Kako su pre 80 godina mediji izveštavali o kokainu

List Vreme je pisao o novoj pošasti koja je uzela maha kako u svetu, tako i u Jugoslaviji. Evropa je do Prvog rata imala problem sa „morfinistima“, međutim, kokain je nova pošast koja razara ljude širom sveta.

Poreklo koke (biljke od koje se proizvodi kokain) je Južna Amerika. Domorodačka plemena ovu biljku koriste svakodnevno kako bi bila jača, izdržljivija i kako bi suzbila glad i žeđ.

Međutim, moderno društvo i svet su zloupotrebili ovu biljku i od nje napravili ekstrakt u vidu kokaina koji se prvenstveno koristio u medicinske svrhe.

Osim u Južnoj Americi – mnoge plantaže su napravljene u Indiji zarad pravljenja medikamenata od lišća koke. Međutim, proizvodnja kokaina je tolika da je količina kokaina proizvedena u medicinske svrhe minorna u odnosu na onu koja se proizvodi za zloupotrebu i šalje se sve od Severne Amerike, Evrope do Azije, pisalo je Vreme.

Kokain je doživeo „bum“ za vreme prohibicije u SAD kad su mnogi potražili zamenu za alkohol. Potom, među veteranima, invalidima i duševno slabijim ljudima koji su popravljali svoje raspoloženje kokainom, neznajući kakav ih pakao čeka.

Kokain isprva izaziva euforiju, povećano samopouzdanje, popravlja raspoloženje, psihofizički čini konzumenta jačim (makar prividno) sve dok ne nastupi kriza, gde se konzument oseća utučeno i loše te traži još kokaina i tako ulazi u začaran krug koji ga čini „kokainistom“.

U zakonskoj prodaji cena kokaina u Kraljevini Jugoslaviji iznosi deset hiljada dinara za jedan kilogram.

Tu nastaje problem jer mnogi trgovci koji se ne libe ikakvog nemoralnog čina donose kokain sa svojim pomagačima i opus njihovih kupaca je sve veći. Dok su na početku mogli samo ljudi iz visokog staleža da ga priušte, danas ga uzimaju skoro iz svih slojeva društva.

Kokain je društvena droga, lako se konzumira i skoro uvek u društvu drugih „kokainista“, pa tako sve više ljudi ulazi u začaran krug. Dok morfin sa druge strane zahteva dozu privatnosti jer postoji „aparatura“ i „procedura“ za uzimanje, pa se koristi u privatnim prostorijama.

Namerni nemar trgovaca, lako bogaćenje i zarada na tuđoj muci koja je najlakši način da se napune džepovi skorojevića donela je novu strahotu koja guta ljude i njihove porodice.

Zbog svog dejstva, strogi propisi i oštrije kazne bi zasigurno smanjili kokain na ulicama jer se zabrana iste ne može dogoditi – zbog njenog korišćenja u medicinske svrhe.

Takođe, bilo bi veoma korisno informisati ljude o ovoj pošasti putem štampe, radionicama i putem ustanova koji bi se više pozabavili ovim problemom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda je pisao o vedrijoj temi koja je lepšoj polovini trebalo da bude jako značajna kad je u pitanju korak sa modom i modernim načinom odevanja.

Kombinacija jednobojnih odevnih predmeta sa kariranim ili prugastim pruža draž koja leži baš u njenoj jednostavnosti.

Žene širom sveta su prigrlile ovu odevnu kombinaciju koja nije previše zahtevna. Nakit, ukrasi i umetci su svedeni na minimum.

Karirani ili prugasti deo obično zauzima prednji gornji deo haljine, dok su nazad i donji prednji deo jednobojni. Jednobojni delovi su obično neutralnih i neupadljivih boja, piše Vreme.

Na takvim jednostavnim haljinama odlično stoje džepovi koji su sve popularniji i kao finalni i obično jedini ukras koji će isticati žensku figuru se stavlja pojas ili kaiš.

Ovakve haljine i kostimi odlično idu uz jednobojan kaput neupadljive i cipele koje vam najviše odgovaraju.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“