Kako su kršena prava zdravstvenih radnika tokom pandemije?

To su neki od nalaza istraživanja koje su zajedno sproveli Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) i Beogradski centar za ljudska prava, a koje je danas predstavljeno.

Prema rečima predsednika SLFS-a dr Radeta Panića istraživanje je samo podvrdilo ono na šta je njegov sindikat ranije upozoravao a to je da će epidemija ogoliti sve mane zdravstvenog sistema.

– Kada ne poštujete zakon pre pandemije, pandemija vas kazni. Pre pandemije mi smo već imali manjak od 15 odsto zdravstvenih radnika, zbog čega je naš sindikat insistirao da se zaposle svi nezaposleni zdravstveni radnici, što nije učinjeno – naveo je dr Panić, istakavši da posledice nisu trpeli samo medicinski radnici već i pacijenti jer „95 odsto lekarskih grešaka se dešava zbog preopterećenosti zdravstvenih radnika i nemanja adekvatnih uslova rada“.

Istraživanje, koje je obuhvatilo 408 ispitanika, pokazalo je da većina onih koji su bili angažovani  u kovid ustanovama ima jedno ili više maloletne dece, njih 12 odsto su samohrani roditelji, dok skoro trećina ima bolesti koje se smatraju faktorom rizika za razvoj težeg oblika kovida.

Ipak, pre upućivanja na rad u kovid ustanovu, o ovim faktorima se retko vodilo računa.

Lekari ne samo da nisu pitani da li žele da rade u kovidu (što je potvrdilo 83 odsto ispitanika), već nisu pitani ni da li su samohrani roditelji maloletnog deteta (73 odsto) niti da li imaju bolesti koje ih svrstavaju u rizičnu grupu (70 odsto).

Istraživanje je takođe pokazalo i da je većina (62 odsto) upućivana na rad u kovid na osnovu usmenog naloga, a da pri tome uglavnom nije eksplicitno rečeno niti napisano na koliki vremenski period se zaposleni upućuje u kovid.

Mogućnost žalbe na odluku poslodavca da medicinskog radnika pošalje u kovid ustanovu nije imalo 83 odsto ispitanika, a njih još skoro 40 odsto navodi da ili im je rečeno ili poznaju nekoga kome je rečeno da će dobiti otkaz ako ne pristanu na rad u kovid sistemu.

-Ovde dolazimo do pravnog problema. Jedna zemlja to ne sme sebi da dozvoli, odnosno mora da se poštuju zakoni koji su doneti. Tek deset odsto ispitanika je pre upućivanja u kovid ustanovu potpisalo aneks ugovora o radu,  što je najviše u saglasnosti sa našim zakonom. Ostali modaliteti – slanje u kovid ustanovu na osnovu pisanog naloga je delimično prihvatljivio dok je usmeni nalog apsolutno neprihvatljiv. Takođe činjenica da zdravstveni radnici nisu znali na koliko dugo odlaze da rade u kovid sistemu ostavlja ih bez mogućnosti da organizuju svoj privatni život i brigu o istoj onoj maloletnoj deci koju većina imaju – naglasila je dr Gorica Đokić iz SLFS.

U pogledu uslova rada, istraživanje je pokazalo da su kovid smene u zaštitnoj opremi za većinu (60 odsto) trajale osam i više sati, kao i da pri tome većina (53 odsto) nije mogla uvek  da koristi pauzu.

Takođe jedan četvrtina ispitanika bila je obaveštena o tome kad je sledeća smena dan ili tek pola dana ranije, dok su ostali svoj raspored dobijali sedam i više dana unapred.  Ispitanici su uglavnom navodili da su bili plaćeni za rad u kovidu s tim da je njih 14,5  odsto reklo da nije dobilo nadoknadu.

Osvrćući se na ove podatke dr Đokić je kazala da je pohvalno što je značajna većina dobila odgovarajuću nadoknadu ali da zabrinjava to što njih 14,5 odsto nije.

-Ako je država eksplicitno naložila da se isplati nadoknada za rad u kovidu, zašto je ovih 14 odsto zaposlenih nije dobilo i zašto među onima koji jesu dobili nisu isplaćene jednake nadoknade? To je pitanje pre svega za direktore zdravstvenih ustanova – navela je dr Đokić.

Na osnovu odgovora ispitanika pokazano je i da je većina radila u kovid sistemu u okviru ustanove u kojoj je zaposlena, ali je i njih šest odsto upućivano u zdravstvene centre koji su 50 kilometara i više udaljeni od njihovog mesta stanovanja.

Isto toliko medicinara radilo je u ustanovama koje su van mesta stanovanja do 50 kilometara razdaljine.

Oni koji nisu radili u mestu stanovanja uglavnom kažu da im ili uopšte nije bio obezbeđen prevoz i smeštaj (50 odsto), ili da im je to ponekad bilo obezbeđeno (17 odsto).

Većina – 60 odsto – navela je da je od početka imala dovoljno zaštitne opreme za rad (s tim da je i 45 odsto kazalo da je imalo ograničen pristup zaštitnoj opremi).

Većina je takođe – 58 odsto – rekla da je njihova ustanova striktno bila podeljena na crvenu i zelenu zonu.

Ipak, na isti način nisu bili podeljeni i zdravstveni radnici, odnosno ispitanici su uglavnom navodili da u ustanovi u kojoj rade nije striktno bilo podeljeno ko radi u crvenoj a ko u zelenoj zoni, ili to bar nije bio slučaj na početku dok kasnije jeste.

Na kraju, zdravstveni radnici su pitani da li su njihova ljudska prava kršena tokom pandemije.

Njih malo više od pola – 54 odsto – odgovorilo je potvrdno, a ostali su kazali da nisu.

Komentarišući ovaj podatak, dr Gorica Đokić navela je da on pokazuje da zdravstveni radnici ne znaju zapravo koja su njihova ljudska prava.

-Ako u 24 pitanja oni većinom odgovore tako da se vidi kršenje prava, a onda na poslednjem pitanju dobijete ovakvu raspodelu odgovora, onda to znači da zdravstveni radnici ne znaju dovoljno koja su njihova prava i kako ih mogu zaštititi – istakla je dr Đokić.

Istraživanje, koje je deo projekta finansiranog od strane Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD i USAID, rađeno je kroz strukturisani upitnik sačinjen za potrebe istraživanja za lekare i medicinske sestre i tehničare, iz svih delova Srbije.

Zbog epidemiološke situacije, upitnik je distribuiran i popunjavan elektronskim putem, u periodu od 18. do 28. oktobra 2021. godine, a uz podršku Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Među ispitanicima, kojih je ukupno bilo 408, bilo je nešto više lekara (53 odsto), dok je medicinskih sestara i tehničara bilo 47 odsto.

Skoro svi ispitanici su ili radili u kovid ustanovama ili poznaju kolege koji su bili nagažovani u kovid sistemu. Takođe većina (92 odsto) su u stalnom radnom odnosu.

Istraživanje je predstavljeno u susret 10. decembru Međunarodnom danu ljudskih prava.

Kako su kršena prava?

Odgovarajući na otvoreno pitanje, ispitanici su navodili načine na koji su sve kršena njihova prava. Jedna ispitanica je tako navela da je zbog smrti brata uzela odmor koji je morala da prekine da bi otišla da radi u kovid ustanovi. „Bratu sam 40 dana dala u Batajnici u drugoj smeni“, napisala je ispitanica. Druga učesnica navela je da je majka maloletnog deteta sa posebnim potrebama i ozbiljnim zdravstvenim problemima, što je činjenica koju niko nije uvažio pre nego što je upućena da radi u kovidu. Drugi ispitanici navodili su da su kažnjavani zbog korišćenja zaštitne opreme, te da su imali utisak da se u kovid upućuju kao „topovsko meso“ a ne ljudska bića.

Šta građani misle?

Beogradski centar za ljudska prava predstavio je i rezultate istraživanja sprovedenog među građanima koji pokazuju i da većina njih – 59  odsto misli da su ljudska prava zdravstvenih radnika bila ugrožena ili kršena tokom pandemije. Po mišljenju ispitanika zdravstvenim radnicima su tokom pandemije u najvećoj meri ugrožena sledeća prava – trajanje smena je bilo predugo (22 odsto), nije bilo obezbeđeno dovoljno zaštitnih sredstava i opreme za ličnu zaštitu (17.3 odsto), za povećani obim posla i rad sa povećanim rizikom nisu bili adekvatno plaćeni (16.6 odsto), kao i da im nije bilo dopušteno da izražavaju mišljenje o organizaciji i uslovima rada (12 odsto), dok se ostali odgovori navode u manje od 10 odsto slučajeva. Kada su pitani za kršenje ili ugrožavanje njihovih ličnih ljudskih prava tokom trajanje COVID epidemije, malo više od polovine ispitanih (52.2 odsto) daje potvrdan odgovor tj. da su imali takvo iskustvo (i to su u većoj meri najmlađi ispitanici, nezaposleni kao i stanovnici Vojvodine i Beograda).