Foto: M. S. / DanasPo trinaesti put, u Nikoličevu pored Zaječara, danas je održana manifestacija posvećena tikvi “Tikvijada”. Prema rečima okupljenih ljudi tikva je lek, hrana, ukras i igračka. Kažu “nepravedno je zapostavljena, a njihova želja je da ljude upoznaju koliko je ona zdrava”.
Nikoličevo, selo kraj Zaječara, danas je mesto gde tikva zauzima posebno mesto. U kući porodice Kržanović, tikvologa iz ovog kraja, održana je 13. Tikvijada.
Seoske ulice ukrašenu su tikvama, a mladi i stariji u tradicionalnoj nošnji naših predaka, dočaravaju duh prošlih vremena.
Sergej Kržanović (84) lekar u penziji, koji je sa suprugom osmislio ovu manifestaciju, za Danas kaže da je tikva veoma zdrava, ali da se sada u ishrani koristi mnogo manje nego što se koristila nekada.
“Nekada se tikva koristila kao hrana, gotovo svakodnevno. Jeli su je i ljudi ali i životinje. Žalosno je što je sada zapostavljena, pošto ljudi jedu drugačiju hranu. Tikva je u odnosu na drugo povrće mnogo zdravija, zato što je bogata vitaminima, mineralima i fitohormonima. To su materije koje utiču na metabolizam, i pomažu da se materije koje se stvaraju u organizmu, a koje se i unose hranom – eleminišu”, objašnjava Kržanović lekovita svojstva tikve.
On savetuje svima, da tikva bude ravnopravna u ishrani sa drugim povrćem.
Prema njegovim rečima, postoje razne vrste tikava. On kaže da postoje tikve za jelo, manje i veće, ali da postoje tikve koje su ukrasne, i tikve za upotrebu.
“One ukrasne tikve su se nekada koristile kao igračke za decu. Tada nije bilo plastike, pa su se deca igrala tikvama. Kada se ta njihova igračka polomi, nije zagađivala okolinu, kao današnje, koje su napravljene od plastike”, objašnjava naš sagovornik.
Kržanović još jednom savetuje ljude, da jedu tikve što više, pošto tikva, za razliku od druge hrane, je zdrava, i ne utiče na razvoj nikakvih bolesti.
Danica Kržanović (72), iz Zaječara, kaže da je njena kuća u Nikoličevu, i da joj je ovde duša.
“Od pre 13 godina počeli smo da organizujemo izložbu tikava. Na ideju smo došli iz razloga što smo u kući svi zdravstveni radnici, a znali smo da je tikva kao povrće nepravedno zapostavljena, a da je pritom veoma zdrava”, kaže za Danas Danica Kržanović.
Prema njenim rečima, počeli su tada po Srbiji da kupuju razna semena tikve, i tako su počeli da se bave proizvodnjom.
“U Nikoličevu su se tada gajile isključivo stočne tikve, i poneka bela bundeva. Kada smo vremenom razmnožili semena, sada se kod nas u selu gaje skoro desetak vrsta tikava”, objašnjava Danica.
Ona ističe da dosta ljudi iz Nikoličeva gaji tikve, ali da nisu svi došli na današnju 13. Tikvijadu.
“Ima manje izlagača pošto je godina loša – toplota, kiša i grad su bukvalno uništili rod. Sada imamo devet izlagača, a ranije je bilo više”, objašnjava naša sagovornica.
Danica se prisetila i prve manifestacije, koju je, kako se ona seća, pomogao Dejan Krstić, koji je donosio eksponate iz muzeja, da ljudi vide kako izgledaju ukrasne tikve.
“Od njih su se nekada pravili sudovi. To se koristilo kao čaša. Pored nekog izvora u šumi, nekada je uvek stajala čaša od tikve”, objašnjava Danica od čega su se nekada pravile posude za piće.
Ona kaže da su se prve manifestacije održavale u njihovom dvorištu, ali da su vremeno neki ljudi zahtevali da se manifestacija održava u Domu kulture.
“Onda smo tu manifestaciju nazvali “Tikvijada”, ali smo brzo odustali od doma, pošto je mnogo lepše i preglednije u dvorištu, nego u zatvorenom prostoru”, objašnjava istoriju ove manifestacije.
Sagovornica Danasa kaže da su ove godine uveli titulu kralj i kraljica tikve, i da je jedna teška 30, a druga 14 kilograma.
“Stavili smo krunu, i to je jedan od noviteta ove manifestacije. Prikazali smo i tradicionalne torbe, koje se u nekim selima zovu – cedilo, a bez toga se nekada nije moglo. Tu se stavljala hrana, nosila deca, a cilj nam je da deci pokažemo kako je to nekada bilo”, ističe Danica Kržanović.
I zaista, dvorište porodice Kržanović, vratilo nas je u prošlost. Vlaški i srpski jezik obogatio je dvorište ove porodice, a deca i stariji u tradicionalnoj nošnji, ovoj slici su davali poseban pečat.
Dok šetamo među izlagačima, razgovaramo sa Jovicom Stanojević iz Nikoličeva, koja za Danas kaže da se sa tikvama susretala još kao dete, ali da je popularnost tikve kod velikog broja meštana ovog sela, počela kada su sa gajenjem počeli Kržanovići.
“Manifestacija koju su oni osmislili uticala je na naše ljude da krenu sa gajenjem tikve. Nije teška za uzgoj, ali je ove godine rod slabiji zbog lošeg vremena. Ja više gajim ukrasne tikve, ali imam i za jelo, pošto je zdrava”, kaže Jovica za Danas.
Dok se divimo raznim dekoracijama i tikvama, doziva nas Nadica Alavuk iz Negotina, koja već 18 godina živi u Nikoličevu. Kaže “od pre par godina uzgaja tikve”.
“Ja sam živela u Negotinu. O poljoprivredi ništa nisam znala. Svidela mi se Tikvijada, tako da smo rešili da probamo i mi da zasadimo. Gajimo tikve i za jelo i za ukras”, objašnjava Nadica.
Prema njenim rečima, ona od tikve pravi čorbu, pite, ali i priprema gulaš.
“Tikva je mnogo zdrava. Kako stariji kažu – tikva je naša banana”, ističe naša sagovornica.
Probali smo i razne specijalitete od tikve. I slatke i slane, a zajedničko im je da su preukusni. Nismo se pokajali, tikva je zaista čudo.
Pored izložbe tikava, deca iz Bučja i Nikoličeva izvela su predstavu za prisutne građane i zaigrali kolo. Stariji meštani sa setom su se setili prošlosti, i na trenutak se vratili u svoju mladost, kada je to bio deo njihove svakodnevnice.
Polako dolazi veče. Dvorište porodice Kržanović se polako prazni, naravno do sledećeg susreta, u oktobru 2024. godine, a do tada, počinje drugi deo Tikvijade, u Domu kulture u Nikoličevu, gde je priređen kulturno umetnički program u kome učestvuju KUD-ovi: ”Vrelo” iz Nikoličeva, “Romulijana” iz Gamzigrada, “Zoran Gajić” iz Rgotine, “Šljivar” iz Šljivara i “Stol” iz Bučja kod Bora.
Organizator manifestacije je Ustanova Narodno pozorište Timočke Кrajine- Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ u saradnji sa porodicom Kržanović i Mesnom zajednicom Nikoličevo, a pokrovitelj je Grad Zaječar.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
