Kako su žene uzdrmale Holivud

Inicijativu je 15. oktobra pokrenula glumica Alisa Milano, koja je na društvenim mrežama uputila ženama poziv na akciju rečima: „Kada bi sve žene koje su bile seksualno uznemiravane napisale ‘MeToo’ kao status, možda bismo omogućili ljudima da prepoznaju veličinu ovog problema.“

Kampanja je neverovatnom brzinom odjeknula u raznim zemljama, u kojima je dobila i različita imena (YoTambien na španskom, JaTež na poljskom…), da bi se neke žene zapitale: „Zašto mi moramo da se izlažemo?“, pa je u Francuskoj nazvana ‘Objavi svoju svinju’, prema izreci ‘seksistička svinja’. Ovih dana u Italiji i još nekim zemljama povodom 25. novembra, Međunarodnog dana protiv nasilja nad ženama, pojavio se haštag #NjeTogether, dakle #MiZajedno protiv seksualnog nasilja. Stotine aktivistkinja u Francuskoj su tako pre neki dan izašle ispred bioskopa gde su prikazivani filmovi Romana Polanskog, još jednog od osuđivanih za seksualno nasilje.

– Bilo je potrebno više decenija ženskog pokreta da se žene osnaže da bi moglo da se tako nešto konačno dogodi, i da postane jasno da nema zločina koji je više rasprostranjen a o kome se najmanje govori – kaže Lepa Mlađenović, psihološkinja i konsultantkinja za žene sa traumom nasilja. Ona ističe da je ovakav uspeh žena bio moguć upravo zahvaljujući fenomenu društvenih mreža, jer „feministkinje govore ‘silovanje je zločin’ već 45 godina, od kad je osnovan prvi Centar za silovane žene u SAD i Britaniji“.

– Fascinantna je snaga ženskog pokreta, jer jedna po jedna žena može da krene da traži pravdu samo kad zna da su hiljade još iza nje, pošto seksualno nasilje u ovom društvu nikako da postane zločin i sramota počinitelja – objašnjava Mlađenović. Ona navodi primer devojke iz malog mesta u SAD koja je pre deset dana na društvenim mrežama postavila snimak svog dušeka na kome je bila silovana a koji je izbacila ispred svoje zgrade i na njemu napisala: ‘Me Too, dogodilo se na ovom krevetu’. Devojke koje su prolazile dopisivale su na dušeku detalje svojih iskustava, a isto su učinile i stotine devojaka na njenoj fejsbuk stranici. Klip je do sada pregledan 16 miliona puta!

O uspehu kampanje svedoči i to što su na stranu žena stale i mnoge javne ličnosti, poput feminističke profesorke Liz Keli, koja je za jedan britanski časopis napisala ‘Drage MeToo – vidim vas. Svaku i poslednju od vas’, ili Glorije Stajnem, koja je rekla da je važno da muškarci shvate da se ne radi o ‘nauci o raketama, nego o njihovoj mogućnosti da sa empatijom čuju žene’. Ponovo se čula i Džodi Foster, koja je izjavila da je ‘neprimereno seksualizirano ponižavanje’ činjenica u svim profesijama, ne samo u filmskoj industriji, i da je ona zbog svog iskustva i zbog solidarnosti sa ženama do sada igrala u nekoliko filmova koji razotkrivaju silovanje.

Međutim, ono što je najznačajnije jeste da na videlo izlaze upravo počinioci seksualnog nasilja, jer, kako je rekla jedan građanka u Rimu, ‘zašto moraju žene da pričaju svoju priču, kad lopov ukrade nešto, onda novine pišu o lopovu, a ne osobi kojoj je ukradeno!’ Već u prvom talasu izašao je sijaset holivudskih imena, najpre producent Harvi Vajnstin, koji je pod istragom, glumci Stiven Sigal, Ben Aflek, Dastin Hofman, Kevin Spejsi i drugi. Potom su krenule javne optužbe muškaraca iz raznih drugih profesija, da bi se konačno došlo i do političara.

– Tu smo videle da su optuženi političari svih političkih provenijencija, od levičara, laburista i Zelenih (bivši šef u Austriji, Piter Pilc) do političara konzervativnih partija (u Britaniji, Švedskoj), i do fašista, pa je pre neki dan izašla optužba na ime Aksel Lusto, saradnika Marin Le Pen iz francuske partije Nacionalni front – navodi Mlađenović. Među optuženim muškarcima, svega nekoliko njih, Kevin Spejsi, Dastin Hofman, i bivši predsednik SAD Džordž Buš, javno je uputilo izvinjenje, što je ipak, prema rečima naše sagovornice, prvi korak ka preuzimanju odgovornosti i zato je važno.

Usled prašine koju je izazvala kampanja #MeToo, „neki se čude, drugi sumnjiče, treći minimizuju i tako redom“. Istraživanja o procesuiranju seksualnog nasilja redovno pokazuju da je ovo zločin koji se najmanje prijavljuje. Istraživanja o odnosu javnog mnjenja prema silovanju govore da oko 75-85% populacije ne vidi nikakav problem u seksualnom nasilju, za koje smatraju da se događa retko, na mračnim mestima, i da su tu radi o mentalno poremećenim osobama.

– Ovo su sve pogrešni stavovi, koji se javljaju zbog toga što je mizoginični društveni sistem razvio Kulturu silovanja do najsitnijih detalja, pa sve počinje od navodno slatkih šala ‘o plavušama’, do strastvenog seksa, koji je u stvari prerušeni oblik silovanja, tako da kada žena kaže Ne, to se čita kao Da. Dakle, Kultura silovanja ne samo da je normalizovala zločin protiv žena nego ga prikazuje i kao privlačan. Na kraju na žalost i neke žene počinju da se navikavaju, da seku svoje telo kako bi ušle u zadate forme i uče da glume; prisiljene su na otuđenje od svog tela – kaže Mlađenović. A zapravo, kako objašnjava, radi se pre svega o zloupotrebi ogromne disproporcije društvene moći.

– Mi pouzdano znamo da na svakom fakultetu ima poneki profesor koji seksualno ucenjuje studentkinje, kao i u drugim profesijama. Studentkinje uvek moraju da ćute, jer profesori imaju društvenu moć i ugled. Činjenica da su žene izašle sa svojim pričama je zato ogroman istorijski pomak, jer one govore i za sve ostale žene na svetu koje se već guše u ćutanju – ističe Mlađenović.

Početkom meseca je članica britanskog parlamenta i Ženske partije jednakosti Katarina Mejer održala strastveni govor u skupštini o tome kako svaka žena u svom životu ima iskustva seksualnog uznemiravanja koja mora da prećuti. Nakon toga je u intervjuu za CNN novinarki ispričala kako se za vreme studiranja našla u situaciji da joj je jedan profesor rekao da joj je ocena između 2 i 3, ali da bi dobila 3, ‘mora da ima seks sa njim’. Na pitanje novinarke da li je zaista tako otvoreno rekao, Mejer je odgovorila: „Da, sasvim eksplicitno“. Zbog sve više ovakvih navoda u javnosti, britanska premijerka je ovih dana odlučila da oformi posebnu službu i telefonsku liniju za žalbe na seksualno uznemiravanje.

U Srbiji su ovakvi primeri poznati od kada je 1990. u Beogradu osnovan prvi SOS telefon za žene. Lepa Mlađenović, koja je jedna od osnivačica ove službe, kaže da su devojke prijavljivale najrazličitije primere seksualnog uznemiravanja, koji su, kako objašnjavaju teoretičarke, zasnovani na osobini podlosti. On unapred zna da će je „prevariti i iskoristiti“ i da će ona morati da ćuti, jer zavisi od njega i neće joj se verovati.

Tada je, između ostalih, kružila priča za jednog poznatog profesora psihologije iz Beograda, koji bi studentkinji rekao „Treba ti još jedan bod“, što je bila „šifra“ za prisilni seks, što znači silovanje. To je samo pokazatelj, smatra Mlađenović, u kakvom neprijateljskom svetu žene žive i koliko energije devojke moraju da utroše da prežive svakodnevicu. Zato je neophodno da i u Srbiji žene imaju bezuslovan i podržavajući javni prostor da govore. Za početak, već se više stotina njih odazvalo postovima #MeToo na društvenim mrežama.

Mačo društvo

Glumica Heder Lind je 25. oktobra izjavila da je 2014. nakon predstave „Vašingtonski špijuni'“ bivši predsednik došao iza scene da se slika sa glumcima i za vreme fotografisanja „uštinuo me je od pozadi dok je bio u invalidskim kolicima i dok je njegova supruga Barbara Buš bila s druge strane. Onda mi je rekao bezobraznu šalu. I onda sve dok je išlo fotografisanje, još jednom me je uhvatio od pozadi“. Ovakve situacije se događaju svaki dan ženama. Kod lekara, kod profesora, šefova, u liftu, u prevozu, na ulici, svuda u svetu. Kada je Heder Lind ovo ispričala kolegama nakon događaja, sva uzbuđena od poniženja, oni su joj rekli: „Što si stajala do njega?“ Dakle, u ovom mačo društvu je za seksualno uznemiravanje uvek žrtva kriva, a ne počinitelj. Seksualizirano ponižavanje žena mora da se ukine u korenu, kao i zločin silovanja, i svi počinioci da se kazne ako želimo demokratsko društvo.