Kako treba tretirati farmaceutski otpad?

Lekovi sa isteklim rokom trajanja i drugi farmaceutski otpad najčešće završavaju u kanalizaciji.

„Bacanjem u kanalizaciju otpad će doći u podzemne vode, reke, jezera. Njegova dalja sudbina je logična. Apsorbovaće ga biljke, životinje, a u konačnoj varijanti doći će i do ljudskog organizma kroz lanac ishrane. Jako je teško neutralisati tu količinu farmaceutskog otpada u pomenutim vodama, a određene koncentracije se ponekad mogu naći i u vodi za piće“, objašnjava farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović za Produkcijsku grupu Mreža.

Ukoliko ne završi u kanalizaciji, ova vrsta otpada meša se sa komunalnim otpadom i ugrožava ekosistem.

Međutim, šrema Zakonu o upravljanju otpadom, sve apoteke, uključujući i privatne, dužne su da preuzmaju farmaceutski otpad od građana.

Budući da u praksi veoma mali broj apoteka omogućava ovu uslugu usled punih kapaciteta, Radovanović navodi da bi građani trebalo racionalnije da koriste lekove i da ne kupuju više nego što im je dovoljno.

„Građani ne treba da gomilaju lekove u kućnim zalihama, dovoljno je da imaju lekove koji podmiruju njihove jednomesečne potrebe. Ne treba da poklanjaju te lekove. To ne treba da se radi iz više razloga a jedan je stvaranje nepotrebnog farmaceutskog otpada“, objašnjava on.

Farmaceutski otpad zbog svega navedenog predstavlja veliku opasnost po životnu sredinu, ali i naše zdravlje. Ono što se građanima preporučuje kao način za smanjenje te vrste otpada jeste da racionalnije troše lekove kako ne bi došlo do njihovog nepotrebnog gomilanja.

Uz to, lekove sa isteklim rokom trajanja ne treba mešati sa komunalnim otpadom, već odneti u apoteku kako bi se oni tretirali posebnim metodama.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveo je onlajn anketu u kojoj je učestvovalo 513 ispitanika koji su odgovarali na pitanje da li znaju da lekovi zagađuju životnu sredinu.

74 odsto ispitanika izjasnilo se da zna da lekovi zagađuju zivotnu sredinu, dok 19,5 odsto njih nije sigurno.