FOTO Jelena HorvatskiKao i prethodnog vikenda i ovog se organizuje prikupljanje konzervirane hrane, sokova i vode za naše beskućnike. Sledeći vikend je duži za još jedan dan (84 sata!!), samim tim i teži za snalaženje onima koji dom nemaju.
Svi ljudi dobre volje koji su u mogućnosti da pomognu mogu se javiti Dušanu Popoviću na broj telefona…. radi dogovora oko organizacije.
Potrebna je konzervirana hrana (ne kuvana domaća hrana!), gotova jela, sečeni dugotrajni hleb, voda i po mogućnosti maske i rukavice.
Onog momenta kada se bude prikupilo dovoljno, zaustavićemo akciju i na ovom postu će biti javljeno. Hvala vam puno!!! Deli!” – bilo je sasvim dovoljno da se novosadski fotograf Vladimir Vava Jovanović, poznati aktivista, na svojoj FB stranici založi za brzu akciju prikupljanja pomoći za muzičare beskućnike Novog Sada nekoliko dana pred dva “najduža” vikenda sa potpunom zabranom kretanja tokom aprila ove godine i da se akcije uspešno završe.
Oba petka, pre nastupanja policijskog sata (od dva i tri dana), pomoć je uručena kome treba.
One koji dugo prate rad Vladimira Vave Jovanovića, ovo nije iznenadilo. Upravo na početku pandemije, neformalna grupa građana “2 minuta tišine” čiji je on suosnivač, obeležila je punih pet godina postojanja.
Jovanović za sebe voli da kaže da je “ceo Novosađanin” a da je za 40 i kusur svojih godina postao fotograf, fotoreporter, urednik, moderator, kuvar, borac i najbitnije – otac. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Sadu. Radio je kao fotoreporter za većinu dnevnih i nedeljnih listova u Srbiji i trenutno je nezaposlen.
– Kada je Dušan Popović, i sam bivši beskućnik, shvatio da nam predstoje i jedan, pa drugi vikend u kojem beskućnici, a koji pretežno zarađuju svirajući u gradu na nekoliko mesta, neće imati bukvalno priliku da zarade koji dinar i prehrane se za to vreme, zamolio me je za pomoć da obnarodujem akciju na društvenim mrežama. Odmah sam to uradio i zaista smo bili presrećni koliki je odziv imala akcija i kada smo sve to spakovali i podelili kome treba, ističe Jovanović za Danas.
Po njegovim rečima, junaci ove priče nisu samo Dušan Popović i on, već svi sugrađani koji su doneli nešto za pakete, kao i, na primer, Pera Popović koji im je stalno pomagao oko prevoza namirnica.
Ali, zašto je za nas Vladimir Vava Jovanović heroj – pojedinac? Zato što se radi o čoveku koji nije RAVNODUŠAN. On je taj koji se uvek pita: Šta ja sam mogu da uradim? I ne dvoumi se ni sekunde da preduzme sve što treba. Pokazala je to, po ko zna koji put i ova, za neke ljude, veoma velika akcija koja je bila usmerena striktno ka obespravljenim ljudima, koji nemaju ni prijavu prebivališta, dokumenta, i samim tim ni prava na usluge socijalnih službi.
Vladimir Vava Jovanović je poznat široj javnosti upravo po neformalnoj grupi „2 minuta Tišine“ i po jednoj od njihovih upornih akcija kada se svake nedelje u 15 časova okupljaju na Trgu slobode u Novom Sadu i zalažu za donošenje zakona za zaštitu dece.
– Naše pobede možda nisu medijski propraćene, naše pobede možda nisu „IN“, naše pobede možda nisu toliko sa hvalospevima podržane, ali naše pobede su pobede protiv svega lošeg što u društvu imamo! Naše pobede polako menjaju svest i menjaju svet! Ponosan sam što sam član grupe koja se ne predaje! Koja ne zna šta znači umor, koja ne zna šta znači predaja, ističe Jovanović.
Jovanović ne zna za reči „ne mogu“, „mene se to ne tiče“ i slično. Ovako on objašnjava kako su došli na ideju za „2 minuta Tišine“, za borbu protiv svih oblika nasilja nad slabijima bez obzira na životno doba, pol, veru, boju, nacionalnost, vrstu… Protiv vršnjačkog nasilja koje je rak rana obrazovnog sistema države Srbije.
– Pre pet godina, krajem marta 2015. godine, desetak građana Novog Sada jeste reklo „ne mogu“ ali u drugom smislu: „Ne mogu više da čekam da neko drugi za mene podigne glas i da uradi nešto za mene!“ Izašli smo na Trg slobode, kod Miletića i pokrenuli svoju revoluciju u tišini. Tih dva minuta tišine, tog drugog prolećnog dana 2015. je bila prva gromoglasna tišina koja je jasno „rekla“ DOSTA! Mi nismo samo neki glasački listići koji se izvlače iz memljivih budžaka svake četvrte godine, ili vanredno po potrebi. Mi jesmo građani ove države sa svim pravima koje nam Ustav garantuje, ali i sa svim obavezama koje kao građani imamo i želimo da učestvujemo u sopstvenom životu. Upravo je tu nastupila i prva promena. Shvatiti, ko zaista jesi i kolika je tvoja moć kao građanina Srbije.
Ova grupa pomagala je da trpeze beskućnika tokom božićnih i uskršnjih praznika budu bogatije, učestvovali su u prikupljanjima pomoći za decu obolelu od najtežih bolesti. Borili za ravnopravnost osoba sa invaliditetom. Izborili za obaranje ivičnjaka za korisnike kolica.
Učestvovali u odbrani parkića između dva muzeja u Novom Sadu. Tražili od grada da izgradi prečistač za otpadne vode. Poveli inicijativu da uspešni mladi čovek, naučnik, multi talenat dobije novembarsku povelju grada… a sve njihove akcije imale su za cilj da pokažu i drugim građanima Srbije, da pojedinac može da promeni nešto u ovoj državi, ali samo ako hoće! A Vladimir Vava Jovanović uvek hoće.
Cilj je vratiti empatiju
„Tražimo da se izmene zakoni koji mogu da zaštite decu kako u školama tako i van obrazovnih institucija. Neki od zakona su usvojeni i primenjuju se. Neki su usvojeni delimično i isto tako primenjuju, delimično. Neki su usvojeni i neprimenjuju se, dok neki još uvek čekaju da budu na stolovima odbora u Skupštini Srbije. Borimo se za decu Srbije zato što su oni najugroženija grupa. Ukupno ih imamo oko 10 odsto populacije. I da bi ta deca uspela da odrastu u prave, zdrave i normalne ljude, moramo napraviti ovo ubogaljeno društvo zdravim, pravim i normalnim. A ima toliko toga da se promeni. Bilo bi dobro da može sve da se promeni odjednom, ali to ne ide baš tako. Potrebno je puno truda, snage i vremena. Sve bi to išlo mnogo brže da smo mi kao nacija spremni da se pogledamo međusobno i da shvatimo da nas neće spasiti ni istok ni zapad ni marsovci niti bilo ko drugi sem mi sami. Moramo priznati sami sebi greške koje pravimo iz dana u dan, a da bi prestali da ih činimo i da krenemo da radimo konstruktivne stvari. Naš cilj je da vratimo i empatiju u ove krajeve. Empatija, tako misteriozni pojam današnjice. Zaboravili smo kako se pomaže drugome ko je u nevolji.“, ističe Vladimir Vava Jovanović.
Tekst je napisan u okviru projekta “Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji” koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
