Kako treba da izgleda plan uređenja Terazija?

Povećanje broja stanovnika u Beogradu povlači za sobom razna urbanistička pitanja. Stručnjaci su pre rata napravili plan preuređenja i raspisali konkurs, o čemu i piše list Pravda pre 80 godina.

Na dnevnom redu bilo je uređenje Terazija i trg pred Kneževim spomenikom. Međutim, opština je raspisala konkurs za arhitektonsko-estetsko uređenje Terazija, umesto za urbanističko-saobraćajno, pri čemu nastaje problem.

Greška je napravljena jer nisu bili konsultovani stručnjaci, pri čemu je i rešavanju problema pristupljeno pogrešno.

„Dakle, Terazije je trebalo prvo proširiti i stvoriti od njega trg, pa ga tek tako proširenog rešavati estetski“,  piše list.

Kako se navodi u listu, trebalo je dobro promisliti o planu uređenja, misliti na duže staze i ne štedeti, da bi ishod bio što bolji.

Što se tiče saobraćaja na Terazijama, jedan od predloga je bio da se potpuno ukloni zelenilo i vodoskok i da se na tom mestu postave tramvajske šine.

„Pitamo se da li bi time bilo što pomognuto? I nestručnjak bi mogao da da odgovor da time nije dobijeno ništa, već, šta više, da bi bio uništen i onaj mali prilog estetskom izgledu samih Terazija“,  tvrdi list Pravda.

Da bi se ikako rešio problem Terazija, jedino što je potrebno jeste proširenje trga. „Za sada ipak ni u kom slučaju ne treba dirati te „nedužne“ skverove i u njihovom uklanjanju tražiti rešenje za proširenje Terazija, već pre ukinuti tramvajski saobraćaj na pruzi Kalemegdan-Slavija i prebaciti ga u Ulicu Knjeginje Natalije, počevši od Zelenog venca, a vezu sa Zemunom ne ostvarivati preko Terazija od Nove skupštine, već on Zelenog venca“, navodi list kao glavno rešenje za rasterećenje saobraćaja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme istog dana 1940. godine pisao je o smrti oficira Ivana Živaljevića. Ivan Živaljević bio je srpski oficir, kapetan prve klase, koji je nakon oslobođenja Srbije 1918. prvi ušao u Beograd.

“Juče popodne umro je ovaj junak iz redova mnogobrojnih srpskih heroja, neustrašivih i neumornih u vremenima ispolinske borbe sa mnogobrojnim neprijateljima za oslobođenje otadžbine Srbije”, ističe ovaj list.

Ivan Živaljević, kapetan sa mnogo odlikovanja, je punih dvadeset godina u sebi imao neprijateljski metak koji je razirao njegovo telo. “Kuršum je za 20 godina otrovao organizam ovoga junaka i bolest je uzimala maha”, piše list.

Ovaj slavni oficir je zbog toga podlegao operaciji jula 1939. godine. Noga mu je takođe bila amputirana, međutim, on je sve to vrlo mirno prihvatio.

“Platio sam posle 20 godina još jedan obol za svoju domovinu”, bile su reči kapetana Živaljevića koje se navode u listu.

Nakon svega, Ivan Živaljević bio je na položaju generalnog sekretara Udruženja nosilaca Belog orla s mačevima.

Nažalost, bolest je velikom brzinom napredovala i kapetan je ubrzo umro. Sav napor i želja lekara da mu pomognu bili su uzaludni.

“Mi odajemo poštu Ivanu Živaljeviću, duboku poštu jednom srpskom heroju i hoćemo da današnje generacije ponesu u svojim srcima ne samo uspomenu nego i čast svih Ivana Živaljevića , čast da i sami budu zaslužni sledbenici i čuvari otadžbine”, ovim rečima list Vreme  završava vest o smrti oficira.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.