Kako su muslimani u Jugoslaviji praznovali hrišćanske svece?

Ova priča Pravde je iz Bosanskog Šamca, a, kako se navodi, kao pojava je zastupljeno u celoj Bosni.

„Već i samo poreklo, a i zajedničko življenje uz to, učinili su da naši muslimani nisu mogli da se otmu od izvesnih primesa verovanja koja su ispovedala i ispovedaju njihova istokrvna no raznoverna braća. To je još jačano i običnim dejstvom jedne vere na drugu, čestim dodirnim tačkama u učenjima tih religija i ljudskom slabošću. Ishod  ovih ukratko napomenutih sila je taj da su u krajevima gde žive naši muslimani može da opazi jedna pojava koja je u celosti zanimljiva, čak i u naučnom pogledu“, početak je ovog teksta iz 1938. godine.

Pravda piše da „naši muslimani“ praznuju pojedine, određene hrišćanske svece i to pretežno iz pravoslavnog kalendara. Muslimani koji odaju naročito poštovanje nekim hrišćanskim praznicima čine to otvoreno, stalno i prema određenim svetiteljima. Neposredan uzrok je, kao i  svim veroispovestnma, strah od božanstva, a posredan sujeverje da će se izvesne nezgode i nesreće otkloniti ako se oda pošta svecu.

„U praznične dane se ne radi. To je u svim religijama. Ali hrišćani smatraju da je i za inoverce grehota ako rade u hrišćanske praznične dane. Poznat je slučaj sa jednim muslimanom iz Gradašca koji je na Sv. Prokopija radio u polju, pa mu se zapalio strv (sva žita), izgoreli mu kuća, žena i deca. On je tad prokukao: „Vlaško Prokopije što mi kuću raskopa, a decu pokopa!…“  I stalno se raspituje kad će doći taj svetac, pa tog dana ne radi nikakav posao i praznuje ga kao pravi hrišćanin“, ističe se u tekstu.

Navodi se da se i jednom drugom begu desio sličan, ali manje svirep, slučaj. Naime, na dan Ognjene Marije gonio je da mu se radi. I dogodilo se da mu izgori tog dana sve seno koje je nakupio na mnogim svojim livadama. Otada je Ognjena Marija za njega praznik.

Dalje se dodaje da se priča se i za Abdagu Abdagića iz Buševića – Sela kod Kulen-Vakufa sledeći događaj: Na Ilindan naručio raju da žanje pšenicu. Bio je lep sunčan dan. Raja ga odgovarala od toga, te kako je svetac, te da je grehota. On ipak natera na rad. Oko podne se iznenada digao vetar i razneo sve požnjeveno žito. Od toga dana aga poštuje Sv. Iliju.

„Iz drugih motiva se uvažavaju još neki hrišćanski praznici. Te pojave su nekad lokalne, različne i drukčije obrazložene. Najviše ih šire žene. Muslimani veruju u začeće i rođenje Hristovo, za Božić ispeku maslinicu (česnicu) i ćurana. Vode računa dalje o Blagovestima,  Đurđevdanu, Mitrovdanu.  Od katoličkih svetaca izgleda jedino da praznuju Sv. Antu. Sv. Anti prinose žrtve i katolici i pravoslavni i muslimani. U Sarajevu nije retka pojava da se u crkvi Sv. Ante vide na bogosluženju i skrušene muslimanke“, piše Pravda.

U istom broju list piše i o tome da se, iako izlečiva, guba sve više širi po svetu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme 27. avgusta pre 80 godina na naslovnoj strani, osim vesti sa međunarodnog nivoa, donosi i naslov o rekonstrukciji vlade Milana Stojadinovića.

Navodi se da su nakon ostavki pojedinih članova vlada, imenovani novi ministri vojske i mornarice, trgovine i industrije, kao i fizičkog vaspitanja naroda.

Međutim, predsednik vlade je istakao da ove kadrovske promene ne znače i promene pravca dotadašnje politike.

Tu je i naslov da školski lekari konstatuju da većina školske dece boluje od tuberkuloze.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.