Kako su izgledali vicevi i satira 1944. godine u Jugoslaviji?

List Bodljikavo prase, prikazao je da Englezi ne poštuju baš svoju „džentlmensku“  reč. Naime, nakon što su na cedilu ostavili Poljake i Srbe, sada su svojim saveznicima Portugalcima uzeli sva ostrva. Nedavno su zauzeli Maderu koja nije strategijski važna, ali je njena klima zgodna za lečenje grudobolnih, pa na ovom ostrvu treba da se oporavi Čerčil. Redakcija kaže da im je reč sigurna kao „vrbov klin“.

U pregledu strane štampe, našla se ponovo vest o Englezima. Na poslednjoj sednici Donjeg Doma, humano društvo „pivarski kartel“ je tražilo da se odobre veće količine žita za pravljenje viskija, pošto je veliki broj građana oboleo od gripa pa treba da se leče ispijanjem  ovog pića.

Poslanik, koji je ovo predložio, ubeđivao je prisutne da u pitanju nije samo profit, već i velika ljubav prema njegovom narodu. Sav prihod, članovi ovog društva potrošiće u barovima, tako da će novac opet završiti u narodu, što je po demokratskoj teoriji sasvim ispravno.

Na pitanje Moskve, kada će biti otvoren drugi front, Ruzvelt je odgovorio kobajagi: „Ja sam obećao u toku 1944. godine, a ona je tek počela.

Prema tome još nisam pogazio svoje obećanje. A godina je dugačka 366 dana, jer je ova prestupna“. Kažu da je Staljin bio oduševljen ovim odgovorom, ali je za svaki slučaj tražio od Ruzvelta napismeno.

Vicevi i anegdote su svakako nezaobilazne i u ovom broju Bodljikavog praseta:

Jedan bokser otišao je kod čuvene vračare da mu kaže kako će proći u borbi sa svojim protivnikom.

Vračara je gledala u talog crne kafe pa mu je rekla: „Vidim jednu ogromnu salu i u njoj puno sveta. U sredini je bokserski ring, a na njemu Vi i Vaš protivnik. Borite se i zadajete jedan drugome udarce. Publika je oduševljena, svuda aplauzi.. Vači prijatelji nose Vas na rukama… “.

Bokser je bio zadovoljan onim što je čuo, i stupio je u borbu sa očekivanjem da će pobediti. Proročanstvo se ispunilo. Drugovi su ga izneli na rukama, ali ne u trijumfu, kako je on zamišljao već onesvešćenog posle nok-auta.

***

Mlada devojka došla je iz sela u veliki grad, te stupila u službu kao služavka. Njena gospođa poslala je jednog dana u pozorište, koje ova do tada nije videla. Kako se služavka već posle pola sata vratila iz pozorišta, gazdarica je upita šta se dogodilo?

„Pravo čudo“, reče služavka. „Videla sam veliki crveni čaršaf sav od svile. Posle su taj čaršaf odneli, pa su u sobu ušli jedna gospođa i jedan gospodin. Onda su seli i počeli da razgovaraju… Ja sam se setila odmah Vaših reči da služavka ne sme da prisluškuje šta gospodin i gospođa razgovaraju, pa sam se vratila kući.“

***

Glas iz telefona: „Halo, je l’ to obaveštajni biro?“

-„Ne, ovde njen muž.“ 

***

Jedan ukrotitelj zveri, ušao je u kavez sa lavovima i počeo da radi sa njima, kad dođe sluga i reče mu kroz rešetke: „Vaš krojač je ovde, doneo je račun, grdi i traži od Vas da mu ga isplatite.“

-„Pusti ga neka dođe meni“, reče mu ukrotitelj.

***

Bodljikavo prase, prenosi razgovor dve žene:

„Strašno mrzim vrata koja se okreću u krug!“, reče prva na šta joj druga odgovara: „I ja ih ne marim, jer ne mogu da ih zalupim kad sam ljuta.“

Razgovaraju trojica o tvrdičluku:

Kaže prvi: „Ja sam imao jednog druga koji je posle svakog zamakanja pera zapušavao mastionicu kako mu ne bi za vreme pisanja mastilo vetrilo.“ Drugi će na to: „A ja sam poznavao jednog čoveka koji je svako veče zaustavljao svoj sat, a ujutru ga ponovo navijao, da se ne bi kazaljke trošile preko noći“. Treći opet dodaje: „Ja imam jednog rođaka, koji je prestao da čita novine, da ne bi trošio stakla na naočarima“.

Putnički kofer pao iz mreže iznad sedišta na kažiprst deteta koje poče užasno da plače. Jedan putnik mu reče: „mali, stavi prst u usta i drži ga tako najmanje pet minuta.“ „Mislite da će tako bol prestati?“, upita ga detetova majka. „To ne, ali će svakako prestati urlanje“.

Bodljikavo prase prenosi da pošto američkim trupama u Italiji smetaju brda, kiša i nemaška vojska, doneta je odluka da se čeka neki zemljotres koji će da skloni Apenine i druge planine.

Pitali momci starca: Kakvih ljudi ima najviše u svetu? -„Ovnova bez rogova i veprova bez repova“, odgovori starac. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.