Kako su naši genijalci pokorili svet

Đaci iz Srbije osvetlali su nam obraz i na međunarodnim olimpijadama iz fizike, iz astronomije i astrofizike, Svetskom prvenstvu istraživačkih radova, međunarodnoj smotri robotičara, Svetskom takmičenju u edukativnoj robotici…Rame uz rame sa đacima Matematičke gimnazije stoje učenici niške gimnazije “Svetozar Marković”, novosadske “Jovan Jovanović Zmaj”, ali i brojni drugi srednjoškolci koji su pokazali da se znanje, rad i trud isplate.

Sebe ne doživljavaju kao genijalce već kao “običnu” decu koja su posvećena onome što vole. Neki već sada svoju budućnost vide van granica naše zemlje, drugi se nadaju da će im uslovi omogućiti da ostanu ovde i po završetku školovanja.

Na dugačkoj listi najuspešnijih tokom 2018. godine posebno se ističu dva učenika Matematičke gimnazije – Aleksa Milojević i Pavle Martinović, zahvaljujući kojima je Srbija posle 44 godine imala dva takmičara sa osvojenim zlatnim medaljama na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Aleksa se do sada takmičio na međunarodnom nivou iz matematike, fizike i informatike, a sve nagrade nije izbrojao. Kaže da ih ima između 20 i 30.

– Za mene medalje predstavljaju mnogo više od nagrade za uložen trud i postignut uspeh. Svaka medalja vezana je za jedno putovanje, za neko novo iskustvo ili saznanje o nepoznatoj kulturi. Svakako, najznačajnije je zlato koje sam osvojio na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Trud koji stoji iza ove medalje za cilj je imao mnogo više od pukog priznanja. To je višegodišnje upoznavanje matematike iz ljubavi i radoznalosti. Iako je ova medalja velika potvrda tog rada, mislim da je i njegov prirodni rezultat. Naravno, život je mnogo širi od matematičkih takmičenja, i iako su ona veliko zadovoljstvo za nas, uživamo i u drugim, „običnijim“ aktivnostima, poput gledanja filmova, izlazaka – kaže Aleksa.

NJegov drug Pavle Martinović u svojoj kolekciji takođe ima dvadesetak medalja i oko 100 diploma. Osim zlata iz matematike prošle godine je osvojio i srebrnu medalju na Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi. Na pitanje koliko je rada potrebno da se stigne do vrha, Pavle iskreno kaže da bi lagao ako bi rekao da to ne zahteva puno vežbe.

– Matematika je disciplina koja zahteva trening da se stigne do olimpijskog nivoa i da se on održi. Redovno radim, ali sada je to više održavanje forme nego što je učenje novih stvari. Takmičim se skoro devet godina, a pet, šest godina na olimpijskom nivou. Srećom, motivacija mi je visoka, pa radim samo kad želim, a to je često. Naravno, skroz je u redu da par dana ništa ne radim, ali verovatno mi se i tad mota po glavi neki nerešen zadatak – kaže Pavle.

Svoje profesore smatraju ključnim faktorom za uspehe koje postižu na međunarodnoj sceni. Aleksa objašnjava da je uloga profesora da inspirišu i podstaknu učenike na rad, a da je posle toga na samim đacima da se dalje razvijaju. On smatra da Srbija ne zaostaje za uslovima za rad i pripremama za takmičenjima u odnosu na druge zemlje, što potvrđuju uspesi naših učenika na međunarodnom nivou. Takmičari se, dodaje, pre odlaska na takmičenje fokusiraju samo na pripreme, dok se obezbeđivanjem novca za put uglavnom bave vođe ekipa, organizatori takmičenja, društva matematičara, fizičara…

Ova škola posebna je još po nečemu:

– Svakodnevno viđamo naše drugare iz odeljenja koji su takođe odlični matematičari. To stvara zdravu konkurenciju između nas gde se međusobno motivišemo da ostvarujemo veće rezultate, a takođe, na dnevnom nivou možemo da razmenjujemo ideje i zadatke – ističe Pavle.

Na pitanje da li je teško biti talenat i kako ih okolina doživljava, Pavle kaže da je kao učenik mentorskog odeljenja okružen drugovima koji imaju slične afinitete, pa ga niko ne gleda “nimalo specijalno”.

– Iako drugi možda i kažu da sam talenat za matematiku, ja sam prosto oduvek radio ono u čemu uživam, bezrezervno i posvećeno. Moje okruženje je puno podrške za mene u svim situacijama, i kad ide dobro, i kad ide loše – iskren je Aleksa.

Recept za uspeh, kako kažu, ne postoji. Pavle smatra da je kod njega uspeh proizvela kombinacija ljubavi prema matematici i njegovog okruženja u Matematičkoj gimnaziji.

– Tražiti recept za uspeh u matematici podjednako je besmisleno kao i tražiti magični napitak za podmlađivanje. Prosto, ljubav, upornost i trud su nas doveli do ovde, ali to nije niti garant uspeha, niti jedini put do njega. Takođe, bitno je uživati u radu nezavisno od rezultata – smatra Aleksa, koji ove godine završava četvrti razred i planira da studije nastavi u inostranstvu. Pavle želi da studira i da ostane da živi u Srbiji.

Da matematika nije muška disciplina, kako se često misli, potvrđuje Jelena Ivančić, takođe učenica Matematičke gimnazije, koja je ove godine nizala uspeh za uspehom. Kao najznačajnije izdvaja srebrnu medalju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi i zlato na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke sa osvojenim maksimalnim brojem poena. Devojčice su, po njenom mišljenju, podjednako sposobne da budu uspešne u matematici kao i dečaci. Uspeh iz njene perspektive deluje vrlo jednostavno – “ako nešto volimo i radimo na sebi bićemo dobri, u suprotnom se time nećemo baviti”. Do medalja se ne stiže preko noći. Kaže da se godinama unazad priprema za takmičenja i da joj je to ranije oduzimalo više vremena, a danas manje. Stiže da izlazi, da se druži, svira klavir… Jelena je trenutno učenica trećeg razreda, a studije bi volela da nastavi na Kembridžu ili nekom američkom univerzitetu, pre svega zbog dobrih kurseva i kvalitetnih predavača.

Još jedna institucijama godinama unazad je takođe rasadnik talenata, ali na drugačiji način. Regionalni centar za talente Beograd 2 okuplja mlade entuzijaste koji svoje prve korake u svetu nauke i istraživanja prave upravo na ovom mestu, uz svesrdnu pomoć mentora – stručnjaka sa univerziteta i instituta. Na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu istraživačkih radova zabeležili su izuzetne rezultate. Teško je bilo sa tog spiska izdvojiti najbolje, a izbor nam nije olakšao ni direktor Centra Nikola Srzentić, koji nam je samo poslao imena najuspešnijih polaznika u 2018. i poručio da sami odlučimo. Naš izbor je pao na Saru Milošević, učenici Gimnazije u Inđiji, koja je na pomenutom takmičenju osvojila srebrnu medalju iz oblasti inženjeringa, a za isti istraživački projekat nedavno je nagrađena i priznanjem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

– U svom istraživačkom radu sam koristila izolator barijum titanat, koji je dodavanjem lantana transformisan u poluprovodnički materijal, različitim fizičkim i hemijskim procesima. Na taj način je materijal dobio određena senzorska svojstva koja su iskorišćena za njegovu primenu u vidu senzora za vlagu i vodonik, a koji mogu imati primenu u prehrambenoj ili metaloprerađivačkoj industriji. Pored toga je ispitana i interakcija materijala sa laserom da bi se utvrdilo da li se ta metoda može koristiti za njegovu obradu nakon proizvodnje – objašnjava Sara, koja još nije odlučila da li će studirati Tehnološko-metalurški ili Elektrotehnički fakultet.

Polaznica Regionalnog centra za talente Ana Mijušković, maturantkinja Treće beogradske gimnazije, na Svetskom prvenstvu istraživačkih radova dobila je zlatnu medalju u oblasti Life science-a (biologija i hemija). Ona je uz pomoć mentorke sa Instituta za onkologiju otkrila mutaciju na genu koja se pokazala češćom kod žena koje su imale rak dojke. Na pitanje da li će nastaviti da razvija svoj istraživački projekat, Ana kaže da “srednjoškolce niko ne smatra ozbiljnim i ne želi da ulaže sredstva u njihova istraživanja”.

Sara i Ana su još u osnovnoj školi počele da se interesuju za istraživanja, ali su mogućnost da se time bave dobile tek u Regionalnom centru za talente. Obe su polaznice i Istraživačke stanice Petnica, koja takođe pruža mogućnosti za istraživački rad i kreativnost. A sve to nedostaje redovnoj školi, gde se prevashodno insistira na teorijskim znanjima. Naše sagovornice kažu da su svesne da je rezultat koji su postigle značajan, ali ne smatraju da zbog toga treba da budu posebno istaknute ili nagrađene u svojim školama.

– Nisu me nešto posebno pohvaljivali, ali ja to i ne očekujem. Ovo radim zbog sebe…nije da se time niko drugi ne bavi. Jesam uspešna, ali daleko od toga da bi trebalo da me dižu u nebesa – kaže Sara.

Smatra da ima budućnosti baviti se naukom, jer “toliko toga još treba otkriti i istražiti”. Na pitanje šta je njen recept za uspeh, kroz osmeh citira direktora Regionalnog centra za talente Nikolu Srzentića koji je rekao da su za uspeh potrebne tri stvari: upornost, upornost i upornost. Vremena joj ne nedostaje i za druge stvari, jer rad u Centru smatra hobijem.

– Veoma je bitan entuzijazam jer nas niko ne tera da se ovim bavimo. Važno je da imamo inicijativu, da se dogovaramo sa mentorima, jer oni imaju svoje poslove i druge obaveze – ističe Ana, buduća studentkinja medicine.

Kažu nam da se rad u Centru i sa mentorima ne plaća, jer su sredstva i materijal obezbeđeni, ali je novac potreban za karte za odlazak na takmičenja i kotizaciju. A u “trku” za sponzorima uključeni su svi – i učenici i njihovi roditelji i direktor Centra. Deca se već sada pitaju kako obezbediti novac za narednu međunarodnu smotru u Maleziji.

Mlade talente, učenike srednjih škola, koji su na međunarodnim takmičenjima osvojili jedno od prva tri mesta tokom 2018. primio je nedavno predsednik SANU Vladimir Kostić. Reč je o 41 učeniku, koji su se istakli znanjem na takmičenjima u Rumuniji, Rusiji, Portugaliji, Japanu, Kazahstanu, Bugarskoj, Italiji, Slovačkoj i na Tajlandu. Među njima su bili i sagovornici Danasa. Predsednik SANU je mladim talentima poklonjeni vrednosne vaučere i monografiju o Mihailu Petroviću Alasu.

Srebro za fizičare

Na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike za učenike srednjih škola koja je u julu održana u Lisabonu, svi naši učenici su osvojili srebrne medalje. Zanimljivo je da su u timu bila dva para blizanaca – braća Igor i Marko Medvedev iz Matematičke gimnazije i Novak i Bogdan Stanojević, koji su pohađali nišku Gimnaziju “Svetozar Marković”. Peti član ekipe je bio Dimitrije Pavlov iz Gimnazije “Vuk Karadžić” u Loznici.

Nagrade i robotičarima

Na Svetskom takmičenju u edukativnoj robotici ekipa Politehnike – škole za nove tehnologije iz Beograda osvojila je prvu nagradu u međunarodnoj konkurenciji, u kategoriji nerezidencijalnih takmičara. Tim beogradske OŠ “Vladislav Ribnikar“, pored osvojene nagrade za najbolji nastup, zauzeo je treće mesto. Među nekoliko hiljada ekipa iz 50 zemalja sveta, naši mladi robotičari „Politehnike“ i „Ribnikara“ Nikola Starčević, Mašan Vučinić i Mihailo Marković uz podršku mentorke Jelene Stojanović, kao i Marko Kolundžija, Igor Stamenković i Ivan Antoković u pratnji mentora Đure Pađana, plasirali su se u sam vrh ovog prestižnog takmičenja, održanog 15. i 16. decembra u Šangaju.