Kako su reagovali Jugosloveni na posetu Hitleru 1938. godine?

“Trg pred železničkom stanicom bio je prekriven pristalicama radikalne zajednice iz Beograda, Pančeva i Zemuna”, piše Vreme. “Predsednik Stojadinović prošao je i kroz Ljubljanu i Zagreb, gde je klicajući i srdačno dočekan”.

Na naslovnoj strani je fotografija Adolfa Hitlera i predsednika Vlade Jugoslavije M. Stojadinovića, a dalje u novinama je i kolaž sa brojnih vojnih smotri nacista u Nemačkoj, kojoj je srpska delegacija prisustvovala.

Piše se dalje da su jugoslovenski novinari poslednjeg dana prijema prisustvovali i bili gosti svečanog bala u Minhenu sa najvišim nacistističkim zvanicama.

Prenose se i izveštaji nemačke štampe iz tog vremena o odnosima Jugoslavije i Nemačke.

“Vođa i vrhovni kancelar, ali i celokupna publika su sa najvećim poštovanjem i rispektom primili visokog jugoslovenskog gosta predsednika kraljevske Vlade Stojadinovića”, navodi se u izveštaju  “Berliner Tegeblata”.

List Vreme još piše još i o tome kako je glavni uzročnik Švedskog bogatstva – industrija. Na naslovnoj strani je i reportaža kako je knjeginja Olga posetila izložbu umetnica Male antante. Tu je i tekst kako general Franko u Španiji priprema ofanzivu koja treba da odluči rat u ovoj zemlji.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda piše da je poseta Nemačkoj trebalo da bude samo politička, ali da je predsednik Vlade Jugoslavije iz Berlina otišao u Minhen na lični poziv Firera Nemačke.

“Firer je želeo da Stojadinović dobije potpunu sliku nove Nemačke u svim domenima njenog stvaranja i njenih modernih stremljenja”, piše Pravda.

Poseti je sve  vreme prisustvovao, piše se, i Gebels, Hitlerov kasnije ministar za propagandu, marketinški mag koji je doveo nacizam do širokih narodnih masa.

Upravo nastavak teksta svedoči da je poseta jugoslovenskog funkcionera odjeknula putem mreže nemačkih radio stanica svuda u zemlji i odmah je preneta nemačkoj javnosti.

Tu je i tekst o obrazovanju, koji donosi podatak da na Pravnom fakultetu u Beogradu studira više od polovine svih studenata Beogradskog univerziteta.

Pravda se detaljno bavi i ratom na Dalekom istoku i donosi tekst da u Parizu smatraju da se tako stvara žarište ”budućeg požara”. Polemiše se i šta će biti ako Japan objavi rat Kini.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.