Kako su jugoslovenski listovi 1939. izveštavali o Hitlerovom velikom govoru?

Listajući ovaj broj Vremena, nalazimo i na brojne reakcije i komentare.

Hitlerov govor najvećim delom predstavljao je odgovor na telegram tadašnjeg američkog predsednika Ruzvelta, u kojem je na prvo mestu bilo istaknuto da stotine miliona ljudi u svetu živi u strahu od rata ili više ratova.

“Smatram da je pogrešno da bi se baš u ovom trenutku strah od rata mogao da pripiše pravim ratovima. Razlog za ovaj strah leži iskjučivo u jednoj neobuzdanoj, lažljivoj i niskoj kampanji štampe i u veštačkom izazivanju panike”, ubeđivao je Hitler svoje pristalice.

U telegramu mu je, između ostalog, bilo poručeno da bi u slučaju rata bile pogođene sve nacije, da je u rukama vođa velikih naroda da ih spasu, da bi svetskom miru mnogo poslužilo kada bi pojedine vlade otvoreno govorile o politici koju vode, itd.

Hitlerov govor mediji su tada ocenili kao “miroljubiv”, a njegovo slušanje, kako je preneo list, bilo je omogućeno svim građanima Rajha.

“Od 12 pa do 2 sata glavne saobraćajne arterije Berlina koje su svakodnevno zakrčene danas su bile skoro prazne. Malobrojni prolaznici stajali su oko glasnogovornika instaliranih na uglovima ulica i trgova i ovde slušali govor”, pisalo je Vreme.

Sem malobrojnih ličnosti koje su bile puštene u salu gde je bio održan govor, svi su bili okupljeni oko radio aparata.

“Govor g. Hitlera slušali su svi radnici, činovnici i školska omladina okupljeni u dvoranama fabrika i škola”.

Ovaj govor prenosile su 22 nemačke i strane radio stanice.

Dopisnici lista slali su izveštaje: “Veoma povoljan utisak u Londonu”, “Optimizam u Parizu”, „Povoljan utisak u Budimpešti”.

Kako je tada pisalo na naslovnoj strani ovog lista, Hitler je u svom govoru ostavio utisak da će Nemačka nastaviti da stremi ka svojim ciljevima mirnim putem, “ali, kao i do sada, oslonjena na svoju vojnu snagu”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U nešto drugačijem tonu, list Pravda na naslovnoj strani istakao je da se od engleske javnosti očekuje burna reakcija na Hitlerov govor.

Predsednik Ruzvelt pre početka govora nije očekivao da će firerov govor biti “reakcija” na njegov telegram, a poručio je i neće davati nikakve komentare.

Za to vreme, u Londonu je doneta odluka o uvođenju obaveznog vojnog roka, uz napomenu tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova da je to još jedan pokazatelj odlučnosti ove države da eventualne događaje dočekaju spremni.

„Pošto rat počne, nema se vremena za dugo vežbanje u vojnim veštinama. Ako demokratije hoće da žive, one moraju biti spremne za rat, kao i autoritarni režimi“, poručio je tada engleski premijer Vinston Čerčil.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.