Kako su se još od starog veka razvijale imenice za zanimanja i titule žena?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vuk Karadžić je zapisivao kako narod govori npr: hajdučica, kneginja, gospođa a nije izmišljao abadžijku, bojadžijku, borkinju i ostale nebuloze. Tako bi i vi danas trebalo da pratite duh jezika i kako se govori a ne danam namećete: trenericu/trenerku(ne znaš jel’ osoba ili komad odeće), borkinju i slične nebuloze koje niko u narodu ne koristi.

   1. Нису нормативисти против фемининатива. Изведенице моционим суфиксима јесу у духу српског језика. Има их доста на: -ика, -ица, -ка, -киња итд. Да ли је иком у универзитетској средини недопустиво професорка/професорица, студенткиња, колегиница? Наравно да није. Нормативисти јесу против поступка да се узме некакав списак занимања, титула, звања и сл. и да се наспрам именица мушког рода направе именице женског рода. Језик сам створи све што му треба и одбаци што је вишак. Видели смо да је суфикса више, неки су конкурентни, а код неких именица се може додати само један од суфикса, што је често условљено завршетком основе. Дакле, моциона творба је и историјски и живи процес у српском језику, али се не може у сваком случају направити пар именица за особу мушког и женског пола. Ако се тргнемо кад чујемо, нпр. андрагошкиња, тестерка, радиолошкиња, кардиологица, академикиња, значи да је то језички инжењеринг, а не природна потреба језика.

2. Ako mocioni sufiksi (npr. nastavak -ica) vode poreklo iz praslovenskog jezika, zašto onda lingvistkinja a ne lingvistica? Nisam protiv, samo pitam. I molim vas, samo bez besmislica tipa borkinja.

3. Nije problem u razvitku imenica za zanimanja i titule žena, nego u situacijama kada se uopštava, generiše. Generički rod u srpskom jeziku je muški GRAMATIČKI rod. Dakle, kad kažemo „Simpozijum kardiologa Srbije“ to ne znači da njemu prisustvuju samo muškarci lekari. Ili: kako ćemo reći „većinu glasača čine žene“ – „Većinu glasača i glasačica čine žene?“ Suštinski, problem je u nerazlikovanju gramatičkog i prirodnog roda.