Kako su braća Panić optužena za lakše krivično delo?

Bizarne objave na društvenim mrežama Petra Panića, nekadašnjeg telohranitelja Vojislava Šešelja i kuma aktuelnog predsednika Srbije, u kojima je Bratislava Gašića optužio da je njegovim sinovima napakovao trgovinu ljudima, a usput drugog policijskog funkcionera optužio za ubistvo, po mišljenju sagovornika Radara, ukazuju na nekoliko važnih činjenica.

Pored onih poznatih, o zloupotrebama policije i paralizi pravosuđa, ovakvi istupi su svojevrsna potvrda da su ljudi bliski vrhu vlasti sasvim prestali da se osvrću na zakonske posledice svojih postupaka.

Braća Uroš i Miloš Panić uhapšeni su 24. maja, pošto su se predali policiji na Beogradskom aerodromu, posle višemesečne bezuspešne potrage zbog sumnje da su počinili krivična dela organizovanja lanca prostitucije i trgovine ljudima.

Kako Radar saznaje, prve prijave policiji o organizaciji braće Panić stigle su krajem prošle godine, nekoliko meseci pre nego što su oni napustili Srbiju u februaru 2024. Potom se u martu oglasilo Više tužilaštvo u Beogradu otvorivši istragu protiv grupe osumnjičenih za trgovinu ljudima i organizovanje lanca prostitucije u Beogradu, ističući da su među osumnjičenima braća Uroš i Miloš Panić.

Ima neka tajna veza

„Petar Panić je morao odmah da bude saslušan u MUP-u u vezi sa informacijama koje je objavio, govori za Radar Milan Dumanović, potpredsednik Novog policijskog sindikata. On skandaloznim ocenjuje video-snimak sa nadzornih kamera njegove kuće, koji je Panić objavio kada i poruku o Gašiću, na kome se vidi Goran Colić, šef Službe unutrašnje kontrole MUP, kako dolazi do vrata Panićeve kuće u Šilerovoj ulici u Zemunu.

„To na snimku je definitivno Colić, ali je nejasno na koji način šef unutrašnje kontrole MUP može da dolazi u njegovu kuću. Njegov posao nikako nije da se bavi pretnjama koje je neko uputio. Rekao bih da je ovde reč o slanju poruka, pa stoga ne verujem da ćemo dobiti bilo koju informaciju iz Ministarstva unutrašnjih poslova o razlozima posete licu čiji sinovi su osumnjičeni za teška krivična dela.“

Trgovinu ljudima Krivični zakon Srbije prepoznaje kao kompleksno krivično delo za koje je u težem obliku zaprećena kazna od 5 do 20 godina zatvora. Teži oblik ove vrste eksploatacije žrtve podrazumeva na prvom mestu primenu sile, perfidnost u vrbovanju žrtve, odnosno postojanje grupe koja organizovano deluje kako bi žrtvu prinudila na iskorištavanje.

Samo jedan dan pre pomenute objave Petra Panića, Više javno tužilaštvo je 7. juna podiglo optužnicu protiv njegovih sinova, ali ne za trgovinu ljudima već za posredovanje u prostituciji, krivično delo koje se na srpskim sudovima često kažnjava uslovnom i novčanom kaznom.

Inače, jedna od posledica eventualnog osuđenja po krivičnom delu trgovine ljudima je oduzimanje imovine počinilaca. Prekvalifikacijom krivičnog dela u posredovanje u prostituciji ta mogućnost je sada eliminisana.

Teško do dokaza, kaže Stefanović

Posle Petra Panića se o ovom konkretnom slučaju oglasio i Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ocenivši u intervjuu za jedan beogradski dnevnik da je trgovina ljudima specifično krivično delo koje se u dosadašnjoj praksi pokazalo kao problematično za dokazivanje, jer „žrtve mahom promene iskaze tokom istrage, što je, kako je istakao, bio sled događaja i u slučaju braće Panić, koji je rezultirao optuženjem za lakše krivično delo.

„Kada je reč o trgovini ljudima, najdelikatnije je prepoznati oblike pretnje i primene sile, odnosno zloupotrebe ovlašćenja i teškog položaja žrtve“, govori za Radar sudija Radmila Dičić. „Primena sile kao jedan od elemenata krivičnog dela ne mora da bude gruba i očigledna već je često perfidna i usmerena na to da se ista prikrije. Na primer, moguće je da će počinioci pretući neku drugu ženu u prisustvu žrtve i tako je ostaviti u velikom strahu. Ona može čak i biti u posedu svojih ličnih dokumenata, ali u tolikom strahu da neće smeti da ih koristi.

Sagovornica Radara ističe da je u našem društvu puno predrasuda, čak i u institucijama koje treba da se bore protiv ove forme modernog ropstva. Dodatno, ističe sudija Dičić, same žrtve često čuvaju tragove svog dostojanstva i nemaju poverenja ni u koga i često su spremne da kažu da su se same odlučile na prostituciju, iako zapravo to nije istina. Naime, prema Evropskoj konvenciji, odnosno konvenciji protiv trgovine ljudima Ujedinjenih nacija, pristanak žrtve na eksploataciju ne isključuje krivičnu odgovornost počinilaca.

„Najvažnije je da u tim procesima žrtva ne sme da bude centralni dokaz. Ona je najslabija karika i iskustvo je naučilo nas koji smo se bavili kažnjavanjem tih krivičnih dela, da žrtve često menjaju iskaz, vraćaju se u isti krug. Psihološki je fenomen da žrtva bude rob i vlasništvo nekog drugog, a taj privid pristanka je na neki način nesvesno čuvanje ostataka dostojanstva. Stvar je u tome da niko ne može da pristane da bude rob i niko nema pravo da na taj način eksploatiše drugog čoveka. Najvažnije je da se kod ovih krivičnih dela nikako ne sme oslanjati samo na iskaz žrtve, već istraga mora obuhvatiti specijalne istražne metode poput mera tajnog nadzora kako bi se došlo do dokaza da je u pitanju trgovina ljudima.“

Bez kontakta s civilnim društvom

Prema informacijama do kojih je došao Radar, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovao je u slučaju braće Panić dve potencijalne žrtve trgovine ljudima krajem 2023. godine. Ipak, indikativno je da u ovom slučaju ta ustanova koja je po slovu zakona jedina referentna za identifikovanje žrtava trgovine ljudima, nije nijednom kontaktirala sa nevladinim organizacijama koje se ovim problemom u Srbiji bave decenijama, što je inače ranije bila stalna praksa.

„Kada je reč o tom konkretnom slučaju, važno je znati pod kakvom zaštitom su bile te žrtve dok je trajala istraga, u kakvom su stanju i gde su smeštene, a sve se naravno dovodi u sumnju takvim nastupom koji je kao neka pretnja i kod normalnog građanina stvara sumnju da tu nešto nije u redu“, zaključuje sagovornica Radara.

Trend prekvalifikacije dela trgovine ljudima u posredovanje u prostituciji primetile su nevladine organizacije koje se bave zaštitom žrtava trgovine ljudima.

Tako je prema podacima do kojih je došla ASTRA, ovaj trend postao posebno primetan od 2018. do 2022. godine, gde je za četiri godine procenat kvalifikacija krivičnih dela kao posredovanje u prostituciji porastao sa 13 na 69 odsto. U istom periodu kvalifikacija za krivična dela trgovine ljudima opala je sa 80 odsto 2018. na 31 odsto 2022. godine.

Poziranje s lovačkim puškama

Sam Petar Panić, protiv koga je prema istraživanju KRIK-a bilo podneto 13 krivičnih prijava za 16 krivičnih dela, zbog prebijanja, iznude, nedozvoljenog držanja oružja, izazivanja saobraćajnih nesreća, ali i nezakonitog arheološkog iskopavanja, osuđen je svojevremeno za prebijanje advokata Nikole Barovića posle incidenta sa Vojislavom Šešeljem u studiju BK televizije. Iako osuđivan, on poseduje lovačko oružje i često s njim pozira ispred ustreljenih životinja.

„Aleksandar Vučić je dolazio na svako ročište na suđenju za iznudu koje je protiv Panića vođeno posle njegovog hapšenja u akciji Sablja, kada je oslobođen optužbi za iznudu“, govori izvor Radara iz beogradskog tužilaštva, koji je insistirao na anonimnosti. „Od ove optužnice ne očekujem ništa. Bar ništa vredno pomena. Ono što je bitno jeste činjenica da se može reći da su oni prestali da se osvrću.“ Time je sve rečeno.