aleksandra đukićZrenjaninka Aleksandra Đukić, rođena Berbakov, redovna profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, profesionalno je usmerena na urbanističko projektovanje i planiranje, urbanu morfologiju i urbanu obnovu, autorka je knjige “Oblikovanje javnih prostora” koja je i udžbenik iz naučne oblasti Urbanizam..
Rodni grad autorki je i dalje inspiracija, što se može pročitati u ovoj knjizi, a poseban kvalitet knjizi su dale i ilustracije koje su uradili učenici zrenjaninske osnovne škole “Sonja Marinković” i akademska slikarka iz Zrenjanina Valentina Vencel.
O interesovanju za javne prostore i glavne ulice, Aleksandra Đukić kaže: „Želela sam da saznam kako se živelo nekada u gradovima, kako se danas živi i kako se koriste otvoreni gradski prostori na različitim meridijanima, kao i otvaranje novih vizura ka ovim prostorima u budućnosti. Kako će ih koristiti i kakav značaj će imati za buduće generacije? Da li će se izgubiti njihov fizički okvir insistiranjem na virtuelnim prostorima ili će opstati uprkos mnogim izazovima koji nas očekuju u budućnosti, poput klimatskih promena, prenaseljenosti, promenama ritma u svakodnevnom životu? Otvoreni javni gradski prostori su mesta koja oslikavaju kulturu jednog naroda.“
Glavna gradska ulica i glavni gradski trg su imali raznovrsne namene koje su se tokom vremena često menjale i usložnjavale, najčešće u zavisnosti od transformacije društveno-političke organizovanosti društva.
„Trgovi vojvođanskih gradova su u 19. veku bili otvorene tržnice, a između dva svetska rata najčešće parkovske površine, dok su posle Drugog svetskog rata transformisani u velike parkinge. I odnos stručnjaka prema glavnoj gradskoj ulici se menjao tokom vremena, od potpune negacije posle Drugog svetskog rata i predloga radikalne rekonstrukcije, do zaštite njene ambijentalne vrednosti dvadeset godina kasnije, kao i od dominantne saobraćajne funkcije (kroz glavnu ulicu u Zrenjaninu je prolazio i voz), do isključivo pešačkog saobraćaja“, objašnjava profesorka.
Međutim, naglašava, u svim kulturama i u različitim vremenskim epohama, ovi glavni gradski elementi uvek su predstavljali simbol grada – mesta koja su oslikavala kulturološke obrasce življenja, tehnološka dostignuća i politička uverenja, prostor na kojem su se stanovnici predstavljali poseticima drugih gradova i sredina.
Zrenjanin, njegove ulice i trgovi imaju važno mesto u publikaciji.
„Zrenjanin ima mnogobrojne otvorene javne prostore, koji se razlikuju po značaju, razmeri, odnosu prema prirodi, načinu korišćenja, dinamici kretanja i oblikovanju. Trasa glavne ulice datira iz perioda geneze grada i vodila je ka utvrđenju, za koje se pretpostavlja da se nalazilo na mestu današnjeg objekta gradske opštine. Za glavni gradski trg se pretpostavlja da se nalazio van utvrđenja“, kađe naša sagovornica.
Dok je glavna ulica u 19. veku, ukrašena dvostrukim drvoredom, predstavljala mesto za šetnju, korzo, kupovinu u prodavnicama, oslikavajući na taj način dinamičnu strukturu, trg je imao stacionarni karakter – pijace, okupljanja ispred crkve, a sredinom 20. veka parkinga, druženja na terasi kafića: „Svako vreme je utiskivalo neke promene u ove prostore i ostavljalo svoje pečate, a građani su vrlo često bivali nezadovoljni promenama. I poslednja transformacija ovih gradskih elemenata je prouzrokovala mnogobrojne polemike među građanima.“
Kkao naglašava profesorka Đukić i glavni trg i glavna ulica su izgubili deo svog identiteta, a samim tim i značenja kod građana, a „moderni“ internacionalni elementi oblikovanja partera, uličnog mobilijara, izloga prodavnica, kao i uništavanje visokog rastinja su učinili da se korisnici ne osećaju ugodno u ovim prostorima. Ne postoje adekvatni sadržaji koji bi ih animirali i zadržali, kao ni mesta za socijalizaciju.
Priobalje Begeja je nedovoljno iskorišćen potencijal Zrenjanina
Sa druge strane Zrenjanin je bogat rečnom obalom koja nije dovoljno iskorišćena za odmor i rekraeciju. Begej je u prošlosti prouzrokovao česte poplave, čak i kada je izvršena regulacija, tako da se grad nije spuštao na reku, već se povlačio i ograđivao. U prošlom veku pre rekonstrukcije priobalja i realizacije plana „Jezero“ meandri su bili ispunjeni smrdljivim i zatrovanim blatom. Danas je to jedan od najznačajnijih potencijala grada, još nedovoljno iskorišćen, iako su napravljeni veliki koraci ka rešavanju problema priobalja i njegovom aktiviranju, naglašava Đukić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
