Korona virus, Severna Makedonija
Foto: EPA-EFE/ GEORGI LICOVSKIPored smenjivanja onlajn i nastave uživo, jedan broj evropskih zemalja izabrao je fleksibilni model za povratak učenika u škole, po kome mere zavise od toka epidemiološke situacije bilo na nivou cele zemlje bilo na nivou pojedinačnih oblasti, pokazala je analiza objavljena na sajtu platforme „Covid 19 Health System Response Monitor“ (HSRM), koja je nastala kao zajednički poduhvat evropske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije, Evropske komisije, i Evropske observatorije za zdravstveni sistem i politiku.
Ista analiza navodi da je pojava virusa među učenicima uglavnom bila ispraćena izolacijom odeljenja i nastavnog osoblja sa kojim su zaraženi đaci bili u kontaktu, te da nije donošena odluka da se čitave škole zatvore.
Nakon prvobitnog obustavljanja nastave širom Evrope na početku pandemije, obrazovne institucije bivale su zatvorene, i to privremeno, samo u situacijama kada su određeni regioni postajali mini žarišta odnosno kada je dolazilo do velikog prenošenja virusa među stanovništvom.
Analiza HSRM-a obuhvatila je 13 evropskih zemalja oslanjajući se na podatke dostupne do početka avgusta.
Prema ovim informacijama, nekoliko zemalja poput Luksemburga i Grčke primenjuje model po kome se odeljenja dele u grupe koje potom naizmenično pohađaju onlajn i nastavu uživo, što je pristup koji je i Srbija izabrala.
Na drugoj strani, pojedine države kao što su Belgija ili Norveška razradile su različite scenarije za održavanje nastave u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Tako su Belgijanci odlučili da ako je epidemiološka situacija povoljna (zeleni scenario), svi pohađaju nastavu uživo uz redovno pranje ruku kao jedinu meru prevencije.
Ako dođe do pogoršanja – što je nazvano žuti scenario – u školama postaje obavezno nošenje maski i održavanje socijalnu distancu, dok u slučaju narandžastog i crevnog scenarija smenjuju se nastava uživo i onlajn časovi uz još strože mere zaštite u školama.
Pri tome, ova država odlučila je i da obdaništa kao i osnovne škole ostanu otvorene bez obzira na dalji tok epidemije.
Sličan pristup odabrala je i Austrija, u kojoj takođe postoji mogućnost da se onlajn i nastava uživo smenjuju ako dođe do pogoršanja situacije u određenom regionu, a školama je ostavljena mogućnost da samostalno odluče da li će održavati nastavu na tradicionalan način ali sa manjom grupom đaka.
Nemačka je takođe orijentisana pre svega ka tome da se održi nastava uživo, sa odeljenjima koja su podeljena u manje grupe tako da ako dođe do pojave virusa, mogu da se izoluju samo pojedinačne grupe umesto cele škole.
U ovoj državi takođe postoji i mogućnost prelaska na onlanjn nastavu kada ne postoje uslovi da đaci odlaze u školu ili ako roditelji izraze želju da njihovo dete nastavi školovanje putem interneta.
Analiza HSRM-a pokazuje da su otvaranje škola za sada ispratili pojedinačni slučajevi pojave virusa među đacima. U tim situacijama države obuhvaćene analizom izolovale su samo odeljenja i nastavno osoblje koje je bilo u kontaktu sa zaraženim đacima dok su ostali nastavili nastavu uživo. Do zatvaranja obrazovnih instuticija dolazilo je samo u situacijama kada su određeni oblasti postale mini-žarišta, i to privremeno.
Brz odgovor najvažniji
Na kraju, pomenuta analiza konstatuje da „iako uloga dece u prenošenju virusa još uvek nije poznata do kraja, brz odgovor prilikom pojave prenosa virusa u školama i zajednici se pokazao kao važan radi sprečavanja daljeg širenja virusa“. Takođe je važno prepoznati prenos virusa u zajednici kao ključni faktor prilikom ponovnog otvaranja škola. Obuzdavanje prenosa virusa u zajednici stvoriće uslove za sigurniji povratak đaka u škole – zaključuje se u analizi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
