Kako su izgledale pripreme za Hitlerov 50. rođendan?

Iako je firerov rođendan bio 20. aprila, koji je bio predviđen za koncert vojnog orkestra, vojni defile i slične svečanosti, početak slavlja planiran je već za 19. april.

„Na dan 19. aprila uveče, partijski prvaci i političke vođe čestitaće g. Hitleru rođendan. Oko devet časova uveče Hitler će se odvest iz zgrade kancelarstva do Brandenburške Kapije, a zatim će obaviti otvaranje puta Sever-Zapad, koji predstavlja jednu od najvažnijih saobraćajnih arterija Berlina“, javio je dopisnik.

List Vreme u ovom broju donosi priču o prvoj noćnoj rasveti u Beogradu.

„U prvoj polovini prošloga veka noćno osvetljenje Beograda bilo je dugo i dugo samo prazna reč. Za sve to vreme nije se smelo izaći na ulicu bez „privatnog i nosećeg fenjera“. Samo su se tako čuvali nosevi, da sutradan iziđu, u svojoj ponositosti, na dan i vedelo“.

Iz Beča je, najzad, stiglo šezdeset fenjera u maju 1857. godine i, mada su svi bili sumnjičavi da će ovaj broj biti dovoljan, pokazalo se da je ipak bio od pomoći.

Beograd je, ipak, još neko vreme ostao bez svetlosti, budući da se nije znalo kome će se predati „izdržavanje i paljenje fenjera“.

Od nekoliko kandidata za ovaj posao, „Novine Serbske“ izabrale su onog koji je već „iskusan fenjerdžija“ – „…Jerbo je izdržavao i palio fenjere u Bečkereku i Pančevu, pa neka sad pali i kod nas“.

Kako je pisao ovaj list, Beograd nije dozvolio da u 20. vek uđe bez električne rasvete. Početkom poslednje decenije, 1893. godine, na Dunavu ili Dorćolu podigla se električna centrala, osvetljavajući trgove i ulice.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda, u tekstu pod naslovom „Nešto novo na Zapadu“, piše da je, tada već šest godina, pored tadašnjeg engleskog premijera Nevila Čemberlena, u Donjem domu sedeo po jedan član njegove porodice.

Najpre otac, pa sin, a potom i drugi sin, sam Nevil Čemberlen, a sva trojica odigrala su ulogu prema Nemačkoj. Otac se zalagao za najužu vezu sa ovom zemljom, što se potom izjalovilo, kako drugi Čemberlen nije imao interesovanja za englesko-nemačko prijateljstvo.

Za Nevila su govorili da je, po ugledu na oca, bio spreman da se zavadi i sa „prijateljskom Francuskom“, ne bi li postigao ravnotežu sa Nemačkom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.