Kako su lažne dojave o bombama u Srbiji dobile status elementarne nepogode

Od marta kada su prve dojave počele da stižu, nije moguće ni izbrojati koliko puta su kontradiverzione jedinice MUP-a izlazile na teren samo da bi ustanovile da je pretnja bila lažna. I iako su dojave postale deo svakodnevnice kojima većina medija ni ne pridaje pažnju, važno je istaći da se slanjem mejla preteće sadržine čini nekoliko krivičnih dela.

Kada je ovaj vid hibridnog rata dostigao vrhunac, više pravosudnih institucija je saopštilo da počinje istragu lažnih dojava.

Tako je 11. maja ove godine, nakon što su zbog lažnih dojava evakuisana tri tržna centra i Zoološki vrt, RTS preneo saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u kojem su istakli da preuzimaju od osnovnih javnih tužilaštava rad na otkrivanju osoba koje u poslednje vreme gotovo svakodnevno lažno prijavljuju da su u objektima u glavnom gradu Srbije postavljene bombe. Istragu će se, tvrdilo se u saopštenju, sprovoditi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnom agencijom.

„Ovaj vid postupanja je neophodan kako bi se efikasno otkrili i procesuirali izvršioci krivičnog dela izazivanje panike i nereda i eventualno drugih krivičnih dela“, navodi se u saopštenju.

Ipak, kada je Danas za potrebe ovog teksta kontaktirao Više tužilaštvo u Beogradu, rečeno nam je da ovaj predmet nije u njihovoj nadležnosti i da se time bavi Posebno odeljenje za Visokotehnološki kriminal. Iz ovog odeljenja su nam, međutim, poručili da oni nemaju otvoren predmet koji se odnosi na lažne dojave.

Pet dana nakon ovog saopštenja Višeg tužilaštva, a pošto je 96 škola moralo da bude evakuisano, mediji su preneli i nezvanična saznanja da se u slučaj uključuje i Tužilaštvo za organizovani kriminal, klasifikujući dojave kao krivično delo terorizma. Iz ovog tužilaštva su Danasu naveli da vode predistražni postupak povodom dojava o postavljenim bombama, ali da do danas nije pokrenuta nijedna istraga ni protiv jednog lica, imajući u vidu da se nisu stekli zakonski uslovi.

Podsetimo, lažne dojave o postavljenim bombama postale su redovna pojava u martu, nedugo nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu. Srbija je uz Tursku bila jedina evropska zemlja koja nije obustavila letove za Rusiju, zbog čega se ubrzo našla na meti kritika. Emine Džepar, zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine je na Tviteru napisala da je Er Srbija duplirala broj letova za Moskvu i da na taj način profitira od krvi, što je nedostojno kandidata za članstvo u EU.

Iako je ubrzo predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio vraćanje broja letova na predratni nivo, letovi Er Srbije počeli su sve češće da se suočavaju sa lažnim dojavama.

Vremenom, dojave su počele da dolaze na sve više mejl adresa.

Proleće je obeležila evakuacija škola, studentskih domova, tržnih centara, aerodroma i poslovnih zgrada.

Zvaničnici su ubrzo javno ukazali na krivce. Aleksandar Vučić je rekao da u dojavama učestvuju obaveštajne službe iz dve evropske zemlje – jedna je Ukrajina, a druga je članica EU. Nekoliko dana kasnije, MUP je saopštilo da su mejlovi stigli sa „Protonmail“, mejl servisa koji je baziran u Švajcarskoj i da su sa njega u prethodnom periodu u nekoliko navrata slate pretnje i Aerodromu „Nikola Tesla“ i kompaniji „Er Srbija“. MUP je tada saopštio da će zbog dojava o bombama tražiti pomoć putem međunarodne operativne policijske saradnje radi dobijanja podataka o nalogodavcu, organizatorima i izvršiocu ovog krivičnog dela.

U istom periodu, Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine negiralo je optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića o navodnoj umešanosti Ukrajine u lažne dojave o bombama na putničkim letovima ka Rusiji. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko objavio je na svom zvaničnom Fejsbuk profilu da su u pitanju „neosnovane optužbe“.