Kako su izgledale kafane u Skadarliji pre 80 godina?

List Pravda od 13. februara 1938. godine prenosi reportažu iz jedne od najpoznatijih ulica u Beogradu. Tekst nosi naziv “Od nekadašnjeg središta prestoničkih boema ostali su samo tragovi i uspomene”.

Radi se zapravo o reportaži nastaloj jedne noći u Beogradu, a novinar prenosi razgovore iz fijakera po malo pripitih Beograđana, koji su želeli da idu u kafane Skadarlije. Piše kako neke kafane više ne postoje, ali da je na sred ulice nikao novi bife pod specifičnim nazivom “Čikago”.

“Ovde više nema boema”, priča novinaru jedan kafedžija,  a reporter dodaje da nije siguran da li se ovaj time ponosi. “Znate, kod mene sada dolaze samo stranci… ja u neku ruku pokažen nacionalni turizam”.

Reporter dalje kaže da se kafedžija ne hvali u prazno. Sačekao je do ponoći, kada je čuo najrazličitije “zapadnjačke jezike”, ali i buku njihovih luksuznih limuzina.

“Sa zidova vise Đura Jakšić, Stevan Sremac, čiča Ilija Stanojević, koji pokroviteljski gledaju”, stoji dalje u tekstu.

A gosti “Čikaga”, piše novinar, prilično su izmenili svoje navike. Špricer se služi u kriglama, pivo se pije iz limene cimente, a klekovača se toči u vinskim čašama. Novinar dodaje da je to nova generacija Skadarlije.

“Oni rado jedan za drugoga kažu – boem. A svet im prideva pakosno – snob”.

Pravda još piše o pregovorima između Italije i Engelske oko međunarodnog rata u Španiji. Tu je i izveštaj o sahrani grčkog princa Nikole.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme  od 13. februara 1938. donosi tekst o tome kako su u Evropi sve popularnije robne kuće, preteče današnjih šoping molova. Reporter iz Pariza objašnjava da su “robne kuće oblik trgovine kojima pripada budućnost” i dodaje da one na najbolji način ispunjavaju specifične potrebe potrošača.

“Ukoliko je neka zemlja kulturnija, to je njihov broj (robnih kuća) veći”, piše se u tekstu.

Novinar dalje piše da je “Francuska otadžbina velikih magazina”, aludirajući na robne kuće, a pominje se da je jedna od njih čak nosila naziv Luvr. Iako se u tekstu pominju magazini, zapravo je reč o magacinima, odnosno velikim radnjama.

Takođe, reporter prenosi da su o magacinima čak pisali i pesnici, a da se 30 odsto celokupne potrošnje u Francuskoj odvija u njima. Hvalospev robnim kućama nastavlja se jer se u tekstu navodi da one ne olakšavaju samo kupovinu, već podstiču i umetnost i nauku, uz napomenu da najbolji magacini “teže da nas obuku, da nas mebliraju, ali i da nas nahrane”.

Iz teksta zapravo proizilazi načelo šoping molova – da ponište utakmicu koja je neravnopravna, odnosno da omoguće svima da imaju sličnu poziciju svojih prodavnica. Novinar aludira i na smanjene cene lokacija, pa onda i mogućnost da i potrošačima roba bude jeftinija. Navodi se da su za široku potrošnju, ne samo za bogate, pa tako poboljšavaju kvalitet života.

Iako su se samo neki od postulata i održali nakon 80 godina, ovo je svakako trenutak kada su velike robne kuće prvi put predstavljene domaćoj publici, više kao senzacija. Novinar verovatno  nije ni pomislio da će, mada godinama kasnije, one u Srbiji i regionu doći kao presudni način kupovine.

Tu je i tekst o novoj Vladi u Rumuniji koja je nastavila da vodi antisemitsku politiku. U tekstu se stoji da nova vlast u susednoj Rumuniji u tom trenutku ima potpuno odrešene ruke i da može da radi šta god želi, a da pri tom ne mora da se osvrće na Ustav države, parlament i druge političke institucije. Tekst nosi naslov „Diktatura u Rumuniji“. U tekstu se piše o ukidanju autonomije univerziteta u Bukureštu, slobode štampe i stavljanju van snage zakone o stalnosti sudija.

Novine od istog dana još pišu o bivšem milioneru koji se obogatio u Americi, a onda se vratio u Vlasotince. List prenosi njegovu životnu priču koja podrazumeva odlazak u inostranstvo,  gde je porodica učestvovala u kopanju zlata, a zatim i otvorila zlataru u Kaliforniji. Nakon Prvog svetskog rata, kada je postao milioner, Uroš Momčilović je postao nostalgičan za domovinom, vratio se u Beograd, otvorio firmu, zaposlio veliki broj radnika. Ipak, ubrzo je posao propao zbog velike ekonomske krize, pretpostavlja se da se misli na onu od 1930. do 1933. godine. Bivši milioner u trenutku pravljenja reportaže živi povučeno u selu u kojem se i rodio. Obrnuo je krug od prosjaka do milionera i nazad.

Vreme piše i o sastanku i boljim odnosima, godinu i po dana pred izbijanje Drugog svetskog rata, između Nemačke i Austrije.

Čak i pre 80 godina u Srbiji je aktuelna tema bilo groblje kućnih ljubimaca. Ipak, kao ni danas, ni tada se nije bilo mnogo odmaklo i sahranjivanju pasa i mačaka u zemlji, već je tekst od dopisnika iz Pariza.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.