foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Nisu svima studentski dani bili nešto čega se rado sećaju. Crno vreme za živeti, oskudica, nemaština i bombardovanje, još teže za školovati se, lično su mi bili razlog da to razdoblje života rado zaboravim čim se završilo, i tu nije pomagala ni mladost koja je, sama po sebi, blagodet.
Ipak, nikada do ove godine nisam tako poželela da ponovo budem – student.
Prošlo je dosta vremena od kad smo gledali neke druge mlade, bistrooke ljude koji su rekli jednom režimu, jednom zlom vremenu, da im je dosta i da neće dati da im se krade mladost i budućnost.
Videti ponovo ista takva lica, sa istim sjajem u očima koji odaje pamet, obrazovanje, vrednosti poput morala i pravdoljubivosti, i zaboravljene, utihnule stvari poput ideala…melem je na sve rane koje su nam u međuvremenu neki drugi otvorili.
Uspeli su današnji studenti poslednjih meseci možda najtežu stvar: da promene ustaljene stereotipe, zamku u koju dobar deo pojedinaca kad-tad neumitno upadne: da je svaka “nova” generacija omladinaca “nekvalitetnija” od prethodne, da “u moje vreme nije bilo tako”, da većinu mladih, a posebno studente, ne interesuje ništa što bi trebalo, da su neaktivni, neinformisani i nezainteresovani za okruženje u kom žive.
Da ne cene “prave” vrednosti (za koje smo mi stariji dakako dokazali da ih se držimo!?), da ih previše zanima novac, da se radije okreću ispraznim sadržajima, da samo gledaju da se provuku kroz te škole i odlepršaju “preko grane”.
Studenti svih univerziteta, predvođeni Beogradskim, su nam pak pokazali upravo suprotno: da ih itekako interesuje i sadašnjost i budućnost društva u kom žive, da im je stalo, da su dorasli zadatku mnogo više od nas starijih, od raznih stranaka i aktivista, da postave stvari na svoje mesto.
Zaboravili smo, ali su nas podsetili: da znaju da misle u svoje ime, da nije potrebno da to neko drugi radi umesto njih. Da znaju da se zauzmu za svoja, ali i tuđa prava. Da njih ne može niko tako lako da zloupotrebi, niti će to dati ikome. Da su jači od sitnih interesa i dnevne politike.
Ne prihvataju tek tako sitna podmićivanja, ne padaju na prozaična obećanja, ne odazivaju se na pozive na “privatne” sastanke i razgovore sa javnim službenicima…Kod njih je sve kratko i jasno.
Pokazali su, najplastičnije, šta je to patriotizam, šta znači voleti svoju zemlju, svoj grad i ne davati da ga raskrčmi ko kako stigne. I upravo su time bacili u rebus ovu, u kriminal, korupciju i nemoral ogrezlu vlast, koja ne razume kako savest i čast funkcionišu.
Veličanstveno su nam pokazali kako se presizno, jasno i koncizno, neopterećeno prikrivemnnim interesima i bilo kakvom računicom, definišu ciljevi, postavljaju zahtevi a onda i adresiraju.
Zrelo odbili da prihvate neustavnu moć jednog coveka koji se pita za sve.
Carski se poneli kad su istinski nezainteresovani objasnili da njima odgovori predsednika nisu potrebni jer, da parafraziram, njega niko ništa nije ni pitao, što ga je verovatno zabolelo i naljutilo više nego bilo koja kritika do sada.
U praksi su nam studenti pokazali kako se većinsko nezadovoljstvo akumulira, pretače u konkretne planove i zahteve, i kako se brzo i efikasno organizuje pobuna, pokazali su šta je jedinstvo.
A staloženosću, istrajnosću i principijelnošću kako se vatra te pobune čuva. Inspirisali su i za sobom podigli i srednjoškolce, porosvetare, poljoprivrednike…
Uspeli ono što nikom nije pošlo za rukom bar 12 godina: da dobiju javnu podršku ohrabrenih radnika javnih medijskih servisa.
I naravno, osvetlili su nas mladalačkim, prosvećenim duhom i humorom, kojim su začinili proteste i blokade, bilo inteligentnim dosetkama na transparentima, bilo kada su poruku vlastima preveli u Čika Jovinu pesmicu „Zakleo se bumbar u cvet i u med“, ili kada su duhovito prizivali javnu tužiteljku novokomponovanim stihom „Izađi mala“.
Teško je napisati nešto zvučno i novo, a da se pritom zaobiđu fraze, floskule i patetika.
Već su mnogi, daleko mudriji i rečitiji, generacijama unazad ispričali ili napisali mnogo uzvišenije reči o mladosti bilo kog društva, barem oni koji su razumeli da na njenoj snazi i odlučnosti počiva budućnost.
Kako god opisali današnjeg studenta/kinju koji stoje u blokadama: lik godine ili decenije, omiljeni akcioni heroj, uzor srednjoškolcima, ponos starijima, probudili su nadu da možda mogu da urade ono što mi stariji nismo uspeli.
Da budu bolji, hrabriji. Da isprave neke nepravde. Da jače brane svoje.
Da stanu na crtu barabama, probisvetima i batinašima. I bukvalno. I da ne ustuknu.
Da zaustave opšte rastakanje svega vrednog. Da istraju tamo gde smo ih izneverili.
To nam je, za sada jedini adut za sprečavanje ovog našeg sveta da ne ode u sunovrat.
Nama ostalima, kad već nismo znali bolje i kada smo im ostavili ovaj raspad da se s njime rvu, ostaje da skinemo kapu i, uz dubok naklon, poštovanje i divljenje, da ih podržimo, sledimo i ponudimo im svu moguću pomoć koju možemo.
Jedino tako, ujedinjeni, možemo da pokrenemo točak zaglavljen u blatu i stvorimo okolnosti u kojima će državni aparat biti u službi građana i javnog interesa, gde ćeno moći da biramo ko će rukovoditi našim gradovima i našim novcem, gde ćemo moći da menjamo one koji iznevere povrenje ljudi, gde nas policija čuva a ne tuče, gde nas nosioci vlasti ne lažu sa TV ekrana i ne potkradaju bez posledica, gde nadstrešnice ne ubijaju ljude zbog nebrige, nestručnosti i malverzacija, gde se ceni znanje a ne lojalnost partiji i gde ćemo, na kraju, upravljati svojim životima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
