Foto: Beta/Milan ObradovićKako sada stoje stvari nova školska godina mogla bi da počne nastavom na daljinu, a jedan od scenarija koji se pominje je da bi đaci tek povremeno i na smenu u manjim gripama dolazili u škole na nastavu.
Osnovci i srednjoškolci iz više gradova u Srbiji podelili su sa čitaocima Danasa kako su se snalazili tokom onlajn nastave u prethodnom periodu i kako su doživeli školske obaveze, ali i svakodnevni život tokom vanrednog stanja.
– Početak epidemije je zatekao sve, mislim da niko od nas nije pomislio da ovako nešto može da nam se desi. Meni je 15. marta bio sedamnaesti rođendan, ali je umesto proslave stigla vest da se proglašava vanredno stanje. Roditelji su mi ispričali da je ovo već drugi put u mom životu da se ista situacija ponavlja. Na dan mog rođenja, 15. mart 2003. godine takođe je bilo vanredno stanje, tada iz političkih razloga zbog ubistva premijera Zorana Đinđića – kaže Nađa Nikolić, učenica Trinaeste beogradske gimnazije.
Uvođenje vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa Nađu nije uplašilo. Pridržavala se svih preporučenih mera, direktne kontakte nije imala ni sa kim. Kaže da nije bilo prijatno slušati vesti koje su dolazile, ali da ih je pratila dozirano pošto smatra da je važno biti informisan.
– Sva dešavanja sam posmatrala iz svog ugla. U svojoj sam kući, sa svojim roditeljima, zdravi smo i zajedno smo. Odjednom sam imala vremena da se odmorim od svakodnevnice, odlaska u školu i učenja, gledanja na sat…Meni lično je vreme provedeno kod kuće prijalo. Spavala sam koliko sam želela, čitala sam knjige, gledala filmove i serije, sređivala ormane… – opisuje Nađa kako su joj izgledali dani u izolaciji.
Nastavu na daljinu ocenjuje kao „sasvim korektnu“. Kaže da ih nastavnici nisu previše opterećivali, da su bili puni razumevanja i spremni da pomognu.
– Nisu nam samo slali zadatke i nije bilo bitno samo znanje, već su nas stalno kontaktirali i raspitivali se kako se osećamo – ističe Nađa.
Ona se nada da su iz situacije koja je za nama svi nešto naučili, ako ništa drugo onda da malo više cenimo život i svakodnevne sitnice koje ga čine.
Lena Zornić, učenica OŠ „Radoje Domanović“ iz Kragujevca, opisuje kako joj je protekao osmi razred:
– Čim je proglašeno vandredno stanje, shvatila sam da u državi situacija nije tako bezazlena i da će se i sama obustava redovne nastave odraziti na završni ispit. U početku mi je bilo veoma teško da se pripremam samostalno. Bez obzira što smo bili u svakodnevnom kontaktu sa nastavnicima, ovaj način pripreme za završni ispit nije mogao da se uporediti sa klasičnim. Većina mojih vršnjaka na samom početku nije bila svesna težine cele situacije. Kako je vreme odmicalo, situacija je postajala sve teža i tada smo svi shvatili da nam pandemija ne donosi ništa dobro. Izgubili smo poslednje, a ujedno i najlepše dane osnovne škole – rekla je Lena.
Kao jedinu pozitivnu stranu ona navodi to što su deca imala više vremena da provode sa porodicom. Misli da je to svima bila prilika da nadomeste ono što u svakodnevnoj situaciji propuštaju i da svi shvate šta su prave vrednosti u životu.
Ivona Veljović, učenica Prve kragujevačke gimnazije, priseća se da joj vest o obustavljanju nastave u školama na prvi pogled zvučala divno.
– Međutim, kada sam malo bolje razmislila i sagledala celokupnu situaciju, shvatila sam da to ipak i nije tako dobro. Škole prestaju sa radom, ljudi ne odlaze na posao, uvodi se policijski čas…Tek tada sam shvatila koliko je situacija zapravo opasna. Nastava na daljinu je bila korisna, jer sam mogla da organizujem svoje vreme kako meni odgovara, što tokom redovne nastave nemam mogućnost, ali smatram da je količina znanja koju stičemo u redovnim uslovima znatno veća od one koju smo stekli tokom ove situacije – rekla nam je Ivona.
Aleksej Đ. (11 godina) iz Novog Sada kaže da je tokom vanrednog stanja imao puno slobodnog vremena, čitao je i gledao kvizove na televiziji.
– Bio sam kod druga na rođendanu kada je uvedeno vanredno stanje. Gledali smo TV, videli smo da se obraća predsednik, prvih deset minuta smo se dosađivali dok je on nešto pričao, a kada je kazao „zatvaramo škole“ skočili smo od sreće. Kasnije su nas plašili da ćemo imati kao raspust, a onda da ćemo morati celo leto da idemo u školu. U svakom slučaju, u prethodnom periodu smo imali puno slobodnog vremena, mogli smo da radimo šta hoćemo, igrali smo društvene igre, malo sam učio sa svojom sestrom – ističe Aleksej.
Za Aliju Madžovića, sada već svršenog osmaka novopazarske OŠ „Bratstvo“, vanredno stanje zbog korona virusa je bilo pravo vreme za druženje sa porodicom.
– Mnogo su mi nedostajali drugovi, škola i aktivnosti kojima nisam mogao da se bavim zbog vanrednog stanja. Dobio sam želju da putujem, da se družim i upoznajem nove prijatelje i kulture – priča Alija.
O koronavirusu nije znao mnogo, ponešto je čuo na vestima ili porodičnim okupljanjima „gde se govorilo da je sve o virusu laž“ i da napada starije osobe i one koji imaju problema sa plućima.
– U toku vanrednog stanja bilo mi je najčešće dosadno, kao i mojim prijateljima. Onlajn nastava je bila prava zanimacija da „ubijem“ vreme i dosadu, ali i da u isto vreme naučim nešto novo. Osim toga, moje društvo i ja koristili smo društvene aplikacije, kao što je Zum i razgovarali onlajn. Da ne zaboravim, igrali smo porodične igre i gledali filmove – nabraja ovaj dečak, koji je, još pre godinu dana, postao poznat kao veliki borac za zdravu životnu sredinu
I njegovom vršnjaku Hamzi Zukoviću, koji je pohađao OŠ „Rifat Burdžović Tršo“, bilo je dosadno jer nije smeo da izlazi napolje. Pre praćenja nastave na daljinu glavna zanimacija mu je bilo gledanje filmova. On misli da nastava na daljinu nije bila dobro isplanirana.
– Na kraju je sve dobro ispalo. Moj glavni problem bio je što su u početku časovi veoma brzali, pa sam jedan čas morao da gledam dva puta da bih shvatio gradivo. Taj problem je nestao posle prve nedelje. Ipak, takva nastava nije mogla da zameni onu u školi, jer sam na časovima uspevao da naučim veći deo lekcija – priča Hamza.
Lejla Ćurkić, koja je završila OŠ „Rifat Burdžović Tršo“, na početku vanrednog stanja se osećala „veoma neobično“. Prvih nekoliko dana nije mogla da prihvati da se sve menja „i koncept života i da nema svakodnevnih susreta sa prijateljima“.
– Mislila sam da će biti mnogo gore nego što je zaista bilo. Počela sam da razmiljam o završetku školske godine i polaganju završenog ispita. I kako je vreme prolazilo, počela sam bolje da razumem situaciju. Mislila sam i da ništa neći moći da naučim u nastavi na daljinu, ali tu su bili naši nastavnici da odgovore na sva naša pitanja i pomognu nam da bolje razumemo gradivo – priča Lejla, ali posebno ističe da je za vreme vanrednog stanja „uradila sve što ranije nije stizala“, da se zbliži sa porodicom, a dosadu su skraćivali uređenjem bašte „koja nikad bolje nije izgledala“.
Mehmed Ali Abdagić, svršeni osnovac OŠ „Rifat Burdžović Tršo“, ističe da je u početku bio srećan jer se nije išlo u školu, ali i zbunjen.
– U istom trenutku sam bio i srećan i zbunjen. Ne idem u školu, a ne mogu napolje, nema košarake….Mesec i po dana nisam izašao iz kuće. Vreme sam trošio na treninge u kući, gledanje TV, igrice i učenje – opisuje dane u izolaciji Mehmed Ali.
Kaže da mu je dobar deo dana prolazio uz onlajn nastavu i izradu domaćih zadataka, ali i da mu je puno stvari odvlačilo pažnju od školskih obaveza. Pomagao je i mlađoj sestri da uradi domaće zadatke, pa je „uz sve obaveze zaboravljao na koronu i sve što je donela“. Brinuo je i za svoje nane „koje su stare, a čuo je da koronavirus napada starije“, ali kako je korona slabila, tako je on bio veseliji i sa raspoloženjem je rasla želja da izađe napolje i sretne se sa drugovima koje dugo nije video.
Vladica P. (15) iz Niša koja je nedavno završila osmi razred brzo se privikla na nastavu na daljinu i nije imala problema s učenjem.
– Prvo mi je bilo malo čudno što nastavu gledam i slušam preko televizora, ali su naši nastavnici vrlo brzo organizovali Gugl učionicu na internetu. U toj učionici smo kontaktirali sa nastavnicima, dobijali smo domaće zadatke, testove, ocenjivali su naše radove…Morali smo u određeno vreme da budemo onlajn, kao da idemo u školu – priča Vladica, koju je u to vreme brinulo polaganje završnog ispita.
Ova, sada već srednjoškolka, kroz smeh priča da su „dobre strane epidemije“ to što nije morala rano da ustaje i da se ide u školu.
– Naravno, nedostajalo mi je druženje sa drugaricama i drugovima iz škole. Posebno u toku policijskog časa vikendom kad nismo mogli da izlazimo po nekoliko dana. Imali smo društvene mreže i viber, ali je ipak bolje kad se uživo družimo – kaže Vladica, koja nije imala strah od korona virusa jer je pročitala da deca i tinejdžeri ne „ dobijaju tu bolest“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
