Foto: S.K.Stotine civilnih žrtava, desetine stradalih vojnika, pogođenih objekata i naselja, obustava rada škola i fakulteta, gužve u skloništima, nestašica hleba, obeležili su prvu nedelju NATO agresije u SR Jugoslaviji 1999. godine.
Već u četvrtak, 25. marta 1999. godine, list Danas nije izašao, dok je izdanje za petak, 26. mart, izašlo na svega osam strana – bez ijedne vesti koja nije u vezi sa bombardovanjem.
Redakcija Danasa, u izvinjenju čitaocima, navela je da prvobitna, pripremljena verzija ovog broja nije prosleđena štampariji zbog ubrzanog komplikovanja situacije i, kako je navedeno, „opravdane procene da vanredne okolnosti mogu da ponište uređivački pristup tom izdanju“.
Nakon pripreme drugog izdanja i ubacivanja poslednjeg teksta, začule su se sirene za vazdušnu opasnost, te ni ovo izdanje nije otišlo na štampanje. Problem nije bio „tehničko-transportni“, već taj što o „poslednjim, lošim vestima koje su tog trenutka najavljivale sirene“ u novinama ne bi bilo ni reči.
Ne meti su, kako je tada saopštio Generalštab Vojske Jugoslavije, prioritetno bile vojne kasarne, pre svega objekti za smeštaj vojnika, ali i aerodromi, vatreni položaji sistema protivvazdušne odbrane, telekomunikacioni centri i komandna mesta.
„Psihološka faza početnog vazdušnog udara uspešno je prevladana i borbeni moral vojnika i oficira je ojačao. Tome posebno doprinose jedinstvo i pomoć naroda i države, sve veći broj dobrovoljaca, narastajuća podrška međunarodne javnosti i sve oštrija osuda agresije“, napomenuto je tada u saopštenju Generalštaba.
Spekulacijama o broju žrtava tokom prvih NATO napada bavili su se, kako zapadni, tako i ruski mediji, dok Generalštab, u odgovoru našem listu, nije želeo da iznosi ove podatke.
„Nepotvrđeno baratanje brojevima koriste uglavnom zapadna sredstva informisanja“, rečeno je iz Pres centra Vojske Jugoslavije.
Zbog povećanih vojnih troškova, Savezna vlada donela je Uredbu o finansiranju vanrednih troškova odbrane zemlje, kojom je uveden poseban savezni porez na promet i uvoz određenih proizvoda.
„Svi poreski obveznici dužni su da danom stupanja na snagu ove Uredbe u svoje maloprodajne cene uključe ovaj savezni porez i redovno ga plaćaju“, saopštila je tada Savezna vlada.
Tokom prvih talasa NATO napada pogođena je trafo-stanica u Batajnici, deponija raketnog goriva u Sremčici, repetitor i radio predajnik lokalnih javnih glasila u Loznici, fabrika „Sloboda“ u Čačku, fabrika poljoprivrednih aviona „UTVA“ u Pančevu, šest radio lokatora na području Pčinjskog okruga, aerodrom u Sručinu, uništen je relej RTV Šumadija…
Već drugog dana bombardovanja, u intervjuu za francusku televiziju TF 1, tadašnji ministar inostranih poslova Živadin Jovanović istakao je da je pogođeno 11 civilnih objekata, te da je poginuo veliki broj civila.
Istog dana bombardovan je i manastir Gračanica u blizini Prištine. Oštećena je fasada, naneta je šteta konaku i crkvenoj kapeli.
Kako je tog dana podsetio RTS, američke diplomate Ričard Holbruk i Robert Gelbard svega godinu dana ranije posetili su ovaj manastir.
„Oni su tada obećali da će kulturne vrednosti ostati trano sačuvane, a sada su nalogodavci zločinačkih napada na SRJ“, istakao je tada RTS.
Podrška SR Jugoslaviji stizala je iz gotovo svih većih gradova Evrope, ali i iz drugih delova sveta.
U organizaciji omladinskih organizacija svih stranaka u Atini, uz učešće državljana SRJ, održane su, tih godina najmasovnije demonstracije u Grčkoj, a grupa demonstranata provalila je u rezidenciju britanskog ambasadora, tražeći obustavu NATO agresije u SRJ.
Na protestima u Bugarskoj pojavilo se oko 10.000 učesnika. Ankete u Velikoj Britaniji pokazale su da se 80 odsto građana protivi intervenciji u SRJ.
U izjavi za Dejli telegraf, bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer priznao je da se „nije osećao tako nelagodno u vezi sa nekom američkom vojnom intervencijom još otkako je napustio Stejt department“.
„Ruke dalje od Jugoslavije“, „Ukinite NATO“, „NATO-NACISTI“, neki su od transparenata koji su se mogli videti na demonstracijama u Češkoj, Rumuniji, Austriji, Belgiji, Norveškoj, Mađarskoj, Holandiji, Austriji, pa i Sjedinjenim Američkim Državama.
Jugoslovenski zavod za zaštitu i unapređenje zdravlja, u pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, apelovao je na sve slobodne zdravstvene radnike da osude „sile nekontrolisanog zla“ koje, kako je navedeno, „imaju ambiciju da budu vrhovi uređivač naših sudbina“.
U pismu se navodi da se u agresiji upotrebljavaju najsavremenija oružja, „dovedena do perfidne perfekcije sa ogromnom razarajućom moći i dugotrajnim posledicama na biološku supstancu populacije koju pogode“.
Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
