Kako su pčele pre 80 godina zamenile golubove pismonoše

Dnevni list „Pravda” pisao je o neobičnoj pojavi za vreme kinesko-japanskog rata koji je trajao godinama. Japanci su za svoje potrebe prenošenja poruka koristili pčele umesto golubova pismonoša.

„Kineske vojne vlasti su nedavno sasvim slučajno došle do jednog interesantnog otkrića i doznale da japansko vojno vođstvo u današnjem ratu umesto golubova pismonoša u poslednje vreme upotrebljava pčele za prenošenje izveštaja.”

U analizi ove pojave, primećene su izvesne sličnosti između ove dve vrste, a najpre činjenica da pčela sa sigurnošću pronalazi svoju košnicu, bez obzira gde se nalazila, dok je kod golubova to slučaj sa njihovim gnezdom.

„Ako se košnica premesti na neko udaljeno mesto, pčela i u tom slučaju uvek pronalazi svoj dom, pretpostavljajući da se u košnici nalazi ista matica.”

Prepoznajući prednosti i mogućnosti koje bi doneo ovakav vid komunikacije, Japanci su razvili poseban sistem prenošenja poruka putem mikroskopskih cedulja.

„Obaveštajna služba pomoću pčela pismonoša se obavljala na taj način što se poverljivi izveštaj, koji treba dostaviti udaljenom mestu na frontu, mikroskopski smanjuje na jednoj maloj cedulji, pa kada se pčela vrati kući, taj smanjeni snimak izveštaja se uveličava, da bi postao čitak.”

Ceduljicu bi nakon smanjivanja postavljali na jednu od nogu kod pčela. Zbog njihove brzine leta, ali i veličine, neprijatelji su bili gotovo u potpunosti onemogućeni da ih uoče, što nije bio slučaj i sa pernatim kolegama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dok se dnevni list „Pravda” bavio pčelama pismonošama, dnevni list „Vreme” pisao je o novoj odredbi Ministarskog saveta o promeni noćnog rada u pekarama, ali i o ograničenju ponude u istim.

„Na osnovu Uredbe o izmenama postojećih propisa i donošenja novih, Ministarski savet je na predlog ministra trgovine i industrije doneo važnu Uredbu, kojom je regulisano pitanje snabdevanja stanovništva i vojske hlebom.”

Pored promena o samom načinu snabdevanja, zanimljiv je i deo odredbe o vrstama hleba koje će biti moguće za proizvodnju i kupovinu.

„Ostvarena je želja da se uvede narodni hleb, za svakog isti: Nema više bele vekne i crnog somuna. Svi će jesti zdrav i dobar narodni hleb.”

Prema pojedinim članovima ove uredbe, još jedna od novina bila je zabrana noćnog rada u ovim objektima.

„Kada se potsetimo na uslove rada pod kojima su do sada radili pekarski radnici, svi bez razlike, shvatićemo značaj ove odredbe. Kraj užarene peći, obično goli do pojasa radili su cele noći pekarski radnici. Očiju podnadulih od dima, iscrpljeni, pekarski radnici su pod veoma teškim uslovima zarađivali su svoje nadnice. O nagradi za prekovremeni rad večito su sanjali.”

U saopštenju koje je predočavalo promene koje će se dogoditi u budućnosti, istaknuta je i sigurnost da će za svakoga biti jednako dostupni svi proizvodi i potpuno istog kvaliteta.

„Sada, možda ćemo jesti crni hleb, ali će ga biti u izobilju za sve. Ješćemo ga bajatog, ali će radnici biti veseliji, odmorniji i zdraviji.”

Prema rečima u saopštenju, nove promene su već u ranoj fazi naišle na odobrenje, kako pekara, tako i od svakog ko je razumeo položaj u kakvom su se nalazili radnici iz ovih objekata.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.