Kada je nastalo Diznijevih sedam patuljaka?

“Otac omiljenih i u celom svetu rado gledanih filmova o Mikiju Mausu, može da se pohvali da se njegova, već prilično obimna porodica, proširila za još sedam članova”, piše jugoslovenski list Pravda 8. maja 1938. godine, najavljujući novi crtani.

“U Njujorku ovaj najnoviji trik – film ima ogroman uspeh, a veliki njujorški bioskop ‘Radio siti mjuzik hol’ ima od njega čist prihod od 108.000 dolara, što znači rekordan prihod za američke bioskope velikog stila”.

Drugi veliki bioskop Njujorka je najavio tada da će film držati na platnu punih šest meseci, a Diznijeva mašinerija nije tada stizala da napravi toliko kopija koliko je bioskopima u Americi bilo potrebno.

Novi film je, piše Pravda, čak uticao pre 80 godina na američku žensku modu.

Dame su počele masovno da nose šešire koje čak – imitiraju kape sedam patuljaka!

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je građena Crkva Svetog Marka?

Crkva Svetog Marka, kakva danas postoji u centru Beograda, zapravo je izrađena pre tačno osam decenija. Samo spoljašnji radovi koštali su tadašnjih 16 miliona dinara.

Crkvu su projektovali beogradski arhitekti braća Krstići i dali joj izvesnu sličnost sa Gračanicom na Kosovu – sve ovo piše predratni list Vreme tačno 8. maja 1938. godine.

Prostor koji ona zahvata jeste 2.400 kvadrata, a planirano je bilo da može da primi 3.000 ljudi.

“Zidanje je počelo u julu 1932. godine”, piše Vreme. “Kada je trebalo početi obletanje crkve kamenom, izbio je sukob između preduzimača i crkvene uprave sa druge strane”.

Spor je trajao više od šest godina, pa tako nije bio gotov ni u trenutku pisanja teksta. U međuvremenu je crkva unajmila drugog preduzimača, ali nije poznato šta je konkretno bilo problematično i predmet spora. Iz teksta može da se vidi kako je planirano da zdanje izgleda, a od prilike tako je i dan danas.

Crkva je napravljena tako da ima tri ulaza, a obložena površina kamenom iznosi 8.000 kvadrata, dok je za oblaganje iskorišćeno više od 3.000 kvadrata belog i crvenog kamena.

“Iz crkve se jednim stepenicama može spustiti u kriptu, a drugim popeti na hor”, piše novinar. “Svi krovovi, ispadi i kupole su prekriveni bakrom, za šta je iskorišćeno 4.100 kvadrata bakra”.

List istog dana još piše i o “najslavnijem bokeljskom moreplovcu koji je obišao čitav svet”. To je izvesni Petar Zambelić, koga je tadašnja čileanska mornarica angažovala za prvog moreplovca njihovog tima.

Među najzanimljivijim, ali i najstrašnijim iskustvima, Zambelić pominje kako je jednom u moru našao mrtvački kovčeg u blizini ostvra Cejlon, ali i kako je jedva preživeo brojne brodolome. Na svako od svojih putovanja navodno nije išao bez – javorovih gusala.

Kad je giljotina bila humana?

Tu je još i priča o susretu novinara sa praunukom pronalazača giljotine u Jugoslaviji. U pitanju je Francuz, praunuk Žozefa Giljotine, po kojem je ovaj “izum” i dobio ime. On se, začuđujuće, ponosio njime.

“Ja se ponosim pretkom koji je mnogo učinio za humanizovanje smrtne kazne”, rekao je taj Francuz novinaru i objasnio da mu je čukundeda bio lekar, pa tako i zapravo – humanista.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.