Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"O razvoju jedne od najvećih industrija trenutno, njenoj funkciji i vezi sa vojnom službom, ali i o mladoj četrnaestogodišnjakinji koja je pisala svoje četvrto književno delo, pisali su predratni jugoslovenski dnevni listovi „Vreme” i „Pravda” pre osamdeset godina.
Dnevni list „Pravda” donose zanimljivu priču od uticaju ženskih pripadnika vojnih odreda u engleskoj vojsci na razvoj kozmetičke industrije, ali i sprečavanje kraha iste.
„Prvih nedelja rata, ova industrija je imala da pretrpi jaku krizu, jer je ratna psihoza obuzela svet i mnoge engleske dame su smatrale da se izdaci za kosmetička sredstva imaju znatno smanjiti.”
Međutim, da stvari obično nisu onakve kakvim nam se čine, govori i činjenica da se, umesto opadanja obima posla, dogodilo upravo suprotno. Među potrošačima nisu više bile samo stare mušterije, veći i nove, a upravo su to bile mlade devojke koje su stupile u vojnu službu ili pomoćnu ratnu službu.
„Ove mlade žene su primetile da neobični fizički napori i boravak na svežem vazduhu, oštrom vetru i kiši, skopčanim sa vojnom službom, škode ne samo njihovm organizmu nego i licu.”
Kao posledica celokupne situacije, pojavili su se višečasovni tretmani specijalno namenjeni za ženske pripadnike vojske. Tako su dame svaki svoj slobodan dan mogle da iskoriste za saniranje posledica neobičnih okolnosti u kojima su se svakadnovno nalazile.
„Isto tako, dužnost engleskih kosmetičara je, da uklone sve nedostatke izazvane nošenjem gas maske. Pokazalo se, naime, da se stas mladih ženskih ratnika malo naheri u stranu, ako se gas maska duže vremena nosi. ”
Dok su se kozmetičari brinuli da ne bude krivih ramena, dame su mogle sa lakoćom da održavaju svoju lepotu, izgled i stas, ženstvenost i eleganciju, ali i sujetu, zaključuje autor.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Da negovanje fizičkog izgleda nije jedino čemu su pripadnice ženskog pola u Engleskoj pridavale značaja, govori i tekst o četrnaestogodišnjoj devojčici iz Londona koja je pisala svoj četvrti roman, a o čemu je pisao dnevni list „Vreme”.
Mlada Džoana Penelopa Kop do tada je izdala dve knjige proznih tekstova, ali i jednu novelu, prvu veliku, kako navodi autor. Kritičari su prozu ocenili pozitivno, a ni novela nije prošla nezapaženo.
„Džoan je nazvala svoju poslednju, treću knjigu imenom ‘Cveće koje prolazi’ i posvećena je ‘dragoj mamici, koja isto tako mrzi Viktorijno doba, možda više nego ja’.”
Džoanina treća knjiga nosi naziv „Orfejevo dete”, dok četvrta knjiga govori o Francuskoj iz 18. veka. Mlada devojčica crpela je inspiraciju za svoje tekstove iz svog života, a kritičari su to znali da nazovu i „nesimpatičnom nezrelošću”. Sve svoje knjige lično je ona ilustrovala.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
