Kako su mi državni zelenaši zaplenili platu

 Odgovorni za afere, pljačke i pronevere postali su „lutke sa naslovne strane“ čiju „popularnost“ plaćaju poreski obveznici. Konkurencija je žestoka, pa se na naslovnoj strani mogu naći samo „veliki igrači“ ( tj. najbeskrupolozniji). Drugi, manji – poput izvršitelja, očigledno nesmetano i lepo žive na tuđoj grbači od zelenašenja.

Dve godine oštećeni građani ukazuju na nepravde i drakonske cifre koje naplaćuju izvršitelji po sopstvenim aršinima. Iako su na nepravilnosti ukazali i zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja, a ministar pravde Nikola Selaković krajem 2013. najavio preispitivanje odgovornosti privatnih izvršitelja, pomaka nema. Privatni izvršitelji naplaćuju dugove uz zelenaški procenat koji pravdaju fiktivnim uslugama koristeći ovlašćenja veća no što imaju sudovi i policija.

Dokle će građani Srbije da žive u kafkijanskom svetu teško je reći, ali kako to u praksi izgleda, opisaću vam ukratko iz vlastitog ugla. Ovaj kafkijanski proces se nažalost u Srbiji odigrava vek nakon Kafkinog čuvenog romana. Zbog neplaćene tzv. „doplatne karte“ (iako takva vrsta kazne nije zakonom regulisana) koju je JKP Parking servis zadenuo za brisač kada sam prekoračila uredno plaćeno vreme, dospela sam na sud. Pošto je od zadenute „doplatne karte“ do sudskog postupka prošlo dve godine odbacila sam optužbe JKP Parking servis sa obrazloženjem da je slučaj, ukoliko uopšte postoji, zastareo. Sud je presudio u moju korist. Malo potom ponovo je stigao poziv na suđenje koji nije sadržao ništa osim mesta, vremena i broja sudnice, te sam nekoliko dana, kao svaki pošten građanin bila uznemirena znajući da nisam učinila nikakav prekršaj. Kada sam došla na suđenje, obavestili su me da se radi o žalbi JPK Parking servisa. Odgovorila sam kao i prvi put uz opasku da nisam obaveštena o sadržaju žalbe, na šta mi je sudija rekla da će mi dati materijal, ali da nema potrebe da ponovo zakazujemo ročište jer to uvećava troškove i svima oduzima vreme. Naivno sam poverovala da je iskrena, pogotovu kada sam naknadno pročitala u žalbi koju sam na suđenju dobila da se advokat poziva na činjenicu da preduzeće koje se zove Javno komunalno preduzeće Parking servis u stvari ne pruža komunalne usluge. Bilo mi je logično da to nije moguće, ali ne i sudiji. Nakon nekog vremena stigla mi je poštom presuda u kojoj je stajalo da treba da platim ne samo kaznu i sudske troškove poslednjeg suđenja već i onog (u istom sudu) koje je rešeno u moju korist. Odlučila sam da se žalim, ali pošto nisam pravnik, trebalo mi je vremena da sakupim sve činjenice. Predala sam žalbu, a sud je odgovorio da sam zakasnila i da se odbija. Već tada mi je bilo jasno da sam „jazavac pred sudom“ i da ću umesto 5.460 dinara prvobitne kazne morati da platim oko 25.000 din. Osećala sam se poniženo, prevareno i besno, te vam je jasno zašto nisam pohitala da platim drakonsku kaznu. Par meseci posle toga ulazeći u zgradu u kojoj živim na oglasnoj tabli zatekla sam zgužvan papir na kome se ispod grba i imena Republike Srbije nalazilo ime izvršitelja (za koga sam mislila da je sudski) kao i moje ime u pozivu. Naravno, bilo me je stid što „visim“ na oglasnoj tabli i zapitala sam se kako je moguće da se jedan dokument uručuje na tako banalan način. Odmah sam okrenula broj telefona navedenog izvršitelja i po dogovoru otišla u njihovu kancelariju na Karaburmi, koju sam uzgred jedva našla jer se nalazi u polupraznoj, zabačenoj zgradi. (Idealno mesto za zelenaše, ali ne i za nekog ko iznad svog imena stavlja grb Republike Srbije). Tamo su mi saopštili da na ime spora sa JKP Parking servisom sada treba da platim preko 50.000 din. Bila sam blago rečeno šokirana, ali mi je bilo jasno da sam nemoćna i da će, ako nastavim da se inatim, doći da mi iznose stvari iz kuće i to možda u zlo doba noći pred uplakanom decom, kao na filmu. Čitala sam da imaju i takva ovlašćenja. Odabrala sam skuplje, ali bezbolnije rešenje i dogovorila se da zacepljenu cifru platim u nekoliko rata. Po isplati celokupnog iznosa usledio je telefonski poziv i taman kada sam pomislila da žele da mi se zahvale, doživela sam još jedan šok. Ženski glas sa druge strane obavestio me je da na ime nagrade za dobro obavljen posao treba da uplatim još 4.400 dinara na račun kancelarije izvršitelja Dejana Pantića. To me je zaista razbesnelo jer samo zelenaši usmeno ispostavljaju račune, te sam odbila da tako komuniciram i plaćam telefonski izrečene tarife. Posle nekoliko dana pozvala me je i osoba sa kojom sam u kancelariji privatnog izvršitelja nekoliko meseci ranije pregovarala o dinamici isplate. Ponovila sam da telefonom ne primam naloge za uplatu i da mi pošalje pisani izveštaj o tome šta sam do sada platila i šta oni to još potražuju od mene. Poslala mi je na imejl obaveštenje da sam uplatom od 51.970,00 izmirila celokupno potraživanje poverioca, a da na ime nagrade za rad izvršitelja treba da uplatim još 3.298,40, odnosno sa PDV-om 3.937,68 dinara. Proučivši Zaključak koji sam tada prvi put dobila i u kome se nalazi specifikacija svih troškova shvatila sam da sam osim kazne, raznih sudskih i advokatskih troškova platila i nepostojeće troškove za sastavljanje četiri zahteva raznim državnim organima za pribavljanje podataka o imovini kao i pet dostava preporučenom poštom. Ovi troškovi realno nisu postojali jer sam se nakon prvog poziva odazvala i počela da plaćam dug. To sam i napisala pomoćnici izvršitelja Biljani Dimitrijević pozivajući se na mogućnost koju daje „Pravilnik o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja“ da mi iznos nagrade umanji za 50 odsto. Naravno odbila je, te sam rešila da više ništa dobrovoljno ne uplaćujem, već da izvršitelji unapred naplaćene troškove odrade i tako zarade svoju nagradu. Ali ne lezi vraže, iznos se za dvadesetak dana skoro utrostručio, a način na koji se izvršitelj obratio mom poslodavcu u najmanju ruku je skandalozan, ali očigledno zakonski odobren. Preduzeću u kome radim izvršitelj Dejan Pantić „nalaže“ da mi zbog „namirenja troškova izvršnog postupka zapleni novčana primanja“ (čitaj platu) i uplati iznos od 9.821,28 dinara na namenski račun ortačkog društva Nikolić – Pantić. Takođe, mom poslodavcu „nalaže se da u roku od pet radnih dana dostavi isplatnu listu za poslednji mesec u kome su isplaćena novčana primanja izvršnom dužniku“ dalje navodeći moje ime, adresu, matični broj. Po kom zakonskom osnovu oni poseduju nečije lične podatke i nalažu dostavljanje izveštaja o ličnim uplatama? U ozbiljnim kompanijama visina plate je tajna, ali na kraju Zaključka privatnog izvršitelja, kao i u prethodnim slučajevima, stoji da „protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor“. Dakle: postupaj po naređenju i ne prigovaraj jer će te opet koštati duplo. Uzeh da vidim šta to duplo plaćam i nađoh da se u novom Zaključku opet nalazi: Sastavljanje zahteva državnom organu po ceni od 1.000 din (ovog puta na sreću samo jedno umesto već naplaćena četiri), sastavljanje ovog zaključka 600 din, dve lične dostave, pismena od po 900 dinara svaka (kome i šta su dostavili ne zna se, ali je očigledno unosno raditi u njihovoj kurirskoj službi ), nadzor nad obročnim izvršenjem 1.200 din (koga i šta su nadzirali ne zna se), administrativni troškovi 393 din i nagrada za uspešno sprovođenje, ali sada u iznosu od 3.281,40 din. Na sve to naravno plaća se i PDV. Iako nisam uspela da dobijem odgovor šta mi to naplaćuju i kako se visina njihove nagrade smanjuje, a razni troškovi odokativno rastu, ostala sam bez skoro 10.000 dinara koje su mi od plate zaplenili. Dakle pokušaj da objasnim da petnaestominutno zakašnjenje na parkingu u mom rodnom gradu ne bi trebalo da me košta 1.800 dinara platila sam 60.000 dinara. Tako funkcioniše naša pravna država prema svojim građanima.