Od dece tražim da imaju svoj stav, svoje mišljenje, to je ono što radim od prvog dana kada uđu kod mene u kabinet. Ne želim da budu poslušne ovčice u stadu i da slušaju nekog ovna predvodnika. Učenici imaju imaju svoje mišljenje, a ja sam tu samo da ih saslušam, ako treba da prokomentarišemo nešto, ali nema osude. I kao takva sam, naravno, podržala decu i sve ono što odgovara mojim vrednosnim kriterijumima i merilima – kaže za Danas Marija Soldatović, profesorka Šabačke gimnazije.
U centru pažnje javnosti našla se kao svedok incidenta ispred ove srednje škole, kada je taksista u ponedeljak uleteo među đake koji su tokom odavanja počasti stradalima u Novom Sadu blokirali raskrsnicu.
Pre nego što nam je prenela detalje ovog događaja profesorka Soldatović prepričava šta se dešavalo nekoliko dana ranije, kada su učenici Šabačke gimnazije, sa kojima je i ona bila, došli u prostorije komunalne policije, tražeći da im vrati oduzeti transparent.
Profesorka kaže da je, uz saglasnost direktora škole, nakon što su učenici na ulici odali počast žrtvana tragedije u Novom Sadu, transparent okačen na kapiji Gimnazije i da na njemu nije pisala nikakva uvredljiva poruka.
Komunalna policija je ipak transparent skinula i zaplenila, a kasnije će se ispostaviti da je postupala po prijavi nekog iz škole.
Soldatović je uz skoro 200 đaka Šabačke gimnazije pokušala da ubedi komunalne policajce da vrate transparent.
– Sve ti je bilo prilično zastrašujuće i ponižavajuće. Ja sam tražila ili da nam vrate transparent ili da nam daju neko rešenje u kome će pisati na osnovu čega je skinut. Na njemu je pisala poruka kakve se inače viđaju na protestima. Posle skoro dva sata ubeđivanja rekli su mi da decu izbacim napolje i da će u roku od pola sata vratiti transparent za koju su prvo rekli da ne postoji, da je uništen i negde odnet. Trebalo je videti lica te dece kada sam im rekla da izađu iz prostorija komunalne policije, u njihovim pogledima se moglo pročitati pitanje da li ih ja izdajem – kaže Soldatović.
U ponedeljak je opet sa svojim đacima bila na ulici i držala transparent kada je u jednom trenutku čula sirenu automobila.
– Taksista je stao, počeo da svira i na kraju krenuo kroz masu dece. Tu su bili i učenici iz drugih škola. Dao je gas, deca su skakala sa strane da ih ne bi udario, na kraju je jedno dete završilo na haubi. Sve se to dešavalo na metar od mene i moja prva i jedina moguća reakcija je bila da skočim i da skinem dete sa kola i sprečim da ne završi ispod točkova. To nije učenik Šabačke gimnazije, ali je nebitno koje dete je u pitanju – kaže profesorka.
Taksista, dodaje, ne samo da se nije potom zaustavio već je krenuo napred do trotoara, a potom je pritračala grupa učenika i počela lupa po automobilu.
– Mogao je da nastane drugi problem jer su se neka deca okomila na auto, hteli su da izvuku taksistu. Otrčala sam tamo i sprečila da deca sebi naprave problem. Opet nisu bili učenici iz Gimnazije, ali im beskajno hvala što su me ispoštovali i sklonili se, verovatno su shvatili da neće imati ništa od toga ako istuku taksistu, a njega je svakako privela policija ubrzo nakon incidenta – ističe Soldatović.
Pošto taksista nije hteo da joj da podatke, jedina mogućnost je bila da fotografiše registraciju, sa idejom da prijavi policiji.
– On je pretio da će da zove policiju, govorio da je krenuo u Hitnu pomoć, a nikoga nije vozio. Sve i da je hteo da ide tamo i da je rekao da ga pustimo da prođe sigurna sam da ne bi bio nikakav problem. Ali to bahato ponašanje je zaista stravično – kaže Soldatović.
Navodi da je jedna od retkih profesora koja je od početka sa učenicima na ulici kada odaju počast stradalima u Novom Sadu i da smatra da je njen zadatak kao odrasle osobe da vodi računa o bezbednosti đaka.
– Nisam politički obojena, ovo radim samo i isključivo zbog mojih učenika. Jer oni to očekuju od mene – smatra Soldatović.
Na pitanje da li se boji, plaši li se odmazde, spremno odgovara: „Ne, ja se jedino brinem za decu“.
Budući da je profesorka ustava i prava građana i građanskog vaspitanja na kraju razgovora smo je pitali i šta nam svih prethodnih dana poručuju đaci i studenti.
– Oni traže da im ne rušimo snove, a ono što ja tražim je da ne gazimo našu decu nego da ih podržimo. Na njima svet ostaje. Mi smo već prešli polovinu života, a oni se bore za svoju budućnost i u tome ih treba podržati – poručuje Soldatović, koju je posle svega što se desilo sačekao poklon njenih đaka – cveće i plišani meda.
Podrazumeva se da su je rasplakali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.