Kako su se ljudi nekada lečili u Višnjičkoj banji „kraj Beograda“?

Tekst u Pravdi o banji kraj Beograda koja se naglo razvija nosio je naslov „Kako se mnogi bolesnici odužuju Višnjičkoj banji“.

„Kraj samog Beograda, dva i po kilometra od poslednje tramvajske stanice Knežev spomenik — Naseljee Kneza Paala, nalazi se veoma lekovita Višnjička banja. Ova banja postojala je još za vreme Rimljana kada su se Rimljanke lečile i posle izlečenja, u znak zahvalnosti bacale novac. Tako, prilikom vršenja raznih iskopavanja taj novac je nađen i služi u muzejima kao lepa antika“, pisala je Pravda.

Višnjička banja, dodaje se, koja je pristupačna Beograđanima i stanovnicima iz okoline, korisno može da posluži svima onima koji nemaju većih materijalnih mogućnosti da odu u koju veću i poznatiju banju u našoj zemlji. U ovoj banji mogu se lečeti i izlečiti mnogi bolesnici za male pare.

„Tako, onda, mogu se lečiti i oni iz najsiromašnijih slojeva. Ova banja koja je do sada pomogla mnogima, ne može, istina, pružiti onaj provod i udobnosti koje bolesnici mogu imati u drugim poznatijim banjama, pa ipak svakim danom, sve više je u njoj bolesnika“, navodi se dalje u tekstu.

A šta sve leči Višnjička banja?  U Višnjičkoj banji, koja je radioaktivna i koja ima toplu sumporovitu vodu i prirodno mineralno blato, leči se reumatizam zglobova, mišića, nerava, giht, zapaljenje organa za disanje, hronično zapalenje organa za mokrenje, oboljenje žučne bešike, malokrvnost, škrofuloza, trovanje olovom, neurastenija, obolenje zglobova na bazi gonoreje i luesa, katare stomaka i creva.

Banja ima, kako se navodi, dva bazena za kupanje (za muške i ženske), tri bazena za konzerviranje blata i oko sto kabina za svlačelje, šest tuševa, dva izvora vode: za piće i sumporovatu, koja se pije kao i pijaća voda.

Lečenje se obavlja na tri načina: mazanjem blata i sunčanjem, tuširanjem i kupanjem u mineralnoj vodi i pijenjem mineralne vode.

„Inače, pored svoje lekovitosti i pristupačnosti, ova banja nalazi se na vrlo lepom mestu u samoj šumi. Svaki onaj koji u nju dođe može naći hladovine među gustim vrbama i bagremovima, a isto tako se može i sunčati. U poslednje vreme ova šuma dobila je prinove u topolama i jablanovima. Nalazeći se kraj samog Dunava, u zelenilu i na čistom vazduhu, ona mnogima može poslužiti ne samo za lečenje, već i odmor i razonodu“, piše novinar pre tačno 80 godina.

Navodi se i da je banja u Višnjici nedeljom i praznikom preplavljena Beograđanima. Ona, tada, u pravom smislu podseća na izletište.

„Tu se skupljaju mnogi od kojih poneki ponesu svoj pecački pribor, igraju zabavne igre. Nije redak slučaj da se pojedini i kupaju, jer kraj ove banje nalazi se i plaža. Ponekad gosti provedu nedelju u lepom raspoloženju. Tada iz Beograda dođe i muzika, a pod vrbama vije se kolo. U kolo se hvataju svi od reda: i gosti i seljaci iz okolnih sela“, opisuje se Višnjička banja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme na naslovnoj strani toga dana donosi vest da je Palestina pred građanskim ratom.

Na unutrašnjim stranama je i vest iz zemlje da će se novi ratni brodovi brodovi graditi u domaćim brodogradilištima u Splitu, ali i da je umrla najstarija glumica Marija Cvetić, prva subreta našeg pozorišta i žena književnika i glumca Miloša Cvetića.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.