uzdrže od postavljanja ili prosleđivanja fotografija i video snimaka u vezi sa ovim nasilnim događajem, jer to može dodatno negativno da utiče na decu, porodice žrtava i njihove najmilije.UNICEF je spreman da podrži Vladu Srbije i sve druge relevantne partnere u njihovim naporima da odgovore na svaki oblik nasilja i da podrže decu i mlade da se izbore sa izazovima mentalnog zdravlja“, poručuju iz ove organizacije koja se bavi pravima dece.

Sve vesti o pucnjavi u beogradskoj školi čitajte u Danasovom BLOGU.