Srbija je uvela privremenu zabranu lova na grlicu, jarebicu i prepelicu. Od naredne godine lovna sezona na prepelice biće skraćena i trajaće od 15. avgusta do 30.septembra 2022. godine, privremena zabrana lova na grlicu trajaće do 14. avgusta 2024. godine, što uključuje dve lovne sezone a privremena zabrana lova za jarebicu trajaće do 14. oktobra 2024. godine, odnosno tri lovne sezone.
Prepelice su među najugroženijih vrstama divlje ptice u Srbiji. O razlozima zašto je to tako u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode kažu da prepelica za život koristi uglavnom poljoprivredna staništa, kao i travnate površine a pošto je intenzitet poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini sve veći, velike površine pogodnih staništa postaju ekološke zamke u kojima stradaju najčešće jaja i gnezda, kao i mladunci.
-Zbog koršćenja pesticida, naročito insekticida, hranidbena baza se takođe smanjuje. Na osnovu podataka iz Crvene knjige faune Srbije, migratorna populacija ptica u poslednjih 30 godina opala je za više od 30 odsto, zbog čega se taj deo populacije smatra ranjivom na nacionalnom nivou, a takav negativan trend je i u Evropi – objašnjava Nataša Sarić, v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da je za desetkovanje populacije prepelica u Srbiji zaslužan krivolov uz pomoć elektronskih vabilica.
-Procenjujemo da se na području Srbije, uglavnom vikendom, dnevno nezakonito koristi oko 800 elektronskih vabilica. Ovi uređaji su glasni i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od 2 kilometra. Ove godine otkrili smo preko 80 slučajeva krivolova prepelica a lovočuvari nisu prijavili ni jedan slučaj. Zato edukujemo građane kako bi pomogli da se ova praksa zaustavi – kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ova organizacija uspeva da otkrije samo mali broj nezakonitog lova na prepelicu. Prošlog meseca evidentiran je slučaj krivolova sa dve elektronske vabilice kod Titela, a kažu da to nije usamljen primer.
-To je zato jer je poljočuvarska služba uposlena od Lovačkih udruženja da kontrolišu šta rade članovi njihovih društava, pa je ta kontrola neizvodljiva. Mi poznajemo čestite čuvare, koji su dobijali otkaz jer su otkrivali u krivolovu svoje šefove, upravnike lovišta. Dakle ne može koza da čuva kupus – objašnjava Ružić, za koga je ovo paradoksalna situacija iz koje se, ipak, može izaći.
Potrebno je, kako kaže, da Vlada Srbije svoj doneti zaključak o iskorenjivanju krivolova na divlje ptice dostavi svim državnim organima, koji će postupati po njemu a ne da, kao sada, policijske uprave i tužilaštva budu iznenađena kada im se prijave problemi u lovištima.
-Dovoljno je da policija bude o svemu obaveštena a da Lovački savez svim udruženjima pošalje dopis da gde god budu nađene vabilice, lovišta će biti zatvorena. Tu se cela priča završava – decidiran je Ružić.
On ističe da je poseban izazov štititi vrste koje se kreću, posebno u periodu kada je u Srbiji lovna sezona na ovu vrstu, od 15. avgusta do 30.septembra.
-Bez elektronskih vabilica teško da se može uhvatiti lako prepelica. U Srbiji gotovo da i ne postoji legalan lov na prepelice, to institucije prećutkuju. U ovom slučaju Lovačka udruženja znaju da njihovi članovi vrše krivična dela, neki čak kupuju nedozvoljena sredstva za lov, na kraju imate i turističke agencije koje organizuju lov za strane državljane, pa inspekcije i nadležne državne organe koji se ne bave ovi problemima. Još jedan detalj govori puno, svuda gde smo otkrili krivolov lovci su imali važeće dozvole – kaže Ružić.
Kada su u seobi, prepelice najćešće borave u ravnici, širom Vojvodine ali i u Šumadiji, Vlasini, na Pešteru i Zlatiboru. Kritična mesta gde se vrši krivolov prepelica su jugozapadna Bačka, opštine Bač, Bačka Palanka i Apatin, pa Bačka Topola, zatim u Banatu oko Kikinde i Mokrina, slede Srbobran, pa južni Srem, zona oko Velikog Gradišta i Požarevca i Malo Crniće.
-Najveće gubilište ptica je u Trsteniku, gde se hvale velikom brojem lovaca. Tamo se vabilice postavljaju na svaki kilometar. Ljude se žale da ne mogu da spavaju od vabilica. Problematične zone su i Kruševac, Rača, Topola, Knjaževac, Paraćin, Bogatić, Obrenovac, Avala, Ritopek, Kosmaj. Kad to sve pogledamo, sredinom sezone krivolovci po vabilici mogu da ubiju i do deset ptica. Za šezdeset dana lovne sezone to su hiljade ptica. Postoje lovišta u kojima vabilice rade bez prestanka i niko ne reaguje – objašnjava Ružić.
A zašto su baš prepelice meta, s obzirom na to da su male ptice bez puno mesa, odgovor je da „lovci vole da pucaju na brzu metu“.
-Lovci kažu da je to atraktivan letnji lov u kome se pas dobro istrči a oni se dobro ispucaju. Za nas zaštitare, to je čist sadizam, želja za ubijanjem – kaže Milan Ružić.
Tri godine zatvora za krivolov prepelica
Korišćenje elektronskih vabilica je zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine. Ipak, praksa pokazuje da su krivolovci „žilavi“ pa godišnje strada i do 50.000 prepelica na ovaj način, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.