Kako su mediji izveštavali o fenomenu samoubistva pre 80 godina

List Vreme pisao je o govoru koji je predsednik Kraljevske vlade, g. Cvetković održao na konferenciji Jugoslovenske radikalne zajednice za Moravsku banovinu i koji je trajao više od sat vremena.

Tom prilikom predsednik se osvrnuo na unutrašnju i spoljnu političku situaciju države i izneo smernice koje će ovu politiku dalje voditi.

Političko zatišje, koje može biti samo subjektivna ocena tadašnje situacije, predsednik vlade objasnio je međunarodnom političkom situacijom, koja je sama promenljiva i na taj način utiče na dosledno vođenu unutrašnju politiku.

„U neredovnim međunarodnim prilikama nije mudro da se mi partijski pregonimo. To bi čak bio greh“, izjavio je tom prilikom Cvetković.

Kako je preneo list Vreme, predsednik vlade je kao glavni cilj tela na čijem je čelu, u takvoj međunarodnoj situaciji, naglasio potrebu da se očuva mir u državi.

On je tom prilikom podsetio na potrebu nastavka prijateljskih odnosa sa susednim zemljama i kao ključne u tom cilju naznačio ekonomske odnose, jer su u tom polju svima interesi jednaki.

U daljem govoru naglasio je potrebu očuvanja narodnog jedinstva unutar države i tu posebno naglasio uspeh vlade u naporima ujedinjenja interesa sa Hrvatima.

„Danas su potpuno ujedinjeni Srbi, Hrvati i Slovenci na jednoj liniji državne politike“, naglasio je predsednik Kraljevske vlade.

Više o tome nalazi se na sajtu Narodne biblioteke.

List Pravda posvetio je tekst fenomenu samoubistva i u njemu naglasio potrebu za daljim rasvetljavanjem ove negativne pojave.

Naučni dokazi skoro su uvek empirijskog tipa, dolazili su od strane suicidologa, sociologa, kriminalista i lekara i neka od iskustava sa terena opisana u tim naučnim radovima dovodila su do značajnog rasvetljavanja ove teme.

Za početak ovu pojavu treba posmatrati kao anomaliju, s obzirom na prirodne ljudske nagone za opstankom, zbog kog čovek prelazi preko svih poniženja i životnih gubitaka.

Iako se vremenom sa ovog čina otklonio sram koji je ga je pratio, na one koji se odluče na ovo i dalje se gledalo kao na inferiorne.

Međutim, kada se spoznaju najčešći razlozi posezanja za ovim, koji su zdravstveni i ekonomski, jedini dalji zaključak mogao bi biti da među ljudima koji se odluče na ovaj čin ima dosta uračunljivih i odgovornih ljudi, tvrdi se u tekstu.

U svakom slučaju, razlog mora biti dovoljno jak da nadjača gore pomenuti instinkt za preživljavanjem i strah od smrti koji je usađen u svako ljudsko biće.

Ovom temom vekovima unazad bavili su se razni religijski, filozofski, kao i pravni sistemi i na spektru od pesimizma do optimizma, ovaj čin osuđivali ili ne.

Kant, u svom etičkom sistemu, samoubistvo označava kao prestup čoveka u odnosu na samoga sebe, čime se uništava subjekt moralnosti.

Dejvid Hjum, pak, dolazi do zaključka u svom traktatu o samoubistvu da ono ne mora uvek biti ogrešenje o Boga ili svoje bližnje, da su okolnosti koje su na to navele čoveka nekad neizdržive.

Čovek se u trenucima takvog previranja mora otrgnuti od prikovanosti čulima i okrenuti se razumu, navodi se u tekstu.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“