Kako su pronađene El Grekove slike pre 80 godina

„Zahvaljujući građanskom ratu u Španiji pronađene su nove El Grekove slike” glasio je jedan od naslova na unutrašnjim stranama dnevnog lista „Vreme”. Slike autora čije je pravo ime glasilo Domenikos Teotokopulos bile su zamalo uništene.

„Ali uspelo je da sve one budu spasene, i šta više, kako doznajemo iz španskih listova, bila su pronađena i neka nova El Grekova dela. Od novih El Grekovih slika pronađena je prvo slika ‘Dobar pastir’, koja je bila nađena u selu Dalimijer, u proviniciji Toledo.”

Restauracija ovog dela urađena je posle rata, nakon što je preneta u muzej El Prado u Madridu. Kako ističe autor teksta, slika je neobične lepote i jedna od poslednjih dela ovog velikog majstora.

„Druga dosad nepoznata slika predstavlja sv. Apostole Franju i Andreju. Ovo platno nađeno je u manastiru u Madridu a veličina mu je 167/113. Rađeno je u doba najzrelije slikareve mladosti.”

Na spisku slika ovog autora koje su doživele nesrećnu sudbinu našlo se pet dela: „Madona sa ogrtačem”, „Sveti Ildefons”, „Krunisanje Marije Device”, „Blagovesti” i „Rođenje Hrista”.

„Ove slike rađene su od 1603 do 1604 godine, kad je slikaru bilo 62 godine, za bolnicu Ileksas, koja leži na pola puta između Madrida i Toleda. Za vreme rata ove slike bile su sakrivene, ali kako su bile rđavo spakovane, skoro većina od njih bila je oštećena.”

U samom procesu prebacivanja slika do Madrida, pokisle i tako mokre sklonjene su u jedan podrum, da bi potom bile potpuno zaboravljene. Kada su ih ponovo pronašli, uveliko je boja na mestima otpala, ali i sama struktura platna je bila izmenjena i oštećena.

„Ali i pored toga uspelo je da se ove slike dobro restauriraju, pa su tako ova dela od neprocenjive vrednosti spasena.”

Kao najlepša, izdvojila se slika „Sveti Ildefois” koja se smatra kao najbolje delo ovog grčko-španskog majstora.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list „Pravda” pisao je o najvećoj trgovačkoj floti na svetu koju poseduje Norveška.

„Drugog dana stvaranja sveta, kaže Biblija, Bog je odvojio zemlju od vode. Međutim, izgleda da je zaboravio toga dana na Norvešku, koja zaista pretstavlja nerazlučivu mešavinu zemlje i vode. Nigde u svetu voda ne zalazi tako duboko u kopno kao u Norveškoj.”

Između vode i neplodne zemlje, stanovnicima ove zemlje nije mnogo šta preostalo, osim da, prvo na stablima, a kasnije na svojim karavelama, osvoje fjordove, slana jezera, a na samom kraju i okeane.

„Morune, haringe i ogroman broj drugih vrsta riba omogućuju Norvežanima da se već hiljadu godina bave ribolovom. Već početkom januara, nešto oko četrdeset hiljada ribara odlazi na Loftska ostrva, gde ih čekaju desetine hiljada lađica za lov na morune.”

Lov na ove ribe vršio se noću, a jedan od alata koji se koristi je upravo ribarska mreža. Međutim, samim ulovom ribe posao se ne završava.

„Ono što je najinteresantnije, to je ‘toaleta’ ribe koja se vrši u luci. U ovom poslu učestvuju i žene, pa čak i deca. Čim je moruna rasporena, vadi se džigerica i stavlja u specijalno bure; specijalnim postupkom u fabrikama izvući će se iz te jetre čuveno riblje ulje.”

Svaki deo ribe je imao svoju namenu, ništa se nije bacalo. Od januara do kraja aprila okolina Narvika ličila je na široka prostranstva prekivena ribom koja se suši. Bezbrojne usoljene morune ležale su izložene morskom vazduhu, da bi na taj način bio dovršen proces konzervisanja, te da bi bila spremna za izvoz.

„Tri stotine hiljada tona ribe pretstavlja, od prilike godišnji izvoz Norveške. Tome treba dodati blizu deset miliona litara ribljeg ulja i milion i dvesta hiljada buradi kitovog ulja.”

Norveška trgovačka mornarica brojala je oko 4500 lađa, od kojih su devet desetina bili transportni brodovi. Najveći deo tih brodova je pre osamdeset godina bio pod upravom saveznika, pošto je deo Norveške tada bio okupiran.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.