Kako sprečiti propuste u organizaciji završnog ispita?

To kaže za Danas Branislav Ranđelović, direktor ovog zavoda, povodom preporuka zaštitnika građana Zoran Pašalić da celokupan postupak organizovanja i sprovođenja završnog i prijemnog ispita i buduće državne mature treba da bude u domenu kontrole i odgovornosti Ministarstva prosvete i obrazovnih organa, ustanova i organizacija.

Nakon „provale“ testa iz matematike na ovogodišnjoj maloj maturi, zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete i pre nekoliko dana uputio preporuke Ministarstvu kako da se osigura bezbednost u sprovođenju završnog ispita.

Branislav Ranđelović kaže da će o preporukama zaštitnika građana odlučiti Ministarstvo prosvete, a da će ZVKOV samo ispoštovati tu odluku. Podsetimo, u Centru za ispite koji postoji u okviru Zavoda se pripremaju testovi za malu maturu po vrlo strogim bezbednosnim procedurama, odakle se na USB fleš memoriji pod pratnjom policije odnose do štamparije.

– Da bi ceo posao, uključujući štampanje i isporuku testova školskim upravama mogao da bude odrađen u Zavodu, neophodni su ulaganja u opremu (nabavka profesionalnih štamparskih mašina sa varijabilnom i sigurnosnom štampom sa zaštitom), dodatni prostor (potrebno je najmanje još 400 kvadratnih metara prostora, i to sve u zatvorenom sistemu sa ostatkom Zavoda, dakle u jednom objektu) i još najmanje petoro novozaposlenih koji bi bili angažovani na ovim poslovima – objašnjava Ranđelović.

On dodaje da bi se sva ova ulaganja vratila u roku od nekoliko godina, s obzirom na to koliko košta eksterno štampanje testova za malu maturu, ali i imajući u vidu koliko bi godišnje koštalo eksterno štampanje testova za buduću državnu maturu, koja se uvodi od školske 2020/21. godine.

– Sa druge strane, ne treba ni govoriti koliko bi na ovaj način bezbednost bila veća i kako bi se značajno popravila najslabija karika male mature, a to je eksterna štamparija. Naravno, sve ovo važi samo u slučaju da Ministarstvo prosvete donese takvu odluku i ako se u sledećim godinama nastavi korišćenje „papirnih“ testova na maloj i velikoj maturi – kaže Ranđelović.

I zaštitnik građana je konstatovao da je poveravanje štampanja testova pravnim licima koja nisu deo obrazovnog sistema i ne podležu kontroli Ministarstva prosvete slaba karika i značajan faktor rizika u organizaciji završnog ispita, podsećaju da je do „curenja testova“ takođe u štampariji (tada Službenog glasnika) došlo i 2013.

Zaštitnik je utvrdio da prosvetni sistem ne raspolaže tehničkim mogućnostima i odgovarajućim finansijskim i ljudskim resursima da štampanje i pakovanje testova – što su jedine aktivnosti koje sprovode eksterni partneri – obezbedi u okvirima i institucijama obrazovnog sistema, te da su budžetska i druga ograničenja, kao što je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, doprineli su da se ovakva organizacija završnog ispita održava godinama i pored evidentiranih rizika prilikom poveravanja određenih poslova pravnim licima izvan obrazovnog i sistema javne uprave.

Pašalić navodi da bi se tehničkim osposobljavanjem Centra za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za štampanje, pakovanje i distribuciju testova omogućilo da kompletan postupak pripreme i sprovođenja završnog ispita bude pod kontrolom Ministarstva prosvete. Normativni okvir daje dobar osnov za ustrojavanje ovakvog sistema, uz obavezu Ministarstva da predvidi i planira sredstva u budžetu za obezbeđivanje ljudskih, tehničkih i materijalnih resursa koji će osposobiti Centar za štampanje potrebnog broja materijala za završni ispit, piše u mišljenju zaštitnika građana.

Ministarstvo ima tok od 120 dana da se izjasni o pomenutim preporukama. Da li je realno da se naredne školske godine testovi za malu maturu štampaju u Centru za ispite ZVKOV ili će, kako je ranije najavio ministar prosvete, biti angažovan Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, nismo uspeli da saznamo u Ministarstvu. Kada je „procureo“ test iz matematike ministar je najavio da će naredna generacija malu maturu polagati elektronski, a potom je pominjano da bi to moglo da se uvede tek za dve godine.

Eliminacija spoljnih partnera

„Kako obrazovni sistem Srbije od školske 2020/2021 godine uvodi i polaganje državne mature na kraju srednje škole, uklanjanje faktora rizika po uspešnost održavanja mature kroz eliminaciju eksternih partnera i aktivnosti je neophodno, jer bi događaji slični odlaganju završnog ispita pri održavanju državne mature doveli do daleko težih posledica, imajući u vidu da je reč o daleko težem ispitu i činjenici da od njega zavisi upis na visokoškolske ustanove“, piše u mišljenju zaštitnika građana, koji navodi primer Slovenije, u kojoj se ovim poslovima bavi Državni ispitni centar.