Kako je izgledala satira u Jugoslaviji pre skoro 80 godina?

“Kako se ovde saznaje, život u lodrovskim krugovima potpuno je zamro”, piše tačno 25. aprila 1942. godine satirični list Bodljikavo prase u Jugoslaviji. “Lordovi, perovi i serovi zapali su u potpunu apatiju – pošto ne znaju gde i kako da traće vreme. Može se reći da je njih rat stvarno pogodio”.

Bodljikavo prase je list koji  je počeo da izlazi nakon okupacije u Beogradu 1941. godine. Po svom formatu, rubrikama, opremi i prelomu podsećao je na „Ošišanog ježa”, čiji je pandan trebalo da bude.

Međutim, „Bodljikavo prase” služilo je okupatoru i izlazilo je pod strogom cenzurom, ali se ne može reći da je bilo bez srpskoga smisla za humor, objašnjavaju iz Univerziteske biblioteke „Svetozar Marković“.

Ovaj pronedićevski list, nastojao je da utiče na čitaoce satirom i karikaturom, nastojeći da se antifašistička koalicija u svetu i partizanski pokret u Jugoslaviji predstave kao prosti instrumenti za širenje sovjetskog komunizma.

Pre tačno 76 godina, list na naslovnoj strani donosi i priču kako je u Londonu nastala velika zbrka, nakon događaja u Indiji.

“Priča se svodi na jedno: koga će da pljačkaju i cede ovi mučenici, kada se Indija oslobodi njihovog jarma?”, piše lažnu vest Bodljikavo prase.

Tu je i vest iz Vašingtona. Navodno je Ruzvelt naredio obustavljanje svih parnica protiv američkih trustova i ratnih profitera. Prenosi list:

“Ostavite ih, rekao je Ruzvelt, neka rade ljudi. Zar sada kada im se pruža prilika da i oni neki dolar zarade, mi da vodimo parnice protiv njih, protiv rođene braće?”.

Još jedna vest stigla je iz Amerike, ali iz Njujorka, a takođe komentariše rat. Tako je pre 76 godina u ovom gradu postojao doktor koji se bavio – oslabljivanjem srca, kako vojnici ne bi morali da idu u rat. Kada su ga upitali zašto to radi, doktor je, prenosi novinar časopisa, odgovorio:

“Šta ću kad imam dobro srce?”.

Mahom su sve satire na račun Engleske i Amerike, pa se prenosi i navodna vest Rojtersova, u kojoj je umesto direktora britanskog radija, zaposleno dvojica drugih. Objašnjenje je da će dvojica drugačije da lažu – “okruglo pa na ćoše”.

Kao poslednja lažna vest na naslovnoj stoji i “vešt govor Vinstona Čerčila u Donjem domu britanskog parlamenta”. On je navodno rekao:

“Treba da se postavi razlika između jeste i nije, i nije i jeste. Ono što je stvarno treba da je stvarno, a ono što je imaginarno, treba da je imaginarno.”

Tako je Čerčil razbistrio mnoge mutne stvari, objašnjava novinar Praseta, i engleski poslanici su obavešteni tačno o situaciji.

List je prestao da izlazi 1944. godine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 70-80 godina. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata, pred sam početak Drugog svetskog rata i tokom rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta. Dnevni listovi Vreme i Pravda koje svakodnevno prelistavamo nisu izlazili 24, 25. i 26. aprila 1938. godine zbog Uskrsa te smo odlučili da umesto njih prelistamo ovih dana stare periodične listove.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.