Kako stoji obrazovanje u ekspozeu premijerke: Šta je dramatično za Anu Brnabić, a šta za nastavnike?

Brnabić, međutim, ne odustaje od dve stvari – dualnog obrazovanja i informacionih tehnologija u školskom sistemu, ponavljajući stare podatke i obećanja o povezivanju škola na internet i opremanje kompjuterima, koja je već trebalo da budu ispunjena.

Kao jedan od prioriteta u radu Vlade Srbije obrazovanje je poslednji put pomenuto 2017, kada je tadašnja premijerka najavljivala „sveobuhvatnu reformu“ koja treba da bude zasnovana „na konceptu celoživotnog učenja, u svim vidovima i nivoima obrazovanja, povećanja dostupnosti obrazovanja, modernizaciji nastavnih planova i programa, kao i na kreiranju obrazovnog sistema prema potrebama društva i ekonomije“.

Tri godine kasnije, Brnabić je ocenila da je Srbija u međuvremenu postala „jedan od lidera u Evropi u obrazovanju učenika u oblasti informacionih tehnologija“, da bi u jučerašnjem ekspozeu poručila da „moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu“.

– To smo postigli kada smo 2017. godine uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole. Već 2018. dramatično smo povećali broj IT odeljenja u srednjim školama, zatim smo uveli predmet digitalni svet od prvog razreda osnovne škole, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi – rekla je juče Brnabić.

Nastavnici informatike sa kojima smo razgovarali ne dele premijerkin optimizam i poručuju da je u obrazovnom sistemu dramatičan samo nedostatak kadra koji predaje ovaj predmet, napominjući da je problem prisutan i u osnovnim i u srednjim školama.

Goran Manojlović, nastavnik tehnike i tehnologije i informatike iz Zaječara, na početku razgovora za Danas kaže da programiranje nije uvedeno u osnovne škole kao obavezan predmet, već informatika i računarstvo, u okviru koje je programiranje tek jedna od oblasti koja se izučava.

Zbog malih plata informatičari nisu zainteresovani za zaposlenje u školi pa ovaj predmet, prema Manojlovićevim rečima, često predaju nestručni kadrovi, od apsolvenata do nastavnika nekih drugih predmeta koji na ovaj način dopunjavaju normu.

– Programiranje, onako kako je zamišljeno na papiru, može uspešno da prati po pet, šest učenika po odeljenju i uglavnom je reč o deci koja se time bave van škole. Za ostale je to jako komplikovano, jer se mora dobro znati matematika, logika, koordinatni sistem…Trebalo je sve to pre uvođenja proveriti u nekim model školama. Mi danas ne znamo ni s kakvim znanjem iz informatike učenici izlaze iz osnovne škole – kaže Manojlović.

Njegova koleginica, koja predaje informatiku u jednoj beogradskoj gimnaziji, kaže da su iskustva različita: ima dece koja praktično ništa nisu radila, ali i onih koji su veoma napredni, pre svega zahvaljujući profesorima entuzijastima koji predaju u osnovnim školama.

I ona potvrđuje da je potražnja za informatičarima ogromna, a čak i IT odeljenja imaju problem da nađu kadrove koji mogu da predaju stručne predmete.

Sagovornici Danasa kažu da je od starta bilo jasno šta će se dešavati, ali da je širenje velikog broja specijalizovanih IT odeljenja „gurala“ upravo Ana Brnabić.

Samo ove školske godine upisano je oko 1.100 učenika, a program je pravljen za najbolje. O neskladu zamišljenog i realizovanog svedoči i činjenica da je pre izvesnog vremena program za informatičke predmete u IT odeljenjima olakšan jer mnogi đaci nisu mogli da ga prate.

– To je program koji je rađen za 100, najviše 200 najtalentovanijih učenika u Srbiji, a ne za 1.000. Od 20 učenika u odeljenju imate dvoje, troje onih koji su dobri iz stručnih predmeta. Te predmete jedva da ima ko da predaje. Škole su prinuđene da angažuju nestručan kadar, apsolvente, ima primera da kolege rade preko norme da učenici ne bi gubili časove. Stariji nastavnici nisu imali na studijama ono što je predviđeno u sadašnjim programima nekih stručnih predmeta, za to su potrebni ozbiljni programeri. Ogroman je problem sa kadrovima i IT zajednica je sa tim upoznata. Rešenje je ili da se smanji upisna kvota ili da programeri koji su zaposleni u IT kompanijama deo svog radnog vremena budu angažovani kao profesori u školama – priča naša sagovornica.

Ako je suditi po izjavama premijerke, naša država je lider i u oblasti veštačke inteligencije, koju je svojevremeno najavljivala kao nov predmet, a zapravo je reč o nekoliko lekcija u kojima se đaci upoznaju sa ovim pojmom.

Goran Manojlović kaže da školama nedostaje oprema da bi ono što je predviđeno mogli da sprovedu u učionici. Dodaje i da su njegove kolege iznele primedbu na ishod u predlogu novih standarda postignuća za tehniku i tehnologiju koji kaže da će na kraju razreda učenici biti u stanju da analiziraju primere primene veštačke inteligencije pretragom interneta i drugih raspoloživih resursa.

– Škole treba da dobiju opremu i da đaci budu u prilici da rade sa model robotima i da na praktičnom primeru vide upotrebu veštačke inteligencije, a ne da pretražuju internet – kaže Manojlović.

On skreće pažnju da u digitalnim kabinetima u mnogim školama postoje računari stari po deset i više godina i da je neophodno da se oprema osavremenjuju na pet godina.

S druge strane, premijerka je još pre tri godine najavljivala da kompletna digitalizacija škola mora da se završi do 2022, a u najnovijem ekspozeu obećava da će početni ciklus povezivanja i opremanja škola, započet 2017, biti završen ove školske godine.

Da država ne odustaje od dualnog obrazovanja Brnabić je i juče poručila sa govornice Skupštine Srbije.

„U mandatu ove vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Uvođenje modela dualnog obrazovanja, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju je, bez sumnje, jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Učenici koji se školuju po dualnom modelu se u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, znatno je više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu“, rekla je Brnabić.

Ona je iznela podatak da je u generaciji koja je srednje stručno obrazovanje završila 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualnom modelu, čak 69 odsto već zaposleno, dok je od onih koji su školu završili po klasičnom modelu 42 odsto dobilo posao. Kako je rekla, prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinara, a po klasičnom 65.361 dinara.

– To što je prosečna plata učenika koji završe dualno obrazovanje veća od početne plate nastavnika sa visokom stručnom spremom, a neretko i sa postdiplomskim studijama, nije trijumf, kako nam se servira, već je poražavajuće – komentariše Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, koja veruje da će ova „idila“ da traje dok budu trajale subvencije investitorima.

Ona smatra da dualno obrazovanje ne treba da bude temelj, ni oslonac obrazovnog sistema, niti put u budućnost Srbije.

– Podsticanjem dualnog obrazovanja se utiče na spuštanje kulturološkog nivoa društva i to je ono što je najstrašniji domet takve obrazovne politike. U procesu školovanja po dualnom modelu đaci nemaju mogućnost sindikalnog organizovanja i zaštite svojih osnovnih prava. Gde su u dualnom obrazovanju humanističke nauke koje bi od učenika trebalo da stvore odgovorne građane sa kritičkom upitanošću? Ako tokom školovanja izgube radnu sposobnost, ne svojom krivicom, ovi učenici su potpuno nezaštićeni – nabraja Vojvodić Mitrović loše strane dualnog obrazovanja.

Ona napominje da mlade treba ohrabrivati da budu što obrazovaniji i da prohodnost ka visokom obrazovanju i kvalitetnim fakultetima treba da bude što veća.

– Nama su potrebni vrhunski stručnjaci, a ne oni koji će da budu osposobljeni za trivijalne i banalne poslove, ma koliko oni bili u nekom trenutku njihovih života traženi i dobro plaćeni – poručuje naša sagovornica.