Kako su žene pre 80 godina krčile sebi put u advokaturi?

Pre 80 godina list Pravda pisao je o ženama advokatima i njihovom položaju u to vreme.

„Mnogo se govorilo i pisalo o nesposobnosti žena za izvesne pozive. Na svakom koraku osporavalo im se pravo na izvesna zvanja koja su ostajala monopol muškarcima. Pravih razloga za to, međutim, nikad nije bilo“, piše list.

Kod pravnika je ovaj slučaj degradiranja žena izuzetno izražen. Za vreme studija, žene imaju potpuno iste uslove kao i muškarci, međutim, kad dođe do trenutka zaposlenja, za ženu je jako teško da postane sudija ili predsednik suda.

„Žene su dobile pravo na sudijski poziv i u do skoro zaostaloj Turskoj, dok se kod nas i danas kaže: „Otkud će žena da nam sudi!…“, zaključuje list.

U Pravdi se navodi primer advokata Bosiljke Ivković-Krstić. Ona je rođena u Petrovaradinu, a prava je studirala u Beogradu. Svoje studije je sama finansirala.

Nakon završetka studija radila je u Trgovačkom sudu kao pisar, a nakon položenog sudijsko-advokatskog ispita otvorila je svoju advokatsku kancelariju.

Gospođa Bosiljka je za ovaj list govorila o svojoj profesiji i navela da je veoma teško biti žena advokat.

Govorila je kako je nakon fakulteta vrlo teško i uz velike muke uspela da se zaposli u Trgovačkom sudu. Kada je posle toga želela da otvori svoju kancelariju, nisu hteli da joj daju dekret.

„Kad sam htela da otvorim advokatsku kancelariju nisu mi davali dekret. Nemam odsluženu vojsku, kažu“, rekla je Bosiljka Ivković-Krstić za list Pravda.

Obično radi građanske parnice, a češći klijenti su joj muškarci, dok je žene gledaju sa nepoverenjem.

Put je trnovit, ali okolina počinje da se privikava na uspešne žene, koje stižu da budu i majke i domaćice, ali i da budu uspešne u svojoj profesiji, zaključuje na kraju Bosiljka.

Celokupan tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Vreme na isti dan nam donosi članak o tome kako se gledalo na materinstvo u Italiji za vreme Musolinija.

„Maksimum rađanja, minimum smrtnosti“ bila je Muslonijeva maksima, kojom i počinje članak o ovoj temi u listu Vreme.

„Da se poveća broj rađanja, trebalo je najpre potpomoći venčanja, osigurati stalnost braka i favorizirati rađanja“, piše list.

S tim ciljem doneseni su razni zakoni koji u velikoj meri olakšavaju brak i, sa druge strane, otežavaju razvod.

Neki od tih zakona bili su, na primer, da se neženjama od 25 do 65 godina povećaju porezi, a državnim činovnicima sa sedmoro ili više od desetoro dece umanje takse i da im se na taj način pomogne.

Musolini je 1925. godine stvorio ustanovu koju je nazvao L` Opera Nazionale Maternita e Infanzia. Njen zadatak je bio da radi na propagandi za rađanje dece, na vaspitavanju budućih majki, kao i na zaštiti dece.

Kada žena sazna da je trudna, mora da ode u dispanzer na pregled, a za vreme dojenja dobija besplatan ručak. Petnaest dana posle porođaja ostaje u bolnici, nakon čega ostavlja dete u dispanzeru. Majci je dozvoljeno da posle ručka obilazi svoje dete.

„Ovaj dispanzer čuva decu koja su mu poverena do šeste godine, a posle toga deca se upisuju u Balile, gde se onda vodi računa naročito o njihovom fizičkom i moralnom razvijanju“, navodi se u listu.

U svim većim gradovima u Italiji se nalaze ove ustanove, dok u Rimu postoji čitav kvart sa dispanzerima za decu i zaštitu majki.

Celokupan tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke. 

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“