Kako su izgledale šale i vicevi u Jugoslaviji 1943. godine?

List Bodljikavo prase 6. januara 1943. godine, u vreme trajanja Drugog svetskog rata, donosi nam priču o tome kako bi izgledao razgovor među ljudima, kada bi gluvoća bila zarazna bolest.

Gospodin Raša seo malo pred kafanom da popije koju. Njegovom stolu približio se učitelj Gaša, pa započeše razgovor.

Gaša: Jel slobodno?

Raša: Zgodno, zgodno vreme. Sunce, proleće, dobar špricer… nego sedi, nemoj da stojiš. Znaš, ja sam prosto željan ćeretanja.

Gaša: E, vidiš, mene ne zanimaju javna mnjenja. Nisam ja kao drugi koji bi po svaku cenu hteli znati ishod rata.

Raša: Da, da, ima narod i srebra i zlata.

Gaša: Tačno, zavisi kako ko shvata.

Njihovom stolu se približi apotekar Miša i razgovor se nastavi.

Miša: Gle! Vas dvojica ste tu! Pa i treba, lepo je vreme.

Gaša: E, da! Život je breme. Teško!

Raša: Čoveče, ti ne čuješ dobro. On nije rekao pleme, nego seme. Pročačakaj malo uši.

Gaša: Pa puši brate, ko ti brani?

Miša: Sve mi se čini da je jedan od vas dvojice malo na ušima krut.

Raša: To prelazi u vređanje. Ako je neko ovde lud, onda si to ti.

Gaša: Takvi smo svi mi. A hteo bih da vas vidim da se ovako baškarite napolju kad je zima.

Raša: Kakva klima? Šta se ona mene tiče?

Miša, koji se zagledao za kakvom damicom: Šta kažete? Dama? Ali ja mislim da smo za nju suviše stari.

Gaša: More, Mišo! Kakve te ženske čari spopale? Pa ti si za to suviše mator. E Mišo, e rode.

Raša: Tačno! I ja mislim da ovaj špricer sadrži bar jednu trećinu vode.

Gaša: Da, zbog mode. Ali čemu im je ta moda? Zar nije bolje da omladina radi?

Miša: Ti si još uvek isti. A šta ti vredi da živiš u nadi? Pusti te svoje želje.

Raša: Kakvo to sad opet jevanđelje? Zar ne znate nešto pametnije? A šta mislite o ovoj skupoći?

Miša: Indiskretno pitanje. Šta radim po noći!

Gaša: More rat ko rat. I to će proći!

Raša: E, baš ste gluvi. Ja o skupoći, oni: kraće su noći. Izgleda da ste obojica gluvi.  Nego bolje da odem od vas.

Miša: Šta? Mast? Spekulanti rade sa njome.

Raša: I meni je milo što smo se sreli. Doviđenja!

Gaša: Ode! A meni se čini da ovome nisu baš najispravnije uši. A?

Miša: Pa neka puši, drugi pred trafikom za njega visi. A ne čini li ti se da on ne čuje kao što treba?

Gaša: More kakvog hleba, meni i proja prija. Pa još ako je i ručak bolji…

Miša: O kakvoj zolji pričaš? Ti sve nešto s brda s dola!

Gaša: E to ne bih mogao. Dobar ti je taj vic, u današnje vreme kupiti vola!

Miša: Ja njemu: s dola, a on meni: pola. S gluvima ne vredi raspravljati. Bolje da idem. Prijatnije je u samoći, nego…

Gaša: Ko će doći? A pa ti ideš. Doviđenja i zdravo!

Miša: Naravno da imam pravo, ja govorim jedno, a ti drugo.

Gaša: E, hvala Bogu i ovaj ode.

U Bodljikavom prasetu možemo videti i kako su izgledali vicevi u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata.

Da se vremena menjaju, a ljudi ostaju ljudi, potvrđuje nam i ova smešna priča između jedne dame i njene frizerke od pre 76 godina:

• Dama (frizerki): Molim vas, uredite mi kosu.
• Frizerka: Koju boju želite sada, gospođo?
• Dama: Crnu, naravno! Danas idem na jedan pogreb.

Takođe tu je i priča o studentima i njihovoj nepresušnoj domišljatosti:

– Objasnite mi molim Vas šta je to prevara? – pita profesor studenta.

– Prevara?… prevara bi bila, gospodine profesore, kada bi Vi mene sada oborili na ispitu, jer zakon izričito kaže: „onaj koji se koristi neznanjem drugoga – učinio je prevaru“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„Bodljikavo prase“ bio je Nedićev šaljivi list, konkurent „Ošišanom ježu“. Izlazio je od 6. decembra 1941. do 2. septembra 1944. u Beogradu, jedanput mesečno. Vlasnik, izdavač i urednik bio je Svetomir Stojadinović, a saradnik Miša Dimitrijević.

 List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Pošto zbog božićnih praznika na današnji dan ovi listovi nisu izlazili, napravili smo izbor iz druge stare štampe. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.